Informativna sluzba Glavnog staba Vojske Republike Srpske (GS VRS) objavila je 04. septembra pismo komandanta GS general-pukovnika Ratka Mladica komandantu Unprofora za bivsu Jugoslaviju generalu Bernaru Zanvijeu i Nacrt sporazuma o razresenju krize VRS, s jedne, i Unprofora i Natoa, s druge strane dokumente koji su bili usaglaseni na sastanku dvojice komandanata u Malom Zvorniku, odrzanom u noci izmedju prvog i drugog septembra.

"Na sastanku", istice se u saopstenju Informativne sluzbe, "usaglaseni su stavovi o elementima odgovora Generala Mladica na Zanvijeovo pismo u kome su postavljeni uslovi za prekid bombardovanja teritorije RS, kao i stavovi o Nacrtu sporazuma o razresenju krize izmedju VRS i snaga NATO-a i Unprofora.

Taj sporazum general Zanvije je odbio da potpise, uz obrazlozenje da nije ovlascen da potpise bilo kakav sporazumom s Generalom Mladicem. Informativna sluzba GS VRS u saopstenju istice da je, na insistiranje generala Zanvijea, dogovoreno da se ne objavljuju nikakvi detalji u vezi sa odrzanim sastankom, o cemu postoje video i fono zapisi.

Medjutim, general Zanvije je naknadno jednostrano predstavnicima sredstava javnog informisanja saopstio vise detalja o sastanku u Malom Zvorniku.

Neki od tih detalja su i netacno interpretirani, posebno u pojedinim hrvatskim i muslimanskim sredstvima informisanja, cime se obmanjuje javnost i cime se mogu proizvesti druge stetne posledice.

Radi potpunog i objektivnog informisanja javnosti Informativna sluzba GS VRS je ovlascena da objavi u celini tekst usaglasenog pisma koje je General Mladic uputio glavnokomandujucem Unprofora u bivsoj Jugoslaviji generalu Zanvijeu i tekst Nacrta sporazuma izmedju ova dva generala.

Prenosimo u celosti pismo Generala Mladica i tekst Sporazuma.

U pismu Generala Mladica se kaze:

1. VRS nece izvoditi nikakve borbene operacije ili pretnje napada uperene prema Sarajevu, Bihacu, Tuzli ili Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane. Ove garancije prestaju momentom napada suprotne strane.

2. U principu se slazem da se tesko naoruzanje svih strana u sukobu moze povuci iz zasticene zone Sarajeva pod uslovima o kojima se dogovore strane u sukobu. Izvrsenje i verifikacija ovog povlacenja mora biti dogovorena izmedju sukobljenih strana i bice zavrsena u skladu sa odredbama sporazuma koga potpisu sukobljene strane.

Saglasan sam da se preduzetim merama garantuje jednak tretman i sigurnost civilnog stanovnistva svih strana u zoni Sarajeva, te da povlacenje nece davati prednost nijednoj strani niti ce poremetiti balans snaga.

3. Zahtevam trenutan i kompletan prekid neprijateljstava na celoj teritoriji bivse Bosne i Hercegovine.

4. Ocekujem da organizujete sastanak komandanata sukobljenih strana na kojem ce se definisati sve odredbe sporazuma.

U medjuvremenu, VRS ce garantovati slobodu kretanja za Unprofor i medjunarodne humanitarne organizacije po vec dogovorenoj i uobicajenog proceduri, koristeci komunikaciju od Kiseljaka preko Ilidze ka Sarajevu i obrnuto.

Na predstojecem sastanku komandanata sukobljenih strana bice razmatrani i po potrebi revidirani svi dosada potpisani sporazumi u oblasti Sarajeva, ukljucujuci i sporazum o koriscenju sarajevskog aerodroma.

5. Zahtevam da odmah prekinete sa dejstvima avijacije Natoa i snaga za brzu intervenciju po teritoriji RS.

U Nacrtu sporazuma o razresenju krize, cije stavove su, kako saopstava Informativna sluzba GS VRS, dvojica komandanata usaglasila na sastanku u Malom Zvorniku, a koji je Zanvije potom odbio da potpise, stoji:

1. Nato i snage za brza dejstva ce odmah prekinuti sve borbene aktivnosti prema teritoriji RS.

2. Komandanti Unprofora iz Zagreba i Sarajeva ce organizovati sastanak izmedju strana u sukobu radi:

a) postizanja sporazuma o prekidu neprijateljstava

b) postizanja sporazuma o regulisanju medjusobnih obaveza koje proisticu iz statusa sigurnosnih zona i zastite civilnog stanovnistva u skladu sa Zenevskim konvencijama iz 1949. godine

v) postizanje sporazuma izmedju strana u sukobu oko teskog naoruzanja u regionu Sarajeva.

3. VRS do otpocinjanja mirovnih pregovora nece izvoditi borbena dejstva prema Sarajevu, Bihacu, Tuzli i Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane.

4. Da se zavrsi istraga oko dogadjaja na Markalama i angazovanjem balistickih vojnih strucnjaka zemalja clanica Saveta bezbednosti i strana u sukobu.

5. Ovaj sporazum stupa na snagu momentom potpisivanja.

Novo pismo Mladica Zanvijeu:ZAMENITE ULTIMATUME PREGOVORIMA

Gospodine generale, primio sam Vase pismo od 03.09.1995. godine u kojem me obavestavate da ste odbili moje pismo i da ce Vam to biti razlog za nova bombardovanja Republike Srpske.

U nemogucnosti da Vam, zbog uslova koje postavljate, odgovorim na dosadasnji nacin, a imajuci u vidu da ste prekrsili nas dogovor i javno objavili sadrzaj moga pisma na Vase prethodno pismo, koje ste u celini prihvatili na nasem sastanku u Zvorniku 01/02.09.1995. godine, prinudjen sam da Vam javno odgovorim na Vase poslednje pismo i javnost upoznam sa sledecim cinjenicama:

Ucene i pritisci

Nisam nikada cuo za slucaj, cak ni u literaturi nisam procitao, da korespondencija izmedju dva generala moze posluziti kao povod na nivou medjunarodne zajednice za ultimatume, ucene i pritiske na jednu od strana u sukobu i, na kraju, za bombardovanje jednog naroda. Pitam se zasto je to tako? Mozda odgovor stoji u cinjenici da se i dalje srpski narod drzi u totalnoj izolaciji i da se u javnosti stvara iskrivljena slika koja odgovara srpskim neprijateljima i njihovim mentorima. Istovremeno, muslimansko-hrvatski predstavnici su dnevno u kontaktu sa predstavnicima medjunarodne zajednice, uz svestranu pomoc Vasih snaga i ostalih tela medjunarodne zajednice koja ih servisiraju i pruzaju im brojne usluge.

Vasim pismom stvorili ste uslove za dodatnu medijsku kampanju i pritiske na srpski narod i Republiku Srpsku, cime ste predstavnike naseg naroda onemogucili da aktivno ucestvuju u mirovnom procesu, a sebi stvarate uslove da opravdate brutalnu agresiju snaga Natoa i snaga pod Vasom komandom na Republiku Srpsku.

U isto vreme brojni detalji, od znacaja za potpuno i pravilno razumevanje celine situacije i odnosa snaga u sukobu i svih relevantnih faktora u vezi sa najnovijom eskalacijom sukoba, ostali su nepoznati iz nerazumljivih razloga.

Zasto niste javnosti prezentovali pravu istinu o dogadjaju na "Markalama 2" od 28.08.1995. godine? Zasto niste upoznali javnost o sadrzaju dva telefonska razgovora izmedju mene i generala Ruperta Smita povodom toga teskog dogadjaja, a o kojima postoji fono zapis?

Zasto na lice mesta nije izasla mesovita komisija eksperata, kako smo se dogovorili ja i general Smit?

Zasto snage Unprofora i muslimanska strana nisu dozvolile da na lice mesta izadju neutralni balisticki strucnjaci?

Zasto ne obavestite javnost o ulozi muslimanske strane i eksperata obavestajne sluzbe jedne strane sile u scenariju dogadjaja na "Markalama 2"?

Zasto javnost od strane Unprofora nikada nije istinito obavestena o scenariju na "Markalama 1"?

Da li od javnosti krijete istinu o "Markalama 1" i "Markalama 2" da bi opravdali agresiju Natoa i dela snaga pod vasom komandom na Republiku Srpsku?

Zasto se krije istina

Da li to radite da bi opravdali ispoljenu brutalnost u agresiji koja je izasla iz okvira odgovora na "Markale 2"? I da su tacne vase optuzbe o "Markalama". Vi ste na jednu minobacacku minu 120 mm (istina o njoj Vam je poznata) ispalili hiljade najrazornijih artiljerijskih projektila i angazovali ste vise od 500 borbenih aviona koji su na razne ciljeve, a najcesce civilne istresali svoj smrtonosni teret.

Zasto javnost ne obavestite da su mete Vasih i Nato snaga bile udaljene od Sarajeva i po nekoliko desetina, a neke i vise od 100 kilometara, te zasto ste neselektivno tukli civilne i vojne ciljeve od seoskih stala, civilnih naselja, naucno-skolskih i zdravstvenih ustanova, crkvi, skladisnih prostora do vojnih objekata?

Da li Vam je poznato da su mnogi od gadjanih ciljeva pasivni, nicim nisu mogli izazvati "scenarij Markale 2" i da ih po mandatu koji imate niste mogli tuci? Naprotiv, po poverenom mandatu trebali ste ih stititi.

Podsecam Vas gospodine generale da smo sa Vama i Vasim prethodnicima kroz brojne kontakte upoznati sa mandatom Unprofora, snaga za brzo reagovanje i avijacije Nato.

Snage za brzo reagovanje po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN, imaju mandat da stite jedinice Unprofora u slucaju napada na njih i nisu namenjene za unistavanje objekata, infrastruktura, civilnih ciljeva i vojnih potencijala jedne od strana u sukobu.

Avijacija Natoa u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN ima samo mandat u misijama "zabranjen let" i "zasticena zona bezbednosti", radi sprecavanja neposrednih napada na snage UN prilikom njihove humanitarne misije, sprecavanje borbenih letova i neutralisanje borbenih sredstava koja pokretom ili vatrom ugrozavaju stanovnistvo u zonama bezbednosti.

Avijacija Nato nema mandat da dejstvuje po nepokretnim ciljevima i vojnim objektima, posebno u dubini teritorije, koji nicim ne ugrozavaju zonu bezbednosti, niti imaju pravo na odmazdu i unistavanje objekata infrastrukture, ekonomskih i vojnih potencijala jedne od strana u sukobu radi promene balansa snaga i njihovog operativno- taktickog polozaja.

Gospodine generale, iznenadjen sam da moje pismo od 01. septembra 1995. godine nije prihvaceno od UN, s obzirom da smo ga zajedno usaglasili u visecasovnim razgovorima u Zvorniku o cemu, pored sadrzaja pisma, postoje i TV i fono zapisi.

Ja sam u mom pismu izrazio visok stepen saglasnosti sa zahtevima koje ste isticali nakon dugih telefonskih konsultacija sa Vasim pretpostavljenim u Unproforu i Nato-u. Prihvatio sam cak i doslovno Vasu formulaciju "u principu se slazem sa povlacenjem teskog naoruzanja iz zasticene zone Sarajeva", pod uslovima o kojima se dogovore sukobljene strane zakljucenjem sporazuma. Ovakva formulacija je u skladu i sa odredbama medjunarodnog ratnog prava, kao i mandatom Unprofora koji je duzan da obezbedjuje realizaciju onoga sto se strane u sukobu dogovore.

Odbijanje moga pisma u kojem su usaglaseni i prihvaceni svi Vasi zahtevi upucuje na zakljucak da Vi ili Vasi pretpostavljeni ne zelite normalizaciju stanja i uspostavljanje statusa pre krize izazvane scenarijem masakra na Markalama 28. avgusta 1995. godine za koji je neopravdano optuzena Vojska Republike Srpske.

Na sceniranje tog dogadjaja argumentovano ukazuje u svojoj javnoj izjavi pukovnik Andrej Demurenko, nacelnik Staba komande Unprofora, u sektoru Sarajevo, koji je merodavan za ocenu slucaja, s obzirom da je komanda njegovog sektora bila nosilac operativnih radnji preduzetih u toku istrage o masakru na Markalama.

NATO brutalniji od Hitlera

Isticanjem ultimatuma o povlacenju teskog naoruzanja i izrazavanjem pretnji masovnim bombardovanjem teritorije Republike Srpske u ime mirovnih snaga i postizanjem mira, Vi se ne opredeljujete za razgovore i sporazume, sto je u osnovi mandata "ocuvanje mira" koje imaju mirovne snage u bivsoj BiH. Naprotiv, opredeljujete se za ponovno bombardovanje kojem je vec prethodilo neprekidno najmasovnije cetvorodnevno bombardovanje izvedeno posle Drugog svetskog rata u ime UN, bez najave, po civilnim objektima u Srpskom Sarajevu i sirom Republike Srpske. Po vremenu trajanja ovo bombardovanje je brutalnije od bombardovanja koje je Hitler izveo 6. aprila 1941. godine po Beogradu, s obzirom da je on 7. i 8. aprila obustavio bombardovanje radi sahrane zrtava po hriscanskom obicaju. Vi to niste ucinili. Naprotiv, gadjali ste nam crkvu i groblje za vreme sahrane poginulih od bombardovanja i niste nam dozvolili da ih izvucemo iz rusevina i sahranimo.

Gospodine generale, duzan sam Vas upozoriti da ultimatumom o povlacenju teskog naoruzanja samo jedne strane iz zasticene zone u Sarajevu vrsite povredu Zenevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine, kojima je regulisan status "zasticenih zona". Konvencijom je predvidjeno uspostavljanje statusa zasticenih zona samo uz saglasnost strane u sukobu i uz uslov da se sa teritorije zasticene zone povuce svo naoruzanje i da u njoj ostanu samo civilna lica. Nasuprot odredbama ove konvencije UN u zasticenoj zoni Sarajevo stite, pored stanovnistva, i deo jedinica 1. muslimanskog korpusa, organizovanih u osam brigada (101, 102, 105, 111, 155, 115, 142.) i pet samostalnih bataljona jacine 25.000 ljudi, naoruzanih pored streljackog i sa sledecim kolicinama teskog naoruzanja: 108 protivavionskih mitraljeza kal. 12,7 i 14,5 mm, 48 protivavionskih topova 20 mm, 16 protivavionskih topova 30 mm, 14 protivavionskih topova 37 mm, 18 protivavionskih topova 40 mm, 83 minobacaca 60 mm, 51 minobacac 81/82 mm, 38 minobacaca 120 mm, osam haubica 122 mm, 18 haubica 105 mm, 11 oklopnih transportera, 3 tenka, 14 topova "ZIS-76 mm", 12 brdskih topova kal. 76 mm, oko 6.000 prenosnih protivoklopnih raketa i 108 prenosnih protivavionskih raketa tipa "Strela 2 M" i "Stinger".

Gospodine generale, oko zasticene zone Sarajevo i teritorije Srpskog Sarajeva, sa koje zahtevate povlacenje teskog naoruzanja nalazi se 17 muslimanskih, tri hrvatske brigade i sest samostalnih bataljona diviziona, ekvivalenta 35.000 vojnika, naoruzanih pored streljackog i sa sledecim kolicinama teskog naoruzanja: 180 protivavionskih mitraljeza 12,7/14,5 mm, 150 protivavionskih topova 20 mm, 18 protivavionskih topova 30 mm, 16 protivavionskih topova 37 mm, 28 protivavionskih topova 40 mm, 140 minobacaca 60 mm, 120 minobacaca 81/82 mm, 90 minobacaca 120 mm, 28 haubica 122 mm, 14 haubica 152 mm, 19 haubica 105 mm, 12 visecevnih bacaca raketa, 20 oklopnih transportera i 30 tenkova.

Apsurdno je, gospodine generale, da se u zasticenoj zoni Sarajevo stiti 25.000 naoruzanih muslimanskih vojnika i 342 teska orudja razlicitog kalibra i da se oko teritorije Srpskog Sarajeva, sa koje zahtevate povlacenje teskog naoruzanja, nalazi 35.000 muslimanskih vojnika, naoruzanih sa 865 teskih oruzja razlicitih kalibara, a da se u Vasem pismu ne daju nikakve garancije stanovnistvu Srpskog Sarajeva koje ste i Vi bombardovali. Naprotiv, Vi samo deklarativno isticete "Ujedinjene nacije ocekuju od bosanske Vlade da pokaze uzdrzavanje u i oko Sarajeva".

Gospodine generale, i u zasticenoj zoni Gorazde stitili ste 81. muslimansku diviziju, ekvivalenta od 10.000 vojnika, svrstanih u sedam brigada, naoruzanih i sa 63 orudja teskog kalibra, koja Vam je razoruzala Ukrajinski bataljon Unprofora i poslala ga u gacama na srpsku teritoriju, a potom proterala i Britanski bataljon Unprofora, oduzimajuci i od njega deo teskog naoruzanja.

Srbi ne prete Sarajevu

Podsecam Vas da smo avgusta 1993. godine, sa poverenjem Unproforu predali planine Igman i Bjelasnicu, koje su trebale biti demilitarizovane. Isto tako sa poverenjem u mirovne snage Republika Srpska Krajina je predala oruzje Unproforu. U oba slucaju o tragicnim slucajevima predaje ovih prostora srpskim neprijateljima i stradanjima srpskog naroda ne treba da Vas podsecam.

I ovom prilikom Vas uveravam da gradu Sarajevu ne preti nikakva opasnost od strane Vojske Republike Srpske. Dajem cvrste garancije da necemo izvoditi nikakve borbene operacije ili pretnje napada prema Sarajevu, izuzev u slucaju nuzne samoodbrane. Vama je poznato da su potpisani brojni sporazumi izmedju strana u sukobu u vezi Sarajeva. Poznat Vam je i odnos strana u sukobu u pogledu postovanja istih, za sto je najocigledniji primer Sporazum o demilitarizaciji podrucja Igmana i Bjelasnice. Mi se zalazemo za postovanje vec potpisanih sporazuma, a spremni smo i na njihovo eventualno revidiranje kroz sastanke strana u sukobu.

I na kraju, gospodine generale, zelim Vas upoznati da po ustavu Republike Srpske cl. 2, niko pojedinacno, pa ni ja, nema pravo da donese odluku o povlacenju sa teritorije, predaji ili ustupanju delova teritorije Republike Srpske. Odluku o ovim pitanjima i promeni Ustava Republike Srpske kojom bi se lisilo 120.000 stanovnika Srpskog Sarajeva prava na samoodbranu moze doneti samo Narodna skupstina Republike Srpske, na osnovu izrazene volje naroda na referendumu. Ovo je politicko pitanje i takva odluka nije u nadleznosti generala. Razumecete da se radi o vitalnim nacionalnim interesima, o suverenitetu naroda i teritorijalnom integritetu drzave, sto nigde u svetu nije u nadleznosti generala.

Gospodine generale, predlazem Vam da ultimatume zamenite razgovorima, a bombardovanje sporazumima koji ce obezbediti jednako pravan tretman i garancije i srpskom i muslimanskom stanovnistvu u Sarajevu, te da se izvrsi revizija postojecih sporazuma u skladu sa novonastalom situacijom. Stanje se ne moze normalizovati na nepoznatim osnovama koje nisu pregovarane i dogovorene izmedju strana u sukobu, niti ono moze rezultirati jednostranim ultimatumima i primenom sile protiv srpskog naroda, cime javno stavljate UN na stranu muslimana u ovom sukobu.

Shvatajuci ozbiljnost trenutka u zelji da dam pun doprinos mirovnom procesu, predlazem da hitno zakazete sastanak komandanata sukobljenih strana radi potpisivanja sporazuma o potpunom, trajnom i bezuslovnom prekidu neprijateljstava na prostorima bivse BiH. Do odrzavanja ovog sastanka jednostrano proglasavam prekid neprijateljstava u regionu Sarajeva, gde necemo preduzimati nikakve akcije, sem u slucaju samoodbrane.

Takodje predlazem da se hitno formira mesovita komisija eksperata iz zemalja stalnih clanica Saveta bezbednosti i sukobljenih strana, koja bi istrazila ceo slucaj oko masakra "Markale 2", kao i slucaj upotrebe specijalne municije od strane snaga za brzo reagovanje i Natoa sa toksicnim i radio-aktivnim karakteristikama a cije su Vam posledice veoma dobro poznate".