Da neko bude dobar vojnik, hrabar junak, da bude omiljeni vojskovodja, da izaziva u neprijatelju istovremeno jednako snazno i postovanje i zazor, ne mora da bude i sjajan govornik. Ali, ako i to jeste, onda je njegov oreol medju borcima sirok kao srce i jak kao nada narodna.

Ovde citiram govor Generala Mladica u Bijeljini, na vidovdanskoj slavi 95. godine, koji je objavilo srpsko "Oslobodjenje", a potom i dva uzaludna pisma generalu Bernaru Zenvijeu, komandantu Unprofora.