"O generalu Ratku Mladicu napisano je vise nego o ,heroju Zalivskog rata, americkom generalu Svarckopfu. Kada se svi tekstovi saberu dobija se ,covek iz sobe sa ogledalima,. Za jedne je djavo, za druge andjeo", napisao je u svom uvodniku jedan od kolega iz beogradskog novinarstva. Ovom prilikom nisam se bavila djavoljim poslovima nekih drugih kolega.

"MONSTRUM" ILI "PAMUK"

Ako, u medjuvremenu, inflacija nije poradila i po pitanju njegove glave general Ratko Mladic, vec mesec i po dana, "vredi" cetiri miliona maraka plus pet kilograma zlata. Generalov "skalp" tako je, prema racunici potpisnika poternice (nekolicina finansijskih mocnika i bogatih privatnika Bascarsije), uveliko "presisao" i samu glavu "coveka koji je ubio Sarajevo" (Radovan Karadzic za one koji ne citaju bas sve novine).

Ko je covek kome je tvrde "dobro upuceni" komandant Seste flote, licno, postavljao ultimatume, da bi, na kraju, zbog njega istog poslao onog naseg zemljaka Karamarkovica sa marincima u jadranske vode? Zlocinac ili heroj; monstrum ili "pamucna dusa" kako ga je opisao ratni reporter "Fronta"?

Ratko Mladic ako i to presudjuje nije genski "dinarodid", ali je po mestu rodjenja (Bozinovici kod Kalinovika, danas SAO Romanija) rodjeni prkos. Kad general jos nije bio general (rodjen je 1943), oca Nedju mu je, negde na izmaku "onoga" rata, pogodio ustaski metak dok je sa svojom jedinicom (partizanskom) napadao rodno mesto Ante Pavelica, pod Ivan-sedlom.

(Za Generala Mladica danas kazu da je cetnik.)

Kad je, za manje od godinu dana, dvaput unapredjeni general- potpukovnik JNA, pre dva meseca ostao bez svoje vojske koja se, opet, povukla "u svoju domovinu" za trenutak je ostao i bez domovine, sam sa svojim zvezdicama uokvirenim zlatnim lovorom. Onda se general, ipak, odlucio da ima domovinu; stojeci na jednom polozaju nad "olimpijskim gradom", pokazao je rukom prema jednom delu mrtvog Sarajeva i, prosto, rekao: "Tamo je mozda (mrtva) i moja majka".

(NJegova starica Stana i sama se, od prosloga leta, uklucila u "odbranu domovine": otadzbinska vojska koju je starica organizovala sa svojim Sarajkama plela je dzempere i carape za onu pravu vojsku.)

Komandant Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas je ime znano na svim meridijanima ove planete; u istoriju ga je bespovratno upisao i generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija, u svom neprocitanom referatu od 30. maja.

("General JNA Nedeljko Boskovic nema na njega nikakvog uticaja.")

Da li je "bezdusni" general "zver" smislio masakr u Ulici Vase Miskina?

(Kosti generalova oca nikada nisu pronadjene. Ratko Mladic, petnaestogodisnje seljace, s Romanije se iskrcao na zemunski kej, zavrsio Vojno-industrijsku skolu pri "Teleoptiku", a potom, kao sesti u klasi, i Vojnu akademiju KOV u njenoj klasi. Bolji od njega bili Karlo Gorisek, danas u gardi predsednik Hrvatske; Milan Gorenc, bivsi nacelnik staba Uzickog korpusa, danas lojalan Slovenac. Ni jedan ni drugi zbog toga nisu "ratni zlocinci".)

Prosek mu je pokvarila osmica iz Pravila sluzbe. No, ispravio se na Komando-stabnoj akademiji koju je, sa ocenom 9,57 zavrsio kao prvi u klasi.

(Cetvrtog juna, na Skupstini SAO Hercegovine, ostro osudjujuci neke srpske poteze prema Muslimanima, "srbo-cetnicko-komunisticki" general ce reci: "Ja jos ne ratujem protiv Muslimana i Hrvata vec protiv njihovih vojski koje su potpalile vatru pod Jugoslaviju...")

I dok je Mladic komandovao Kninskim korpusom u vreme kad su se krvlju crtale karte sa granicama koje danas zaposedaju snage Unprofora, porodicu je kao svaki pravi oficir ostavio na sasvim drugom kraju (tada jos) Jugoslavije, u Skoplju.

(Cesto je isticao kako ceni generala Zivotu Avramovica Ledenog iz bivse JNA u Srpskoj vojsci Srpske BiH komandni kadar regrutuje direktno sa fronta. Kazu da, od njegova dolaska medju BH-Srbe, od mnostva neorganizovanih vojski i viska lokalnih buljubasa zacinje prava armija. Dugovecna koliko i sama Srpska BiH.

Generala metak nece. Izvesni major Zdravko Skarpa, prebeg u Hrvatsku vojsku, nije uspeo da ga smakne, onomad, u Kninu...

(I nema kompleks od provokacija perom. To sto pojedinim "nepodobnim" novinarima nije uspelo u Pres-centru Srpske BiH na Palama "sredjivao" je general licno. I vodio ih sa sobom do pola-srpskog-Sarajeva i dopustao im da prisustvuju njegovim telefonskim razgovorima sa Fikretom Abdicem.)

Ako se neko pita...? Ne, nije morao! Mogao je da se "vrati" u Jugoslaviju, a s obzirom na veliko ratno iskustvo i relativnu mladost imao je sve "akcije" za savrsenu karijeru u Vojsci SRJ, ali je odlucio da i dalje bude na svoju ruku. Ali, vojnicima vec organizovane Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine ne preporucuje isto, iako ih uci da "svaki posten covek ima dve majke jedna je ona koja ga je rodila, a druga je domovina".

Je li zaista onomad General Mladic, sa Trebevica, masakrirao jadnike iz reda za hleb?

Kad su, pre desetak dana, ranjeni srpski vojnici padali po butmirskoj pisti, medju "nisandjijama" Mladica nije bilo on je "debelo" bio uz Miterana na samom aerodromu i kao takav, pucati nije mogao. Kao sto je zakasnio i da pobije banjalucke bebe, Srbe iz Odzaka, kod Nevesinja, preko puta Capljine, oko Konjica, u Podvelezju... Ali se zbog toga, verovatno, nikada i ni u koga nece uperiti prst?!

Cvijetin Milivojevic

KO JE GENERAL RATKO MLADIC

"Koren njegovog imena asocira na rat. On se ponasa u duhu svog prezimena..." Ovako je nedavno britanska televizijska mreza "Skaj" svojim gledaocima predstavila komandanta srpske vojske u Bosni i Hercegovini, dok su isli snimci Generala Mladica u obilasku prvih vatrenih polozaja nadomak Sarajeva. Obisavsi sa generalom rovove srpskih boraca, na red je doslo i pitanje zbog cega je reporter, verovatno, i dosao: "Proglaseni ste za ratnog zlocinca?" General je smireno odgovorio: "Ne osecam se tako, ja branim svoj narod."

Otkako je sredinom prosle godine stigao u uzavreli Knin, epicentar srpskog otpora, drugi kazu pobune, General Mladic je ubrzo dospeo na poternicu za ratnim zlocincima. U isto vreme, bar za narod Krajina, postao je mit. Za samo nekoliko meseci stigao je od pukovnika do cina general-potpukovnika, komandanta vojske, sto je retko zabelezeno u istoriji vojevanja.

Da bi se sagledala njegova pozicija, za jedne heroja, za druge zlocinca, neophodno je zaviriti u vojnicki put Generala Mladica.

Rodjen je 1943. godine u selu Bozinovici kod Kalinovika. Nije napunio ni dve godina a ustase su mu ubile oca. Sa 15 godina stize u Zemun u vojnoindustrijsku skolu pri "Teleoptiku", a potom postaje i najbolji pitomac klase Vojne akademije Kopnene vojske. Reklo bi se, biografija ni za dlaku drugacija od brojnih generacija jugoslovenskih oficira. Medjutim, Ratko Mladic nije ostao salonski oficir, oficir u "belim rukavicama". Kako to vojnici vole da kazu, Mladic je sve vreme proveo u trupi komandir voda, cete, komandant bataljona u Kumanovu, brigade u Stipu, a pre dolaska u Knin bio je pomocnik komandanta Pristinskog korpusa.

Od 1. avgusta prosle godine postavljen je za nacelnika Staba Kninskog korpusa. Dok se jugoslovenski vojni i politicki vrh lomio taktikom i strategijom "kreni stani", pukovnik Mladic je preuzeo operaciju, tada nazvanu "nemustim" vojno-politickim recnikom deblokada kasarni na podrucju Dalmacije. NJegova odlucnost da se obracuna sa protivnikom nije naisla na neke simpatije vojnog vrha.

Novinarima, koji su tada izvestavali o borbama u Krajini, pukovnik Mladic se poverio: Dok su kolone tenkova, teske artiljerije, grabile iz Knina prema dalmatinskom ratistu, minut do 16 casova (tada je pocetkom septembra pocela operacija) pukovniku Mladicu stize naredba "odozgo" da zaustavi vojsku.

Odbio sam naredjenje, nisam smeo ni mogao da vratim vojnike, ispricao je pukovnik Mladic novinarima. Kasnije, odnosno, 4. oktobra zbog uspesnog komandovanja i rukovodjenja snagama JNA, vanredno je unapredjen u cin general-majora.

No, jos pre borbi, Mladic se proslavio uspesnim pregovaranjem sa protivnickom stranom, koje su nametali cesti potpisi za primirje i razne misije mirovnjaka.

Hrvatskim vlastima, kako je prenosio "tisak", smetalo je njegovo ponasanje, recnik, intonacija. Hrvatski novinari prenosili su kako je pukovnik Mladic sedao za pregovaracki sto sa oruzjem, u pancirnoj kosulji, a jednom prilikom ispala mu je i bomba, pa je na smrt preplasio misionare i pregovarace.

Gradonacelniku Zadra tokom pregovora skresao je u brk: "Kada smo mi u 11. veku jeli zlatnom kasikom vi i vasi Evropljani ste ziveli u mocvari". To ih je, prenosi stampa, uvredilo. Proglasen je cetnickim koljacem, i zlocincem, oficirom, cije se ponasanje ne moze objasniti samo strogoscu i krutom vojnickom logikom.

Kasnije su optuzbe prosirene. Tonovi da je ratni zlocinac, da stvara veliku Srbiju, stizale su i od evropskih posmatraca. "Ne stvaram nikakvu veliku Srbiju, samo branim srpsku zemlju i verujem da bi sutra i gospodin Oven stitio svoj narod" odgovorio je General Mladic. To sto srpska vojska kontrolise dve trecina bosansko-hercegovacke teritorije, Mladic pravda recima Nismo mi nista zauzeli, niti smo mi agresori. Nama njihovo ne treba.

Kazu da je najbolji vojskovodja onaj koji se ne boji protivnika, ali koji se plasi rata. Za pretnje vojnom intervencijom upozorava da "ako mi moramo da umremo, u isto vreme stvorice se velika crna rupa kroz koju bi mnogi morali da prodju".

Komandantu ne smeta sto su mnogi iz Bosne pobegli u Beograd i vode "borbu" po beogradskim kaficima. NJihovo odsustvo ne slabi odbranu srpskog naroda. Bez njih odbrana je jaca, tvrdi General Mladic. Brinu ga, kako kaze, ti mirovnjaci koji pod firmom humanitarne pomoci salju Muslimanima "municiju u ribljim konzervama".

Moze li se generalu prigovoriti za bombardovanje Sarajeva? Komandant kaze da u muslimanskom delu Sarajeva vlada bezakonje, da zatoceni Srbi "mesecno dobijaju samo konzervu od sto grama"... Stao sam uz svoj narod. To mi je duznost i za to sam i ucio. Da sam hirurg, ili novinar, onda bih to radio.

Za rat kaze da mora prestati, ali da to ne zavisi od jednog coveka. Da se na bajonetima sve moze postici, ali se na njima ne moze sedeti, moraju biti svesni i oni koji ratuju i oni koji bi silom da donesu mir.

Radovan Pavlovic "Politika"

GENERAL OSTROG JEZIKA

Srbiju na zapadu, kazu njeni stanovnici, stvorila su dva oprecna generala koja se medjusobno izvanredno dopunjuju general politicke strategije Momcilo Krajisnik i general ratne strategije Ratko Mladic. General Mladic je na terenu ostvario Krajisnikovu politicku strategiju srpske drzave u Bosni, a Krajisnik je za pregovarackim stolom Mladiceve pobede pretvorio u medjunarodno priznatu cinjenicu o podeli Bosne. I tu prestaje svaka slicnost. Koliko je Krajisnik za javnost covek iz duboke senke, toliko je Mladic medijski atraktivna licnost da cak i netacna vest o njegovom ranjavanju na prvoj liniji fronta kod Olova dospeva na naslovnu stranicu "Borbe" i odmah je prenose svi mediji.

O generalu Ratku Mladicu u domacoj i svetskoj stampi napisano je vise nego o "heroju Zalivskog rata" americkom generalu Svarckopfu. Kad se svi ti tekstovi zbroje dobijate coveka iz sobe s ogledalima. Za jedne je on djavo, a za druge andjeo. Mister DZekil i mister Hajd u generalskoj uniformi. Sredine nema. Toj kontroverzi doprinosi i on sam svojim nekonvencionalnim i sokantnim izjavama.

Mladiceve pobede

Koja je prava istina o Generalu Mladicu, kao i uvek kad je u pitanju javna licnost, zavisi od izbora cinjenica, a cinjenice potvrdjuje ili opovrgava istorija. Za vecinu Srba iz Bosne, pogotovo za borce na frontu, Mladic je izrastao u mitsku licnost, novog vojvodu Misica.

Ratko Mladic sigurno nije tipican jugoslovenski general. Dok je vecina njih od Slovenije, preko Hrvatske do Bosne, bezala s fronta ili se predavala pravdajuci se da su postupili "po naredjenju", Mladic je uvek bio u prvim borbenim redovima i utoliko nije sasvim netacna vest o njegovom ranjavanju da se to desilo "na prvoj liniji fronta". Retko koji general bivse jugoslovenske vojske moze da kaze da mu je u ovom ratu, tamo gde se pucalo i ginulo, na rukama umro mladi vojnik kako se to dogodilo Mladicu u Zitnicu dok je pitao boga zasto to parce granate nije poslao na njega a ne na to dete.

Kada se na putu kod Vrlike preprecio autobus pun eksploziva, on je naredio vojnicima i staresinama da se sklone i sam razminirao autobus uz lakonsko ljudsko objasnjenje:

- Mladi su, nemaju ni porodice, a mene ima ko da pamti. Uz to, moram da pokazem da sam obucen oficir.

Pokazao je mnogo vise. Da mu se gace ne tresu. A to je referenca za svakog vojskovodju. Zato mu borci veruju i za njim idu bez pogovora kao za svakim pravim vodjom. Za njih je on veliki strateg i arhitekta svih srpskih pobeda u Bosni, od operacije "razmicanje kljesta" kad su osvojeni Kupres, Vlasic i Posavina, preko izolovanja muslimanskih enklava u Istocnoj Bosni i presecanja "zelene transverzale" do "bitke za zivot" operacije "koridor".

Jedan francuski list pise da Mladic nije nikakav bosanski Napoleon i da njegove pobede nisu rezultat znanja koje je stekao u vojnoj akademiji kao prvi u svojoj klasi s prosekom od 9,57, vec kao rezultat ludosti. Mozda ipak bas u toj kombinaciji ova dva podatka lezi objasnjenje za neke njegove vojne poduhvate.

Hrvati su brojnim snagama i velikom koncentracijom protivtenkovskih orudja branili Kupres. Mladic je u tisini, ugasenih farova i motora, spustio u kupresku ravnicu tenkove i potpuno iznenadio i porazio Hrvate. Operacija Igman je paradigma "Mladicevih ludorija". Pored muslimana koji su se skoncentrisali na odbranu Tuzle, brojnih "plavih slemova", "avaksa" i aviona Nato-a, Srbi su potpuno neprimetno opkolili Igman i Bjelasnicu, uz natcovecanske napore izneli topove na planinske vrhove visoke i do 2.000 metara, a kad su muslimani i Klinton digli uzbunu da "Srbi dave Sarajevo" sve je bilo gotovo.

Naivni "Borbin" analiticar Radivoje Cveticanin u clanku "Zeneva u podnozju Igmana", pise tih dana da je "tesko objasniti i dokuciti smisao osvajanja Igmana i Bjelasnice", pa cak pada u zamku omiljenih novinskih konstrukcija da je sve to zbog sujete Generala Mladica da osvoji svoj zavicaj jer je rodjen na desetak kilometara od Bjelasnice. Kolega novinar se na kraju pita cemu svi ti napori i zrtve kad se "bosanski Napoleon" uplasio Klintonovih pretnji bombardovanja Srba i morao da povuce s Igmana, ne shvatajuci da je ingenioznost celog poduhvata upravo bila u tome. Srbi su osvojili Igman i tako presekli jedini suvozemni koridor kojim su se muslimani u Sarajevu snabdevali oruzjem i svezim snagama, a onda taj vruci krompir cuvanja i odgovornosti uvalili Unproforu, cime su ustedeli brojne svoje snage za druge operacije, pa tako sada na "skaj njuzu" gledamo televizijske reportaze o francuskim vojnicima koji se smrzavaju patrolirajuci bespucima zavejanog Igmana i Bjelasnice.

O Mladicevim bitkama sudice istorija, ali mnogi analiticari se slazu da on najvecu pobedu nije izvojevao protiv Hrvata ili muslimana, nego onda kada je posle panicnog povlacenja Jugoslovenske armije iz Bosne, u cajtnotu i ratu, od bosanskih seljaka stvorio vojsku cijom je organizovanoscu i efikasnoscu bio impresioniran i jedan general Mekenzi i jedan britanski politicar Pedi Esdaun. Ne samo sto je preko noci stvorio armiju dostojnu postovanja, nego je toj armiji ulio svoju filozofiju "da nas ne mogu poraziti".

Mladiceve izjave

Tako od generala ratnika dolazimo do "generala za izjave". Mladiceve izjave su obisle svet. Ima ih mnogo vrsta, od fantasticnih, pretecih do duhovitih, ali svima je zajednicko da su neobicne i nekonvencionalne.

Shodno filozofiji da nas "niko ne moze poraziti" i da je rat pocet "kad su nas dojucerasnje komsije napale uz nesebicnu pomoc medjunarodne zajednice", tako se General Mladic prema medjunarodnoj zajednici i ophodi, bez dlake na jeziku a velike sile nikada ne vole neposlusne. NJegove izjave o svetskim mocnicima variraju od prkosnih do neodgovornih. Zauvek je ostala upamcena Mladiceva izjava da ako Nato bombarduje Srbe u Bosni da ce on bombardovati London, zbog cega je Karadzic morao da reaguje kako je "Mladiceva izjava idiotska i neodgovorna".

Mladicevu izjavu da je on "igrac koji uvek prvi vuce potez" i da ce zbog toga medjunarodna zajednica izgubiti mec s njim mnogi su shvatili kao prepotentnost jednog generala, ali su Igman i Bjelasnica pokazali da ima zrno soli u toj izjavi. Kada je Mladic izjavio da "moramo preci u protivnapad na liniji Trst-Bec i udariti po onima koji su i otpoceli ovaj rat, a poturili nam kao topovsku hranu nesrecne Slovence, Hrvate i muslimane", u Italiji i Austriji je nastala prava uzbuna.

Kad su se u selu Zrnovica nasli opkoljeni srpski oficiri i zatrazili od posmatraca EZ da im doture hranu, italijanski ambasador Budjoli poslao im je konzerve hrane za pse. Tada je razbesneli Mladic dohvatio telefon i nemackom posredniku Velmanu rekao: "Vi ste Svaba. Ubicu vas za deset minuta ako mojim drugovima ne posaljete pravu hranu". Velman je to ucinio bez reci.

Ali nisu sve Mladiceve izjave tako ratoborne i prkosne. Neke su prorocanske kao ona o Vens-Ovenovom planu: "To je monstrum koji ima sanse da prezivi koliko i sijamski blizanci" ili, ona anegdota iz Pecuja: "Pita me hrvatski general sta cemo za Jajce. Ja mu kazem, gde ide da Hrvati imaju tri jajca, a Srbi samo dva i zauzmemo Jajce." A Aliji Izetbegovicu je rekao: "Kad ja nesto kazem, kao da je rekao svevisnji".

U zapadnim medijima Mladic je apsolutno omiljena negativna licnost.

Iglberger i americka stampa su Mladica proglasili ratnim zlocincem na sta on mirno odgovara: "Ja nisam isao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samo branim svoj narod." Na pitanje jednog americkog oficira u Zenevi sta je to pravda, Mladic je rekao: "Pravda je kad vi Amerikanci priznate da ste izvrsili hemijsko ciscenje indijanskih plemena. Pa valjda etnicko, ispravi me on. Ne, kazem, nego hemijsko. Zato sto nikoga niste ostavili da zivi."

Ali nema Mladic protivnike samo u svetu. Ima ih puno i medju Srbima. Mnogi srpski politicki lideri, intelektualci i "nezavisni" mediji optuzili su ga za zlocine i bombardovanje civila, kao Vuk Draskovic, Vesna Pesic i drugi. Nedeljnik "Vreme" ga je nazvao "covekom koji je ubio Sarajevo", uz ilustraciju da je on autor nove komande u artiljeriji prilikom granatiranja Sarajeva: "Raspameti!" Zeljko Raznatovic Arkan je Mladica optuzio da je bombardovanjem Sarajeva ubijao i Srbe i nazvao ga "crnjim generalom" koji je odgovoran sto Skupstina RS u Bijeljini nije potpisala Vens-Ovenov plan jer "onog trenutka kad bude potpisan mir, on je niko i nista, on je proslost".

"Vreme" je u clanku "Znate gde je vase skloniste" (24.5.1993) takodje optuzilo Generala Mladica da je bio "covek preokreta" kada je na Palama definitivno odbijen Vens-Ovenov plan, zbog cega je lord Oven izjavio: "Necu dozvoliti Mladicu stvaranje Velike Srbije". U tom tekstu list je tvrdio da postoji sukob izmedju Karadzica i Mladica, da je general trazio od Karadzica da se bezuslovno stavi pod njegovu kontrolu, da je trazio da on ode na pregovore u NJujork umesto Karadzica jer je on sve "ovo stvorio", pa kad mu to nije poslo za rukom onda je Karadziceve njujorske pregovore minirao bombardovanjem Srebrenice. Za ovaj nedeljnik Mladic je bio i ostao "Titov djak", zaljubljen u "majku Jugoslaviju" koji je u Kninskoj krajini dobrovoljcima skidao kokarde uz reci: "Izmedju kokarde i kukastog krsta nema nikakve razlike".

Sto se tice Vens-Ovenovog plana vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko nije. Britanski "Gardijan" je napisao da Mladic mrzi Hrvate i Nemce zato sto su mu oca ubile ustase, a muslimani izmasakrirali porodicu njegovog brata u Sarajevu. Na sve ove domace i strane optuzbe Mladic odgovara da je odbio da ucestvuje u oslobadjanju Ivan Sedla da mu ne bi prebacili kako oslobadja mesto gde je poginuo njegov otac, da mu nikada nije palo na pamet da stvara partizansku, vec samo srpsku vojsku, da su srpske granice u Bosni obelezene krvlju i da niko nema pravo da ih menja i da je najveca pobeda Srba u ovom ratu "sto prvi put otkako ratujemo srpsko selo nije ratovalo protiv srpskog sela".

Ma kako ocenjivali Ratka Mladica, to je general koji je obelezio ovaj rat, i koji i danas u njemu igra jednu od glavnih uloga.

"Intervju" Milan Nikolic

KOMANDANT GLAVNOG STABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Po cemu je poznat Komandant oruzanih snaga bosanskih Srba. Svrstan po "Dejli telegrafu" medju trideset aktuelnih svjetskih gospodara rata, uz napomenu da ga oficiri koji su sa njim pregovarali smatraju za taktickog genija, ali ludjaka.

Kako ratuje: raspolaze relativno malim efektivama (100.000 ljudi) prema teritoriju koji kontrolira (70 odsto BiH), ali u odnosu na ostale zaracene strane ima apsolutnu premoc u artiljeriji i tenkovima, te cvrstu logisticku podrsku. Izbjegava klasicne bitke; trupe koncentrira na komunikacijama i oko uporista druge strane, da bi ih dugotrajnim i neselektivnim granatiranjem omeksao i potom, vjestim manevrima malih elitnih jedinica, zauzeo. Ukoliko zauzimanje nije moguce, artiljerijom, dakle razaranjima, veze velik broj protivnickih vojnika i paralizira civilni zivot primjer je Sarajevo. Omiljene komande: "Raspameti" i "Sprzi".

Kako vodi politiku: Koristi svaku priliku za medijsko eksponiranje gdje naglasava stradanja srpskog naroda i srpske vojne uspjehe. Inzistira da mu je "ofanziva sudbina", tj. da se nikad ne povlaci. Slucajeve Igman, Sarajevo, itd. tretira kao stvar politicara. Jedni u tome vide Mladicevo politicko osamostaljivanje (on je "brizni otac" koji nece izdati i koji ce uvijek zastititi, za razliku od politicara po definiciji nepouzdanih), drugi pak samo igranje dodijeljene role. Vjesto manipulira sa istomisljenicima; svojedobno je prisutne penzionere u Centru "Sava" pozdravio sa "Drugarice i drugovi" i polucio ovacije. Na pitanje zasto je to ucinio, odgovorio je da su to prisutni zeljeli cuti.

Kako je usao u rat i politiku: Pojavljuje se u javnosti nedugo nakon dolaska u Knin i za razliku vecine oficira JNA, vise se nego dobro snalazi u novonastalim okolnostima. Suradjuje sa Milanom Marticem i Milanom Babicem, obucava lokalne rezerviste i, po sopstvenom priznanju, "oslanja se na zdrave snage u jedinici". Vazno je napomenuti da je Kninski korpus u to vrijeme pod direktnom komandom Generalstaba. Ukratko, Mladic se pokazao kao "pravi covjek na pravom mjestu": od ratne promocije u selima Kijevo i Vrlika, preko zadarske i kupreske operacije, do izbora za nacelnika Glavnog staba Srpske Republike BiH 12. maja 1992. u Banjaluci.

Kakva mu je reputacija: Izuzetno popularan medju vojnicima zbog cestih obilazaka prvih linija. Inzistira na svojoj svemoci: "Kada ja garantujem, to vam je isto kao da vam garantuje Svevisnji", odnosno, hvali se da postedjuje rata krajeve u kojima pozna "postene" Hrvate ili muslimane; primjerice, zbog izjvesnog Ante Lace zabranio je granatiranje Dubravicama kraj Skradina. Sklon je egzibicionizmu: na pocetku rata prolazi kroz hrvatske linije predstavljajuci se kao pukovnik Stjepan Fazlijan, razgovara sa hrvatskim vojnicima, casti ih pivom, kupuje njihovoj djeci bombone... Arogancija prema medjunarodnim pregovaracima u aktualnoj ksenofobicnoj atmosferi, samo mu podize rejting.

Koliko je, zapravo, mocan: Postoje ocjene da je nakon Gorazda uticajniji nego ikad. Naime, svojedobno je pokazao dr Karadzicu koji ga je optuzio da daje "idiotske i neodgovorne izjave" ("bombardovacu London") da iza njega stoji monolitna armija, a sada je natjerao predsjednika Srbije Slobodana Milosevica da se slika s njim u Beogradu poslije pregovora s predstavnicima Ujedinjenih nacija. U svakom slucaju, jedino sto funkcionira u Republici Srpskoj jest njegova vojska i jedini pravi uspjesi bosanskih Srba jesu njegova osvajanja. Naglasava da su za sve to zasluzni obicni srpski vojnici, sa slabo sakrivenom namjerom da uslijedi pitanje kakve li su tek zasluge njihovog komandanta.

Vreme, 9. maja 1994. Filip Svarm

SRPSKA SAPKA U PENTAGONU

Eho susreta americkog generala Veslija Klarka, sefa sektora za planiranje i politicka pitanja Zdruzenog staba oruzanih snaga SAD, sa generalom Ratkom Mladicem, komandantom Vojske Republike Srpske, potkraj proslog meseca u Banjaluci, jos se ne smiruje. Iako je "Glas Amerike" prethodnih dana zvanicno naglasio da "americka administracija navodi da susret general Klarka i Generala Mladica ne signalizira promenu americke politike (misli se u odnosu na Srbe u Bosni), nema sumnje da je raskol izmedju Stejt departmenta i Pentagona, u ovom slucaju, stigao do neslucenih razmera.

Ako se, u prvi mah, i moglo pomisliti da se radi tek o "incidentu" (bar tako je americka diplomatija zelela da prikaze ceo slucaj) sada je vec izvesno da ranija neslaganja dva ministarstva SAD: spoljnih poslova i odbrane, prelaze granice uobicajenih, sitnih razmimoilazenja u vodjenju politike jedne drzave, sada je sasvim izvesno da je general Klark, i mimo upozorenja Stejt departmenta, odlucno namerio da sleti u Banjaluku. Doduse, portparol Pentagona Denis Boks tvrdi da general Klark "nije znao za tu preporuku", ali analiticari upozoravaju da ce pre biti da prvi strateg Pentagona, u stvari, nije ni "zeleo da zna" za preporuku Stejt departmenta.

Jedan vazan, novi detalj baca i bitno drugacije svetlo na banjalucki slucaj. Naime, novinari su iskopali da je general Klark, svojevremeno, bio i studentski drugar Bilija Klintona (na studijama istorije u Oksfordu), ali ta cinjenica, koliko smo primetili, do sada nije brizljivije analizirana u prepucavanjima dva americka ministarstva i medju novinarskim komentatorima. Doticni podatak sigurno nije samo bizarni detalj u biografiji Veslija Klarka, bar ne u ovom, banjaluckom slucaju: da li je, dakle, glavni strateg Pentagona putovao na sastanak sa Mladicem po licnom Klintonovom odobrenju ili je rec o pukoj koincidenciji, ako je ono prvo moguce, da li je, onda, Klark imao i nekih, da kazemo "licnih" poruka americkog predsednika za srpsku stranu u Bosni i njenog vojnog sefa?

Sta je pisao "NJujork tajms"

A da stvari nisu bas sasvim bezazlene, pokazuje jos jedan, naizgled manje vazan detalj. U "NJujork Tajms Magazinu", 4. septembra, izasao je ogroman, "nenegativan" tekst o generalu Ratku Mladicu, verovatno prvi takve vrste u americkoj stampi. Poznat kao obicno dobro obavesteni novinar, koji je i do sada odbijao da ucestvuje u antisrpskim histerijama "NJujork Tajmsa", autor ovog opseznog priloga Dejvid Bajnder svestrano tumaci cinjenica Mladicevog vojevanja u Bosni. Nepristrasno i odmereno, posmatrajuci Mladica iz blizine, Bajnder brizljivo redja optuzbe drugih na racun srpskih generala, ali i generalove odgovore na sve lazi koje su izrecene na racun srpske strane u Bosni. U tekstu, naravno, nema povrsnog divljenja Mladicevom vojnickom geniju, ali se kroz mozaik opservacija i citata stize do pretpostavljene istine da je Mladic veliki srpski vojskovodja cije komandovanje je omogucilo Srbima veliku vojnicku pobedu u Bosni. Pri tome, americki novinar posebno zanimljivo opservira Mladicevo "sazrevanje" od Jugoslovena do Srbina, od komuniste-ateiste do coveka i oca koji postuje pravoslavne obicaje, od oficira koji je drzao do bratstva i jedinstva da bi danas svojim vojnickim znanjima iznad svega vodio racuna o interesima srpskog naroda...

I kao sto Bajnderov tekst o Mladicu moze biti tek "slucajni prilog" u vreme tumacenja generalskog susreta u Banjaluci, tako bi isto bilo prirodno da se ovaj zanimljivi esej o srpskom generalu moze "videti" i kao diskretni znak evidentnog pomeranja na americkoj javnoj sceni u pogledu dosada ozloglasenih Srba u Bosni i njihovih vojnih komandanata. I koliko se do sada Bajnder razlikovao od antisrpskih jastrebova u redakciji "NJujork Tajmsa", toliko su se, ocigledno, razboriti generali u Pentagonu razlikovali od krvozednih diplomata u Stejt departmentu, a po toj logici moguce je, dakle, izvesti i odredjene medijsko-strategijske paralele koje se bitno distanciraju od diplomatsko-novinske halabuke u satanizaciji bosanskih Srba.

Nesporazum generala i diplomata

Ovom prilikom ne bi trebalo zaboraviti da je i ranije dolazilo do osetnih razlika u ocenama Pentagona i Stejt departmenta. Recimo, ocene jedne Madlen Olbrajt, u svoje vreme, bile su tako odaljene od opservacija generala Kolina Pauersa, bivseg nacelnika Zdruzenog staba SAD. Jos ranije, to se moglo primetiti i po naknadno otkrivenom detalju da je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman direktno osujetio posetu tadasnjeg saveznog sekretara za odbranu SFRJ generala Veljka Kadijevica Pentagonu. Takvi primeri, kako se danas otkriva, niposto nisu bili beznacajni, a Srbe su mogli uveriti da krvozednost diplomata, sa medijskog stanovista, mnogo bolje prolazi u Sjedinjenim Drzavama od razboritosti americkih generala...

Da li je general Klark, svojim korakom u Banjaluci, konacno zeleo da demonstrira prekid doticne "defanzivnosti" americkog vojnog vrha pred diplomatskim inicijativama Stejt departmenta? Naravno, u Pentagonu to ne priznaju: potparol Boks izjavljuje da je "razmena kapa u poklonu uobicajena prilikom posete visih oficira stranim kolegama". Za ostro uho Stejt departmenta samo spominjanje Mladica kao "kolege" je teska uvreda. Doduse, oni to direktno ne spominju, ali zato "Glas Amerike" tvrdi da su njegovi funkcioneri "bili posebno razljuceni fotografijom dvojice generala na kojoj se vidi kako prilikom razmene poklona svaki od njih nosi kapu onog drugog".

A tek pistolj? "Rojter" otkriva da se Klarku u greh uzima i Mladicev poklon u vidu pistolja. No, nije problem ni samo u pistolju, vec i u posveti Mladicevoj Klarku, koja je eto greha! ispisana "srpskom cirilicom". Americki diplomati, sa svojim smislom za nijanse, verovatno razlikuju "rusku" od "srpske" cirilice, a ova druga je, maltene, "zlocinacko pismo". Doista, svasta od ljudi koji pretenduju na ozbiljnost i politicki takt!

Bilo kako bilo, zvanicna Amerika je preko Klarkovog susreta sa Mladicem ucinila prvo, javno priznanje srpskom vojnom faktoru u Bosni. Stejt departmentu preostalo je samo da se naknadno ljuti, a i to cini na prilicno smesan, da ne kazemo diplomatsko banalni nacin.

Sve ostalo je vec istorija.

Pravda Dragan Belic

GENERAL-PUKOVNIK MANOJLO MILOVANOVIC,NACELNIK GLAVNOG STABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE:

"... Ja sam dosao u Bosnu kada je poceo rat... Vratio sam se kuci. Posle zavrsetka Vise vojne akademije zbog nekog nacionalnog kljuca i ne znam zbog cega, ja sam prekomandovan u Makedoniju, radi popravljanja tada popularnog nacionalnog proseka. Medjutim, kada je pocelo, najpre u Hrvatskoj, General Mladic me je pozvao i ja sam jedva docekao taj poziv. Dosao sam, ne samo ja... Ovo je drugi kov, da kazem neko drugo izdanje srpske vojske. Mogli bismo mi generali da zivimo u luksuznim apartmanima i odatle povlacimo konce na ratistu. Ali, mi smo se ovde odazvali kao "zanatlije" (oficiri od zanata). Daleko je uspesnije ako sam ja svakog dana sa borcima, nego ako iz nekog bunkera vucem poteze. Na kraju, svi mi u Glavnom stabu, prakticno svi oficiri VRS, polazimo od toga da moja glava nije nista skuplja od glave dvadesetogodisnjaka, kojeg vodimo u rat. Nema nezamenljivih ljudi, nama ginu i generali i pukovnici i potpukovnici, dakle, oficiri. Odnos gubitaka vojnickog sastava i oficirskog je do sada neprimeren u istoriji...

"... Vojska RS podnosi glavni teret za srpstvo na Balkanu ili za srpstvo uopste, a samim tim i za pravoslavlje. Meni je strasno krivo sto ljudi ovo smatraju gradjanskim ratom. Ovo je verski rat, ovo je sukob religija: pravoslavlja, katolicanstva i islama. Momentalno su islam i katolicanstvo na jednoj strani... VRS je narodna vojska. Srpski narod, po nekoj tradiciji, veruje u ucitelja i popa u selu. Oficira je uvek postovao... Sto se tice glavne licnosti VRS, Generala Mladica, on je pravio timove. Posto je on vec imao jednogodisnje iskustvo iz Kninske Krajine, on je sebi izabrao tim. Taj tim kolektivno odlucuje. General Mladic jeste nas vodja, medjutim, nista nikad nije uradio na svoju ruku ili po nekoj sopstvenoj brzoj odluci. Izuzev u borbi..."

Duga Zoran Petrovic Pirocanac

"LISICA LAVLJEG SRCA"

"... Kada se vrednuju vojskovodje sto danas dostojno olicavaju srpsku ratnicku tradiciju kraj logorskih vatri, u predasima usiljenih marseva ili na prvim borbenim linijama, ali i u stabovima brigada i korpusa General Mladic nedostizno prednjaci, silom opsteg divljenja i postovanja. U tim vojnickim ocenama, Generala Mladica cesto u stopu prati, na odgovarajucoj stazi discipline, general Lisica, kao da su nerazdvojna braca, sto isticu i njihove fizicke, ali i karakteroloske slicnosti. General Mladic je svetski prvak ratovodstva i opste strategije, dok je general Lisica nenadmasan u domenu takticko- operativnih manevara i prodora.

Jedna fotografija, koja prikazuje Generala Mladica i generala Lisicu, prilikom smotre pitomaca Centra vojnih skola u Banja Luci, valjano osvedocava prirodu njihovog dvojstva, spregu opsteg i posebnog u areni ratne vestine. General Mladic izgleda kao da je tu u prolazu, hitajuci ka izazovima neprijateljstva, dugim i brzim koracima, prkosno otvorenog garda i isturenih grudi. Korak dalje stupa general Lisica, malo poguren, kao da se zaklanja iza figure Generala Mladica od ociju neprijatelja, ali samo zato da bi izveo neustrasiv skok i pobedonosni upad tamo gde ga najmanje ocekuju.

Uveren sam da nemacki visoki oficiri, koji savetuju ustase i balije, pomno proucavaju zamisli i poduhvate generala Lisice, jer se na bojnom polju taj Srbin dokazao kao najbolji sledbenik nemackog Blitz-Kriega i doktrine Eriha fon Manstajma. Ipak, smeloscu u originalnoscu zamisli, general Lisica nadmasa sve uzore i spektakularno siri sve teorije..."

"Duga" Dragos Kalajic:

PENTAGON PROTIV VASINGTONA

Prema medijskim indiskrecijama, mnogi visoki oficiri Pentagona drze na radnom stolu fotografiju svog idola: srpskog generala Ratka Mladica. Nedavna poseta koju su mu ucinili visoki oficiri Pentagona u Banja Luci, uz izraze divljenja izazvala je javni bes vasingtonske administracije prema italijanskom nedeljniku "Europeo".

Prenela Duga

BITKA OKO MLADICA

Sasvim je slucajno ispalo da danas, na rodjendan poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra Karadjordjevica pisem o talentovanom srpskom generalu Ratku Mladicu iz RS, koji je oslobodio vise od 70 odsto bosansko-hercegovacke teritorije. Danas je takva vojnicina na udaru sviju srpskih protivnika i dusmana, i ovde i u svetu. Da simbolika nesporazuma oko njega bude veca, Mladic je bio Titov komunisticki general, a danas nosi sapku starih srpskih kraljevskih oficira, po ugledu na proslavljene srpske vojvode Putnika, Stepu, Misica, Petra Bojovica, sve heroje iz neponovljivih, proslavljenih bitaka na Kumanovu, Ceru, Kolubari i sa Kajmakcalana.

Mladic se prvi put proslavio u Dalmatinskoj Zagori, kada je odlucnim akcijama svoje vojske (tada je jos bila JNA) sprecio masakr Hrvata nad Srbima Kninskog kraja. Prica se da je tada, jos uvek kao Titin "pitomac", izgazio nogama srpsku sajkacu sa dvoglavim belim orlom jednom dobrovoljcu cetniku, a danas je on najpopularniji srpski visi oficir zapadno od Drine, sa oznakom belih orlova, uz pukovnika Lisicu, oslobodioca Like i posavskih gradova.

Medjutim, Mladic je odavno pokazao veliku privrzenost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svakolikom srpstvu. Zato i jeste na nisanu zapadnih "demokrata" kao branitelja islama. Bez razmisljanja proglasen je za "ratnog zlocinca prvog reda". Valjda zato sto je sprecio masovna klanja Srba sirom nekadasnje Hrvatske i Bosne. Kad bude zasedao novi Haski sud, Mladic bi trebalo da sedi na optuzenickoj klupi zajedno sa Karadzicem, Milosevicem, Seseljem i sa desetinama drugih proglasenih srpskih junaka ili heroja, koji su ovde medju sobom sada posvadjani. Tako mu to dodje kad sudi dusmanski sud Srbima. Ako se tako nastavi, zasigurno bice optuzen i proglasen ratnim zlocincem i Karadjordje, jer se usudio da podigne Prvi srpski ustanak protiv Turaka 1804. te je tako poremetio dugovekovno puvanje otomanskog trulog trupla. Stoga se, mi srpski nacionalni ljudi, spremamo da odgovorimo jednim drugim medjunarodnim sudom, onim topolskim oslobodilackim. Sudice se pravim ratnim zlocincima, sa one strane, na Zapadu.

Zapad, na celu sa Vatikanom, nemackim Genserom, beckim Mokom, u sprezi sa katolickim fundamentalistima, bice optuzen za rasparcavanje srpskih zemalja i kontra-civilizacijsko svrstavanje u zapocetom sukobu civilizacija evroamericke sa islamskom. Priznavanje, "na brzinu", triju jugoslovenskih zapadnih republika od strane Zapada, stvorilo je neprimereni politicki haos u Evropi sa uzasnim ratnim razaranjima na Balkanu. Zapadna diplomatija optuzuje Srbe kao izazivace rata, a ja sam jos sedamdesetih godina gledao film inspirisan od Nato-generala, kako "rat pocinje negde u Srbiji" (Kosovo), a njihova se soldateska potom ubacuje ovamo i nagone Srbi u Beogradski pasaluk.

Naravno, ovaj rat su zeleli gore pomenuti faktori zbog svojih posebnih ciljeva i planova: Vatikan radi verske penetracije na Istok, Austrija zbog obnove svoje zuto-crne monarhije, Nemacka zbog izlaska na topla mora, i tako redom. Samo Francuska i Engleska nisu u pocetku znale sta rade. Zato su Srbima zapadni saveznici otpali od srca, mislim za sva vremena. A Srbi su pokusali da odbrane svoj jezicki prostor.

Braneci svoje postojanstvo od razne vrste mrzitelja i janicara, stekli su svoje, priznate u narodu, heroje. Jedan od njih je i General Mladic, ciji je otac a i mnogobrojna rodbina, za vreme Drugog svetskog rata bili poklani od muslimanskih i hrvatskih nacista. Gledano ocima nuzne odbrane jednog naroda pred naletima satanizacije, srpski narod i njegovi prvaci imali su prirodno pravo na odbranu i samoopredeljenje naroda, da zivi s kim hoce, a ne s kim ga nagone u ruzan brak. Ako jedna etnicka grupa hoce Srbiji ili Rusiji, ima ta zelja da se ispostuje, pa barem se nebesa srucila ponovo na habzburski dom ili berlinski Rajhstag.

Mladica je skoro u Banja Luci posetio americki general Vesli Klark, inace direktor Odeljenja za stratesko planiranje i politiku pri Generalstabu Pentagona. Ta poseta politicki se suprotstavlja zvanicnoj Americkoj administraciji, tj. Stejt departmentu. Ostro kritikujuci ovog americkog generala, pokazalo se da bas nije sve u redu oko ova dva visoka americka foruma u gledanju na "srpsko pitanje" (veze im "nisu dobro nastelovane", kako bi se reklo). Ili je ova poseta bila samo obican pokusaj "otkupa" Mladica od strane americke vojske, iduci ostrim primerom "otkupa mozgova", pa i ovog perspektivnog generala koji bi sutra mogao biti udarna pesnica za sve americke buduce vojne akcije u svetu.

Samo da se to ne desi, velim ja. Da sam ja na Mladicevom mestu, odgovorio bih im: "U redu, vazi da se preselim kod vas, ali prvo da zavrsim ovde posao. Ukoliko vec sada uredite da moj Kalinovik udje u sastav Srbije, kao i cela leva obala Neretve sa Dubrovnikom i Peljescem, Skradinski i Maslenicki zaliv, a gore pola Slavonije, eto mene kod vas, da vam prosirujem gde god pozelite. Inace, ne odlazim odavde. A uspecu ovde sve ovo da sastavim i bez vaseg obecanja, videcete, pa cete me opet traziti. I naci cete me. A onda cemo poci zajedno, prvo da pohvatamo one prave ratne zlocince na Zapadu, koji uvalise ovaj narod ovde u bezmernu bedu i nevolju."

Cim su saznali nasi dusmani da su Mladic i Klark onako decacki razmenili svoje kape, odmah su podskocili, kao da im je neko uturio ljuti ren pod repnjacu. Tako su predsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini, zatrazili od predsednika Klintona, da odmah preduzme korake protiv generala Klarka. Kao, on se sastao i razmenio poklone sa "najgorim ratnim zlocincem naseg vremena", srpskim Generalom Mladicem. U izvestaju Klintonu stoji doslovce (a nasa "Politika" prenosi bez komentara, kao da bi i njena Kompanija zelela da otkupi takvog generala, ili ga preda Medjunarodnom sudu za ratne zlocine, ako odbije saradnju): "Nezamislivo je da jedan americki oficir razmenjuje kape sa tim ratnim zlocincem, prihvati i pistolj na poklon, a povrh svega dozvoljava sebi da pri tome bude i fotografisan".

Nema sta, administrativci se bas nimalo ne razumeju u vojnicke fazone. Bas fali jedan vojni udar u SAD. Da dodju jednom i tamo generali na vlast, kako bi napravili neki red u americkim zbrkanim glavama. Znaju li oni da smo vec u sukobu civilizacija, a da je Srbija na prvoj liniji fronta u odbrani nase zajednicke evro-americke civilizacije? Sta su to naumili da nas neprekidno bombarduju, jos od Uskrsa 1944. Evo, ravno 50 godina.

6. septembra 1994.Iz umetnickog dnevnika"Ono sto mi se dogadja"Milica od Macve:

GENERAL SLAVKO LISICA U "ARGUMENTU":

"... Mladic, ko Mladic! Stalno u pokretu i neustrasiv. Hladnokrvan i stalozen po obicaju. Jedanput smo bili ispred ustaskih polozaja na Prokljanskom jezeru. On kaze: "Lijo, imas li gace da se kupamo!" Nije mi bilo do kupanja, vec do jela, a Mladic buc u vodu, pa cas na ledja, cas pliva drugim stilom. Prestani sa plivanjem, vicem Mladicu, preko su ustase, mogu da nas vide i gadjaju... Kada se Mladic dobro iskupao i obukao, domacin je spremio ribu. Posmatrao sam Mladica i mislio da u svojoj karijeri nisam sreo hrabrijeg oficira. I kasnije sam se uverio da je taj covek "operisan" od straha. Molio sam ga docnije da se cuva, jer ako se mi cuvamo i Bog ce nas cuvati..."

Intervju Rista Kubure, april 1995.

ALEKSANDAR LIKUREZOS, ADVOKAT, ATINA:

"U njegovoj kancelariji u Atini zaposleno je 50 advokata. Ovaj sarmanti sezdesetogodisnjak bogate advokatske biografije, jasno izrazenih politickih stavova, kaze da ne pripada ni jednoj partiji, ali se uvek borio protiv diktature. Voli srpski narod i podrzava Generala Mladica i oslobodilacki rat koji vode Srbi.

Gospodin Likuzeros je u Grckoj prvi javno osudio vojnu huntu i bio branilac vodecim politickim disidentima u to vreme...

On kaze: "Mladic je covek koji ostavlja snazan utisak na mene. Srpski narod ima jak moral. Samo narod koji grcevito brani svoju zemlju, svoje dostojanstvo mora imati takav moral. ...Haska optuznica je jos jedno sredstvo politicke manipulacije protiv Srba. Ona je primljena pre vise godina. Oni su se spremali, mislim na vase neprijatelje i zapadni svet koji je protiv vas... Sve se radi planski. Optuznica je jos jedan nacin da se formira negativna klima, kako bi Srbi izgubili snagu da brane ono sto im pripada. Ubedjen sam da je optuznica usmerena tako da demoralise srpsku stranu i nije upucena samo protiv Generala Mladica i predsednika Karadzica, vec pre svega protiv Srba...

Pravno gledano, optuznica, bar kako je napisana, deluje krajnje neozbiljno. Niceg konkretnog nema. Sve optuzbe koje se odnose na Generala Mladica, odnose se i na gospodina Karadzica. Cela optuznica je bez konkretnih cinjenica i dokaza. Pravno je to neodrzivo... General i ja ne priznajemo da ovaj sud ima bilo kakvu pravnu osnovu, da bi mogao da sudi. I mi Grci i ceo svet zna da je osnovan od strane Saveta bezbednosti ad hoc i da je njegova aktivnost uperena protiv Srba. Ali to nije dovoljno. Mi moramo da budemo spremni i da na pravi nacin dokazemo da Tribunal nema ni moralnu, ni pravnu osnovu da optuzuje Generala Mladica da je zlocinac i da je kriv za sve sto se dogodilo. Nas cilj je da, govoreci istinu o oslobodilackoj borbi srpskog naroda, ukazemo na imperijalisticku politiku Amerike, licemerno ponasanje svetske zajednice i cinjenicama pokazemo da je kancelarija tuzioca Goldstona i rad Tribunala samar svima nama koji se ceo svoj zivot borimo za postovanje prava i primenu zakona.

... Veoma je vazno da se zna da je optuznica protiv generala Mladica podignuta, pre svega, a to je i cilj kancelarije Goldstona, da se optuzi ceo srpski narod."

Svetlana Petrusic, "Intervju", 1995.

SIMBOL SRPSKOG OTPORA

Iz najcelovitijeg intervjua sa Generalom Mladicem, koji je u pet nastavaka objavio u NIN-u januara/februara ,94. Jovan Janjic, citiram delove koji pouzdano svedoce o nasem glavnom junaku:

General Ratko Mladic simbol je srpskog otpora u ratu u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Mladic nije oficir uglancanih epoleta. One se cesto i ne primecuju od blata, jer je uglavnom na prvoj borbenoj liniji. Zivot mu je ko zna koliko puta bio u opasnosti, ali on za to kao da ne mari. Kaze: "Sto je moj zivot vredniji od zivota bilo kog borca u rovu?!" Zbog toga, zbog hrabrosti, znanja i uljudnosti, borci ga kuju u zvezde isticuci da bi samo zbog njega ratovali. O njemu se pricaju legende, a Mladic, iako je prilicno egocentrican (s razlogom) u svom poslu, odgovara: "Nisam ja nikakva legenda. Ja sam samo obican covek, koji brani svoj narod." Zasluge prebacuje na svoje borce. Novinare prosto moli da se sto vise posvete ostalim ratnicima: "Ne volim ja puno da govorim za novine, jer ne mogu da istaknem zasluge svakog borca. Zamislite kako je na ovoj zimi svakom onom vojniku kojeg zasipa i sneg, i kisa i kise neprijateljskih metaka. Na njega se ne ide samo puskom i topom, na njega se ide naoruzanjem iz citavog svega..."

- Kako ste postali general?

- U ratu i muci. Oficirsku karijeru zapoceo sam u Skoplju, gde sam 4. novembra 1965. dosao na duznost komandira u to vreme automaticarskog voda u puku. Vec 7. novembra imali smo manevar "Jesen 65". O tim mojim prvim oficirskim danima mogle bi se knjige napisati, jer sam bio najmladji u jedinici kojom sam komandovao. Nekako sam se uklopio u taj kolektiv. Prva moja polususretanja sa teskocama vojnickog zivota pocela su upravo na toj vezbi, kojoj je prisustvovao tadasnji drzavni sekretar za narodnu odbranu Ivan Gosnjak. Bilo je tesko na toj vezbi, a vezbe se, ma koliko bile teske, ne mogu uporediti ni sa najlaksim ratnim danom. Eto, tako, poceo sam kao potporucnik i prosao sve komande duznosti, zakljucno sa duznoscu komandanta brigade. Potom sam, od 1989. do 1991. godine, bio na duznosti nacelnika Odeljenja za nastavu tadasnje Trece vojne oblasti u Skoplju, da bih od 14. januara 1991. pa do 26. juna iste godine bio jedan od pomocnika komandanta Pristinskog korpusa.

Dok sam se 26. juna nalazio u karauli Morina, prilikom obilaska Jugoslovensko-albanske granice telefonom me pozvao komandant Trece vojne oblasti. Saopstio mi je odluku Vrhovne komande da treba da idem na duznost u Knin i pitao sta ja o tome mislim. Rekao sam da nema sta da mislim, vec samo odluku da realizujem. On je na to zahvalio, ali i upozorio da idem na nizi polozaj od onog na kome sam tada bio. Medjutim, ja to nisam shvatio kao degradaciju, vec kao poverenje da u tim slozenim trenucima doprinesem da se rat spreci. U to vreme u Sloveniji sve je gorelo oko kasarni i karaula. Vodjen je brutalan rat protiv JNA, iskljucivana je voda i struja, neduzni vojnici ubijani su u prolazu. Bilo je to maksimalno ponizenje vojske i drzave. Tako sam 29. juna seo u helikopter i otisao u Knin.

Za Mladica se govorilo da je "neposlusan" staresina jos u vreme komunizma, dok je sluzbovao u Makedoniji. Posebno je bio na meti tadasnjeg makedonskog generalskog lobija, zbog neuklapanja u decentralizaciju, sve vise zacinjavanu antisrpstvom. Pravu lavinu gneva navukao je na sebe po dolasku u Knin, kada je ovaj grad bio centar srpskog otpora. Proglasili su ga za ratnog zlocinca broj 1, a Srbi su od njega iskovali mit. Ali, Mladic kao da za to ne mari, vec samo kratko odgovara: "Ne osecam se tako, ja samo branim svoj narod."

Njegov najveci "greh" bio je sto je stao u odbranu srpskog naroda i sto ga je mobilisao. Iako je i sam tesko shvatao da vise nema zajednickog zivota sa dojucerasnjom "bracom" i da nastupa stravican rat, Mladic je ubrzo po dolasku u Knin upozorio: "Cutanje i pasivnost nece razneziti koljace i ubice. Ko nije shvatio da je doslo vreme biti ili ne biti, otici ce na bunjiste istorije. Ovo je momenat da svi posteni ljudi shvate opasnost koja preti da u ovom vrtlogu nastradaju jos mnogi nevini. Zlu koje nam je odnekud poslato ili vaskrslo na nasem tlu, trebalo bi se suprotstaviti svim raspolozivim sredstvima..."

Kada je imao samo dve godine, ustase su Mladicu 1945. kod sela Sunj, u kraju gde je rodjen Ante Pavelic, ubile oca. Zato izbegava rec "ustasa". Majka Stana, koja je vec u osmoj deceniji zivota (zivi na Palama), i u ovom, kao i prethodnom ratu podstakla je zene iz okoline Kalinovika da se ukljuce u borbu. Ratkov rodjeni brat stalno je u rovu, na prvoj liniji. Supruga Bosa velika je moralna potpora muzu- generalu, jer razume sve njegove muke i obaveze i brine se o sinu i cerki i njihovom skolovanju... Velika zajednicka kuca, u kojoj su Ratko Mladic i njegov brat imali prostrane i luksuzno opremljene stanove u sarajevskom naselju Pofalici, prva je, po izbijanju rata u ovom gradu, odletela u vazduh...

- Ja nikad nisam bio "neposlusan" oficir, vec sam bio oficir koji je razmisljao svojom glavom... Krajem jula 1991. bio sam u ime komande Kninskog korpusa u Generalstabu JNA, gde je napravljen plan sta da se radi u slucaju nastavljanja agresivnog ponasanja Hrvatske i Slovenije. Na jednom strucnom skupu izneo sam svoje vidjenje i procenu. U stvari, to je bilo vidjenje i procena komande Kninskog korpusa. Ja sam se zalagao za realizaciju odgovarajucih zadataka na tom prostoru, da bi se popravilo stanje i da bi se tadasnje snage Zbora narodne garde dovele u situaciju da poloze oruzje. Medjutim, na nesrecu, nije prihvacena takva koncepcija, tako da je sve to kasnije rezultiralo strasnim obracunom na prostorima Republike Srpske Krajine, a potom i na prostorima bivse Bosne i Hercegovine. Jer, vojnih skladista i magacina domogli su se kasnije mnogi koji oruzje ne bi trebalo ni na slikama da vide...

- Sta Vam je bilo najteze dok ste bili u Kninu?

- Nista nije bilo lako, ni u Kninu, ni u bivsoj Bosni i Hercegovini. Ovo mi je treca ratna godina koju docekujem u rovu sa narodom i sa vojskom. Bilo je tesko shvatiti tu objektivnu situaciju koja je zadesila zemlju i njenu vojsku. Tesko je bilo promeniti shvatanja ljudi. Jer, nije bilo ni jasne koncepcije ni politickog stava, platforme, niti pozicija na koje se treba osloniti i sa kojih treba dejstvovati. Vrlo tesko je, recimo, bilo osloniti se na ono sto je stizalo sa najviseg drzavnog i vojnog vrha, jer je to uglavnom tapkalo za dogadjajima. Sve te mere bile su nedovoljne da bi se brod usmerio u drugom pravcu. A najteze su mi padala stradanja ljudi, kolega u blokiranim garnizonima. Najteze me je pogodila situacija kada sam saznao za brutalan obracun hrvatskih vlasti sa pripadnicima Vojnopomorske oblasti na komandnom mestu u Zrnovnici kod Splita, gde su u podzemnom objektu bila 164 oficira i vojnika. NJima su, umesto ljudske, slali psecu hranu...

U jednoj analizi londonski "Gardijan" predstavio je Mladica kao "pokretacku silu koja stoji iza srpske vojne kampanje u Bosni". NJujorski "NJusvik" predstavio ga je kao "Srbina koji odlucuje". A jedan diplomata, posle susreta sa Mladicem, rekao je: "Bio sam impresioniran njegovim gotovo enciklopedijskim pamcenjem svih vojnih manevara i zrtava i gubitaka u tom podrucju". E, u tome se, izmedju ostalog, potvrdjuje onaj drugi deo ocene o Mladicu za kojeg je po svedocenju njegovih saradnika, najteza ona vest iz koje saznaje za neku zrtvu.

General Ratko Mladic za svoje borce je ne samo veliki vojskovodja i strateg iza kojeg nastupaju ka sasvim izvesnom cilju, vec cesto i pravi roditelj koji ima razumevanja za svaciju muku i svaki problem. NJegov danasnji zivot gotovo da se ne razlikuje od zivota bilo kog borca sa prve linije fronta. A i kako bi, kad je i sam na toj liniji, gde se puca i gine!? Zato mu se i moglo dogoditi, kao retko kom generalu da mu mladi vojnik umre na rukama od posledica ranjavanja. Samo takav general, kao Mladic, posle tog slucaja u Zitnicu, moze ogorceno, roditeljski da izgovori: "Oh, Boze, zasto to parce granate ne posla na mene, a ne na ovo dete?!"

- Vasi prolasci i prolasci pukovnika Lisice kroz hrvatske redove cesto su izgledali kao cist egzibicionizam...

- Moze biti, recimo, vode se dejstva, a Lisica i ja treba da idemo u selo Prokljan. Dok prolazimo kroz selo Vacani, gde nailazimo na njihovu vojsku, kazem Lisici da ne idemo preko Bribira i Kistanja, vec preko Gorice, da obidjemo jedinicu u Bratiskovcima, pa onda u Knin. U selu Gorica pre toga bio je jedan zesci okrsaj sa Hrvatima, zato, sto su oni zarobili jednog krajiskog milicionera Lalovica. Lisica kaze: "Kako, covece, da idemo u Goricu, kad znas da oni tamo imaju svoj punkt, svoje polozaje?!" Lisica je, inace, veoma hrabar covek. Prema njima je bio dosta ostar, odmah bi ih tukao. Ipak, odlucimo se da krenemo tim putem. Dodjemo na njihov punkt u Gorici. Kazem onim njihovim vojnicima: "Ajde, sklonite ovo da prodjemo." Oni, verovatno iznenadjeni nasom drskoscu, sklone rampu i mi tako nesmetano nastavimo put... Dok se oni snadju, mi smo vec prosli...

- Kako je doslo do Vaseg izbora za Komandanta Glavnog staba Vojske Republike Srpske?

Pocetkom maja 1992. godine, neki dan posle napada na kolonu Druge vojne oblasti u Sarajevu, bio sam u Beogradu da bih primio zadatke od tadasnjeg nacelnika Generalstaba, generala Blagoja Adzica. U to vreme general Veljko Kadijevic podneo je ostavku na duznost Saveznog sekretara za narodnu odbranu, pa je Adzic postavljen za vrsioca duznosti saveznog sekretara. On me je pozvao u Beograd da razmenimo vidjenje i promene situacije. Razgovarali smo vrlo konstruktivno vise od sat vremena. Primio sam odgovarajuce zadatke i avionom otputovao u Udbinu. Tu me je cekao automobil, kojim sam otisao do Knina. Samo sto sam usao u komandu Kninskog korpusa, sekretar mi daje vezu sa generalom Adzicem, koji mi je naredio da hitno predam duznost i opet odmah dodjem u Beograd, da bih odatle otisao da primim novu duznost od generala Milutina Kukanjca, tadasnjeg komandanta Druge vojne oblasti, sa sedistem u Sarajevu. To je za mene bilo veliko iznenadjenje, sok.

- Nisam to ocekivao. Nisam ni ocekivao da ce se desiti sa Komandom Druge vojne oblasti ono sto se desilo, prilikom izvlacenja iz Sarajeva, kada je u Dobrovoljackoj ulici doslo do masakra pripadnika JNA. U stvari, na neki nacin to sam i ocekivao. U to vreme moj Deveti (Kninski) korpus, Cetvrti, Peti, Deseti i Sedamnaesti korpus, bili su u sastavu Druge vojne oblasti. Jednom prilikom, kada je general Kukanjac dolazio kod mene, posle obilaska polozaja mog korpusa kod Drnisa, na njegovo pitanje sta bih mogao da mu predlozim, s obzirom na moje dosadasnje ratno iskustvo, ja sam ga, onako skidajuci vetrovku, upitao: "Izvinite, je l, Vama Komanda jos u onom Solunu?" On se iznenadi: "Kakvom Solunu?" Velim: "Tamo na Bascarsiji?" On kaze: "Jeste. Nece valjda da bude u tvom Kalinoviku?!" Potom sam mu rekao: "Prvo, odmah naredite generalu Prascevicu (nacelniku Staba Druge vojne oblasti) da to izmestite ako me slusate..." Nazalost, on to nije shvatio kako valja. Kasnije je vec bilo kasno.

- Naredjeno mi je da preuzmem duznost nacelnika Staba Druge vojne oblasti, ali ujedno i duznost komandanta, jer je trebalo da generali Stankovic i Kukanjac dodju u Beograd. Duznost sam primio na izmestenoj lokaciji Druge vojne oblasti. Zatekao sam vrlo slozenu situaciju sa velikim brojem istraumiranih lica. Mnogi iz te komande nisu nista znali o svojim najblizim. U toj komandi radilo je vise desetina oficira, od koji su neki ceo svoj radni vek proveli u Sarajevu. Mnogi od njih ostavili su u Sarajevu sopstvenu porodicu i svu svoju imovinu, a spasavali su i izmestali Armiju i njenu imovinu. Nazalost, mnogi se nikad nisu spojili sa svojim porodicama. Mnoge porodice su postradale. Ti dogadjaji u Sarajevu po svemu su ukazivali da pocinje veoma okrutan rat na prostorima bivse Bosne i Hercegovine, jer su se dogadjaji ekspresno odvijali. Sve je islo po jedinstvenom scenariju, pocev od napada na karaule u Sloveniji pa do te tragedije Komande Druge vojne oblasti. Tu, svakako, treba uzeti u obzir i one napade na srpske svatove na Bascarsiji 1. marta 1992. godine i druge napade na neduzne ljude.

Nazalost, u svim tim dogadjajima, od Slovenije do zahuktavanja rata na prostorima bivse Bosne i Hercegovine, zapadni mediji, a i slovenacki, hrvatski i muslimanski odigrali su izuzetno tragicne role i doprineli rasplamsavanju gradjanskog rata. Oni su rat razbuktavali kojekakvim senzacijama koje su pravili od epizodnih stvari. To su toliko naduvavali da bi se kod muslimanskog i hrvatskog stanovnistva razvila mrznja prema Srbima i JNA, da je to nezapamceno. Takvu propagandu i takve efekte nije postigla ni Gebelsova masinerija... Kada sam primio duznost u Drugoj vojnoj oblasti odmah sam sebi postavio zadatak da prikupim ljude i formiram komandu i Glavni stab, nesto od ostataka Druge vojne oblasti a nesto od ljudi koji su sa mnom dosli iz Knina, i sa drugih prostora koji su rodjeni u Bosni i Hercegovini.

Mi smo odmah isli na formiranje glavnog staba srpske vojske. Meni je odmah bilo jasno da ce se tu odigrati veliki istorijski dogadjaj. Vec tada, iz nekih neproverenih izvora, ja sam saznao da je doneta odluka da se JNA povuce sa prostora Bosne i Hercegovine. To me je strasno potreslo. Nisam mogao poverovati da ce se goloruk narod ostaviti u nevolji. Dogadjaji su tad preticali jedan drugi, bili su jedan od drugog sve tragicniji i porazniji po sudbinu naroda.

Cim je usledila odluka da se do 19. maja 1992. godine JNA povuce sa prostora Bosne i Hercegovine, mi smo se sastali na najvisem vojno- politickom nivou i doneli odluku da se formira srpska vojska i Glavni stab. Ona je formirana na skupstinskom zasedanju u Banja Luci 11. i 12. maja. Ja sam otisao u Banja Luku i tamo sam se sreo sa predsednikom dr Radovanom Karadzicem i poslanicima. Oni su mi saopstili da je doneta odluka da ja preuzmem duznost komandanta. Ubrzo je usledilo ekspresno povlacenje JNA. Predstojala je dugotrajna i iscrpljujuca bitka i maksimalno psihicko i fizicko naprezanje za izvlacenje vojnih skola iz Sarajeva, kasarni sirom Bosne i Hercegovine, spasavanje civilnog stanovnistva, konstituisanje Glavnog staba Vojske Republike Srpske i ogorcene bitke, koje traju i danas..."

U poslednjem nastavku (a serija je bila naglo prekinuta uredjivackom odlukom) Jovan Janjic opisuje i sledeci znacajan detalj iz ratne biografije generala Ratka Mladica:

"General Ratko Mladic prvih dana rata u Sarajevu gledao je sa Vraca kako mu gori kuca u Pofalicima. Bio je strasno zabrinut, jer nije znao da li su se iz nje izvukli majka, zena, deca i brat. Posmatrao je sa udaljenosti vazdusnom linijom manjom od kilometra. Oko njega u tom trenutku bilo je vise komsija Srba, boraca, koji su izbegli iz Pofalica. Jednom od njih, koji je Mladicu bio vozac u Ohridu, tad su ubili oca i strica...

Kasnije, na istom tom polozaju, jedan borac prisao je Mladicu i rekao mu da je gledao na televiziji kako se sesnaestogodisnji sin njegovog komsije Hamida Durakovica hvali da je zapalio generalovu kucu. Rekao je: ,Svi Mladici su uspeli da pobegnu, ali makar kuca nije!, U tom trenutku prisutni tobdzija je nanisanio Hamidovu kucu i zamolio Mladica: ,Gospodine generale, Vama pripada cast da opalite ovu granatu!,

Mladic je prisao nisanskoj spravi, kao na dlanu video je komsijsku kucu. Ali odbio je da opali!"