Moglo bi se reci da ima simbolike u tome sto knjiga GENERAL MLADIC izlazi iz stampe bas u dane, kada se otvara kancelarija tzv. Haskog tribunala u samom glavnom gradu Republike Srbije, u Beogradu. Taj cin dozivljavam kao jos jednu uvredu i pravne nauke i casti srpskog naroda.

Kao profesor medjunarodnog prava odavno sam upozorila da je medjunarodna zajednica prema Jugoslaviji izvrsila zlocin protiv mira, najpre rusenjem nje kao suverene drzave a potom stvaranjem tzv. satelitskih, kvinsliskih rezima u secesionistickim bivsim jugoslovenskim republikama. Jedno od kljucnih ogresenja medjunarodne zajednice prema srpskom narodu jeste Rezolucije 827 od 25. maja 1993. godine, kojom je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlucio da formira Medjunarodni krivicni sud "ad hoc", u cilju kaznjavanja lica za povredu medjunarodnog prava u gradjanskom ratu na teritoriji bivse Jugoslavije.

Osnivanjem ovog, u stvari, genocidnog antisrpskog "suda" izazvalo je ogorcenje medju intelektualcima i osnivanje Odbora za zastitu srpskog naroda od Haskog tribunala. Sto se mene licno tice, ja sam pre tri godine objavila prvi clanak protiv Haskog tribunala, motivisana profesionalnom etikom...

Probudila se u meni, ono sto mi pravnici nazivamo, pravnicka svest. Savet bezbednosti kao izvrsni, politicki organ Ujedinjenih nacija nema ovlascenje da osniva sudske organe. Sudstvo je ustavna kategorija, sto ce reci da sud na medjunarodnom planu moze biti formiran samo putem visestranog ugovora, koji mora da podleze proceduri predvidjenoj za legislativne ugovore. Tako nije postupljeno u ovom slucaju, nego je Rezolucijom Saveta bezbednosti osnovan tzv. Tribunal, cime je ovaj organ uzurpirao zakonodavne funkcije, sto je u dubokoj suprotnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija, i osnovnim principima opsteg medjunarodnog prava. Sem toga, norme na osnovu kojih se izrice pravda, moraju imati opsti karakter i pokrivati odredjene kategorije protupravnih dela, ma gde se dogodile i ma ko ih pocinio. Medjutim, ovaj "Tribunal" ima individualni karakter, sto je, ne samo protupravno, nego i bez presedana u istoriji diplomatije i medjunarodnih odnosa. Radi se o najtezoj zloupotrebi pravne nauke i pravne tehnike, sto, samo po sebi, predstavlja zlocin. "Tribunal" je jedna monstruozna tvorevina kojom je doveden u pitanje citav pravni sistem, i to je ono sto mora da pogadja svakog pravnika pa je pogodilo i mene.

Ja sam od pocetka pratila rad te ustanove; izbegavam da upotrebim ime sud, jer je sudstvo za svakog pravnika uzvisena institucija. Bila sam sokirana cinjenicom da se njegova delatnost, od pocetka do danas, odvijala na bazi jedne izrazito antisrpske orijentacije. Preslo se preko primarnog, najtezeg zlocina, koga su pocinili Hrvati i muslimani, a iz koga je proizaslo krvoprolice. Osetila sam se pogodjena i kao pripadnik srpskog naroda, posebno kada je podignuta optuznica protiv predsednika Karadzica i Generala Mladica, dve najsvetlije licnosti u novijoj srpskoj istoriji. Napad na njih dozivela sam kao napad na celokupan srpski narod. Van svake je sumnje da je u meni progovorio patriotizam. Ja sagledavam taj tzv. Tribunal kao produzetak antisrpske kampanje, produzetak satanizacije srpskog naroda. Kampanja se vodi planski, osmisljeno, pomocu metoda moderne psihologije. Cilj je da srpski narod izgubi samopouzdanje i dostojanstvo, da bude doveden u takvo stanje svesti da usmeri oruzje protiv sopstvenog naroda, tj. da se izazove bratoubilacki rat. Po mom dubokom uverenju, to je najopasniji vid ove zlokobne akcije, i toga moramo biti svesni. Upravo ta cinjenica nalaze intelektualcima, posebno pravnicima, da podignu svoj glas i stanu jedinstveni u odbranu Generala Mladica i predsednika Karadzica.

Imala sam nekoliko predavanja u inostranstvu, prisustvovala sam na nekoliko medjunarodnih skupova posvecenih ovom problemu.Mogu da Vam kazem, da ni jedno veliko pravnicko ime ne stoji iza tog "Tribunala". Obrnuto, vrlo ostre kritike upucene su arhitektima tog monstruma, sa pitanjem kuda sve to vodi i kakva je buducnost pravne nauke? Ne sme se zaboraviti da savremena civilizacija pociva na pravnim normama i rusenjem tog poretka dovode se u pitanje sve civilizacijske tekovine. U tom smislu "Tribunal" predstavlja izazov za pravnike sveta. Po prvi put u istoriji, srusen je jedan poredak, a da nije izgradjen novi. Svet je usao u fazu opste pravne nesigurnosti; ustvari nalazi se tamo gde je bio za vreme nacisticke Nemacke da "sila cini pravo".

Citav problem tzv. Tribunala treba posmatrati iz jednog drugog ugla, i povezati sa primarnim pitanjem: KO JE IZAZVAO RAT NA OVOM PROSTORU? NJega nisu izazvali Srbi, pa otuda srpski narod ne sme prihvatiti odgovornost za tragediju koja se dogodila."

Moram reci da u javnom mnjenju, kod nas, i u svetu, dominira uverenje da su General Mladic i Karadzic licnosti od velikog moralnog integriteta. Cak i oni najljuci neprijatelji o njima govore sa postovanjem. Dozivela sam to na raznim medjunarodnim skupovima i tokom pregovora u Londonu, Briselu, Zenevi.

Odlazila sam i medju vojnike, vodila sam razgovore sa obicnim narodom. Bila sam impresionirana cinjenicom da nema razlike u nacinu zivota izmedju obicnih vojnika, generala i Vrhovne komande: jedu iz istog kazana, vode bitke zajedno, kisnu zajedno, dele istu muku. General Mladic je olicenje najsvetlijih tradicija nekadasnje srpske vojske. Otuda i nepodeljeno poverenje srpskog naroda prema svom generalu, duboka odanost i postovanje.

Srpski narod nece povratiti svoj nekadasnji ugled i mesto u svetu, koje mu pripada, servilnoscu, dodvoravanjem, ponizenjem, nego obrnuto dostojanstvenim stavom, jasnim i decidiranim postavljanjem svojih nacionalnih ciljeva i borbe koju vodi, a koja mu je nametnuta. U tom smislu licnosti Generala Mladica i Predsednika Karadzica mogu da nam posluze kao uzor a ova knjiga LJiljane Bulatovic kao dokumentaristicki prilog istini o njima i srpskom narodu.

Knjiga GENERAL MLADIC je vredna paznje i zbog sirine pristupa temi, jer na viseslojan nacin prezentuje uslove u kojima su General Mladic i Predsednik Karadzic ratovali i pregovarali sa medjunarodnim mocnicima, tvorcima ovog rata u bivsoj Bosni i Hercegovini. Ova knjiga moze se smatrati doprinosom otporu umnozavanju novih oblika ponistavanja nacionalnog bica, satanizaciji i sistematskom unistavanju srpskog naroda i to na samim izvorima njegovog postanja i prostorima vekovnog trajanja.

23. avgusta 1996.Beograd

Avramov dr Smilja