(Parodija Optuznice)

Napomena: Miso Radomira Vujovic je novinar, ratni reporter iz ovoga rata i predsednik Aktiva ratnih reportera Udruzenja novinara Srbije. Objavio je vise desetina reportaza u novinama, na radiju i TV o ratu na prostorima bivse Bosne i Hercegovine. Boraveci na ratistu bivao vise puta i sa Generalom Mladicem. Priprema knjigu ratnih reportaza.

Na osnovu nekoliko stotina rezolucija, konferencija, proklamacija dvojice, vise desetina clanova ZKP, Centralne loze Novog belosvetskog poretka, nastalog na "civilizacijski urbanizovanim i kultivisanim" indijanskim prerijama, od Zapadne do Istocne obale i sire i duze podnosim neopozivu

O P T U Z N I C U

protiv Ratka Mladica, coveka sa vise superlativnih nadimaka, rodjenog 1943. u selu Bozinovici, opstina Kalinovik, Republika Srpska, po nacionalnosti Srbin, istog drzavljanstva sa obe strane Plemenite Medje, oficira po zanimanju, ratnika po rodjenju, sa cinom generalskim stecenim na bojnom polju, na funkciji komandanta Vojske Republike Srpke po volji naroda verovatno dozivotno, ukoliko se ne dogodi neka medjunarodna elementarna nepogoda, do sada neosudjivan, briljantne zivotne i profesionalne biografije, odlikovan i nagradjivan vise puta. Od nevakcinisanog, protiv ovcijih boginja Haskog tribunala nominovan za orden Ratnog zlocinca prvog reda; osnovna karakteristika ofanzivna licna i profesionalna priroda s naglasenom dzentlmenskom agresivnoscu, sto je na mocnom i bezgresnom Zapadu na ceni ali u deficitu izjavile su nakon susreta sa njim neke pripadnice sedme sile, saljuci svojim redakcijama neku drugu sliku o srpskom generalu i njegovom mobilisanom narodu.

Prema do sada izvedenim opstim dokazima, detalji ce biti, a vecina vec jeste, prezentirani javnom sudu, jedan od najvecih grehova u daljem krivicnih dela, jeste:

1. Ucesce i nemerljiv doprinos u sprecavanju kontinuiranog genocida nad "civilizacijski nedoraslim i antropoloski nerazvijenim srpskim narodom", koji negira novonastale civilizacijske tekovine, mentalna i fizicka, hibridna dostignuca, pozivajuci se na vec davno prevazidjene norme, kao sto su geneza, tradicija, istorija, drzavotvorni kontinuitet i druge elemente, neuokvirive u nove svetske elitisticke trendove. Praveci istorijski diskontinuitet genocida nad Srbima, tukuci na bojnom polju do nogu zastitnike, svetskih tutora, Optuzeni je napravio i niz zlocina eticke prirode, povredjujuci patoloski deo, odnosno tastinu kreatora mraka, na ovoj ruzicastoj i vec poprilicno uzegloj planeti. Nacinjuci im sujetu, koja se vise reflektuje u materijalistickom nego u etickom, Optuzeni je dodirnuo do najegoisticnijih centara moci, koji su kao gubavci poceli da pustose i rusku stepu.

Jakom individualnoscu, ofanzivnim i neukrotivim temperamentom, nije ostavljao ravnodusnim cak ni najljuce neprijatelje, nesmotreno se spoticuci o svoju spontanost i samoniklost, naneo je neprijatnosti i nekim uvazenim kolegama iz najrespektabilnijih armija. Nekoliko generala misterioznog Pentagona javno se suprotstavilo svojim kodiranim politickim bosovima, izrazavajuci otvorene simpatije i odajuci profesionalno priznanje Optuzenom. Najvise neprijatnosti zbog optuzenog i njegovog nekonvencionalnog ponasanja, neukrotivog za svetske civilizacijske standarde imao je americki general Vesli Klark, direktor Odeljenja za stratesko planiranje i politiku pri General- stabu Pentagona. Nesrecni Klark je imao velikih problema zbog suprotstavljanja stava zvanicnoj americkoj Administraciji, citaj, Stejt Departmentu, cija je najratobornija filijala, kada su u pitanju Srbi, Generalna skupstina Ujedinjenih Nacija.

Jedan od glavnih dokaza protiv Optuzenog je i kapa, poklonjena americkom generalu Vesliju Klarku, zbog koje su predsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini, zatrazili od predsednika Klintona, da preuzme najostrije korake protiv generala Klarka, u ovom slucaju Ostecenog. U svojoj panicnoj zapenusenosti i strahu za dusu nesrecnog i nesmotrenog generala, Hojer i Koncini, postavljaju pitanje svom mladjanom predsedniku: "Zar je mogao jedan americki general da razmeni kape sa ratnim zlocincem, cak i pistolj prihvati na poklon i fotografise se..."

Iz ovog se da uociti da Optuzeni, mozda poseduje i parapsiholoske sposobnosti i da je penzionisanje Ostecenog bilo jedino resenje po ugled, ali i po bezbednost jedinog svetskog zandara, jer je tesko nakon svega utvrditi sve sklonosti, do ovog trenutka briljantnog americkog generala.

Optuzeni je, napred navedenim sklonostima, naneo trajne posledice i Arnoldu Sermanu, americkom drzavljaninu, poznatom novinaru i publicisti, koji u svojoj knjizi "Silovanje Jugoslavije", na potpuno, za svoju vladu, devijantan nacin oslikava genezu Jugoslovenskog hronicnog meningitisa, od kog je jedino trajno oboleo narod, koji sahranjuje svoju a prihvata imaginarnu i neodrzivu naciju. Gresni Arnold Serman, Optuzenog opisuje kao coveka s licem dobrocudnog svestenika i ocima orla, koji brani svoj posed i svoje stado. U parapsiholoskom zanosu, osteceni Serman navodi podatke iz studije americke centralne obavestajne sluzbe, o zrtvama iz Drugog svetskog rata. Prema tim, dakle, relevantnim podacima, 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci, 28.000 Italijani, a 750.000 Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Ustase nisu samo ubijali. Nego su ubijali sa krajnjim sadizmom: ustase su se takmicili u tome ko moze da ubije vise Srba na sto okrutniji nacin", objavljuje citate iz ove studije Arnold Serman, svetski putnik i jedan od boljih poznavaoca balkanskih kotlova. Ovakvim pisanjem Osteceni Serman na neki nacin postaje i saucesnik Optuzenog, obelodanjujuci podatke o bioloskim ciscenjima koja su spremna i pocetkom devedesetih, kao i cetrdesetih, ali su ih sprecili Optuzeni i njegovi saucesnici, odlazuci kolektivno preseljenje uvrnutih i nepredvidivih Srba u svoju nebesku drzavu, koju inace prizivaju svakih tridesetak, cetrdesetak godina.

Vrhunac Sermanovog zaista cudnog ponasanja, a moze se reci i drskosti, je obracanje svom predsedniku Bilu Klintonu, s molbom, pitanjem i upozorenjem:

"Pogledajte jos jednom istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Ne odbacujte vise od sto godina dokazanog prijateljstva, naklonosti i uvazavanja jednog citavog naroda. Nemojte izneveriti poverenje i ljubav."

Ova poruka gospodina Sermana, predsedniku, najrecitije ilustruje, koliko je Optuzeni, svojom "negativnom" energijom, a mozda i nekim drugim vanprirodnim silama, uticao na njegov mentalni i intelektualni sklop. Pokusavajuci da svog predsednika, natera da baci pogled unazad, da se osvrne na neke istorijske ne bas nebitne dogadjaje, na saveznistvo u dva ne bas neznacajna svetska rata, gospodin Serman samo potvrdjuje da je jedna od mnogobrojnih neduznih zrtava, hipnoticko- spiritualistickih sila Optuzenog, generala vojske nebeske sirotinje. Predsednikov pogled u istoriju na koji ga Osteceni umoljava, za neku nijansu je sigurno bistriji, od nabujale Drine, koja u svojim nedrima, skriva svu srpsku neshvacenost, prkose i ludila, smeh u oci dzelatima, cinizam originala falsifikatu, aplauze celicnim pticama civilizovanog i demokratskog Zapada, cija je civilizacijska retorika rusenje mostova, simbola spajanja ljudi, PTT sistema, ambulanti, saobracajnica, stambenih cetvrti, farmi...

Zar nije zlocin zamarati predsednika prvog svetskog zandarma, hajduckim pohodima Starine Novaka, vitestvom Gavrilovim i prkosom mladobosanaca?! Kako mu ispricati pricu o guslama i njihovom pamcenju zla i dobra?! Zar nije tortura izlagati ga istorijskim mecavama i kijametima?! NJega, uzornog americkog decacica s nekoliko oceva. Klinca koji se odrekao ocevog identiteta i prihvatio ocuhov.

Iz svega unapred iznetog, nije tesko izvesti zakljucke, o ponasanju Optuzenog i njegovom nacinu, intelektualnog ophodjenja sa elitnim predstavnicima demokratske i civilizovane zajednice, koji su duze vreme boravili u njegovoj blizini, ostajuci trajno i definitivno, na potpuno suprotnim stanovistima od svojih vlada i zvanicnih politickih platformi, svojih drzava. Ovakvim ponasanjem Optuzeni je javno kompromitovao, bezgresnost i moc svetske propagandne masinerije, dokazujuci da se ipak celokupno covecanstvo ne moze unificirati zelenim americkim novcanicama.

Jedan od zlocina Optuzenog generala, jeste odnos prema pripadnicima HVO-a i hrvatskog naroda iz srednje Bosne u prolece 1993, za vreme zestokih muslimansko-hrvatskih obracuna, na celom prostoru bivse BIH. Spasavanjem i zbrinjavanjem oko 15.000 neprijateljskih civila i nekoliko hiljada vojnika HVO-a pod punom borbenom opremom, prouzrokovalo je svetski informativni sok i kolaps u najvecim svetskim agencijama i satelitskim korporacijama, sirom planete. Do tada dobropripremljena i finansijski maestralno podmazana gigantska masinerija, za pravljenje istine, kontinuirano je plasirala sliku o varvarsko-kanibalskom narodu (srpskom) u srcu starog kontinenta, cija se zlodela ne mogu uporediti ni s mastom najvecih americkih majstora horora. Pruzajuci ruku pomoci svojim dojucerasnjim neprijateljima Optuzeni je naneo ogromnu stetu, celim timovima scenarista, koji su desetak, a mozda i vise napisanih epizoda bosansko-hercegovacke tragedije, morali da bace u kos. Vecina ozbiljnih politicko-vojnih analiticara, koristi zanemelost zvanicnih glasnogovornika, postavljajuci javno pitanja o opravdanosti jednostranog posmatranja problema, kao i iskljucivost za odgovornost jedne strane, odnosno jednog naroda. Neka druga nekonvencionalna istina, doduse stidljivo i kroz sitne otvore, pocinje da se probija i na svemocnom CNN, samouvereni i sveznajuci Nikolas Berns u dvoristu svetske prestonice, zamuckuje pred agresivnim i uvek senzacionalisticki gladnim novinarima.

U novonastaloj situaciji najbolje se ne snalazi, ni stara legionarska hijena, francuski mirovnjak iz Srebrenice, optocen muslimanskim dukatima, kao bula pre prve bracne noci. Ovakvim za svet potpuno neocekivanim napadima humanizma, Optuzeni izlaze visoke centre moci, novim finansijsko-intelektualnim i vojnim investicijama, dovodi u pitanje i legitimitet na desetine hiljada skupljaca informacija, originalnih i onih skolovanih u raznoraznim emigracionim i azilantskim institucijama, uoci pocetka ove krvave balkanske predstave vracenih u svoje torove, naravno nacionalne. U izvodjenju dokaznog postupka za ovo zlocinacko delo Optuzenog, sud ce verovatno imati poteskoca, s obzirom da vecina, tada spasenih na obroncima Vlasica i okolnih brda, sada boluju od totalne cinjenicne, istorijske, a verovatno i hriscanske amnezije. Reci tada sezdesettrogodisnje Mare, Hrvatice iz Turbeta kod Travnika da Krst na Krst nikada nece udariti, ipak se nisu obistinile. Obistinila se jedino stara, srpska mudrost, koju Srbi uvek prizivaju, nakon sto se nevolje vec dogode: "Latini su stare varalice".

Kod donosenja odluke otezavajuca okolnost optuzenom je ne potpisivanje Vens-Ovenovog plana, kog je nazvao strateskom i politickom nakazom, istovremeno najavljujuci, sukob saveznika: Hrvata i muslimana. Da je kojim slucajem potpisan plan, mozda se ne bi dogodio nemilosrdni i krvavi sukob izmedju Hrvata i njihovog "cvijeca", koji je poceo u dolini Neretve, gde i danas traje i pored nastojanja evropskih i americkih tutora da premoste Neretvu, a divljao je u gornjem toku Vrbasa, srednjem toku Bosne, oko Brckog i Capljine. "Saveznici" su se tukli i oko Livna i Neuma, zgrazavajuci medjusobnim zlocinima, mecene od Bona do Vasingtona.

Mozda je Optuzeni svojom blagovremenom predajom, mogao spreciti ovo bratoubilastvo, koje je trajalo skoro godinu dana i tako spasiti nekoliko desetina Srba muhamedanske i katolicke veroispovesti, jer Srbe pravoslavce, ili originale, ionako ceka carstvo nebesko Lazarevo, u koje se najlakse ulazi, preko Koricke, Surmanovacke, Prebilovacke ili neke Jasenovacke jame. Doduse, moze i vodenim putem da se stigne do nebeske Srbije: Drina i Sava su najplovnije. NJima su i ovog rata, premda u neznatnom broju u odnosu na prethodne, putovali, prosvetljeni mucenici.

To sto ih sada nije bilo vise, najveci deo odgovornosti svakako snosi Optuzeni. Po ovoj tacki, Sudskom vecu predlazem, da se kao svedoci osim, velikih majstora medijskog mraka, pozovu, licno, papski izaslanik, posto je Papa svakako u staklenom zvonu, kao i Muhamedov ucitelj, rascinjeni ruski kaludjer Sergej Kalacedo, koji ce najilustrativnije i najkompetentnije dokazati, kolicinu mrznje i osvete falsifikata i otpadnika.

Optuzeni je imao istovetan odnos prema neprijateljskim civilima i za vreme svog boravka u Kninu. Jedno od najvecih ustaskih uporista, Kijevo, nakon zauzimanja, evakuisano je za Split, bez ijednog incidenta.

Sledeca tacka ove Optuznice je, ponasanje Optuzenog, kao komandanta Kninskog korpusa. Optuzeni se u to vreme, sredinom 1991, drznuo da golijatskim koracima udje, ne samo, u srpsku istoriju. Braneci drugu Jugoslaviju, optuzeni je po cenu odbrane nekoliko stotina hiljada Srba sprecio na najbrutalniji vojni nacin demokratske tokove i hrvatsku integraciju u savremenu Evropu, doduse s Pavelicevim obelezjima, metodologijom i malo modifikovanim Ustavom. Svojom energicnoscu, odlucnoscu, Optuzeni je, na zaista necivilizovan nacin, odlozio zavrsnu fazu stvaranja nove NDH, na celu sa Poglavarom, koji je bio general nekada iste Armije, sada vec agresorske. Gospodin Tudjman, potpomognut od istih saveznika, kao njegov prethodnik u Drugom svetskom ratu, upravo je izlazio na ispit, na kome je pao 1971. godine. Polozivsi teorijski i pismeni deo, pao je iz demonstrativnog, odnosno prakticnog dela, zahvaljujuci upravo nerazumevanju i neshvatanju demokratskih procesa od strane Optuzenog.

Konkretizujuci ovu tacku pouzdano je utvrdjeno sledece cinjenicno stanje: 1. Optuzeni je sprecio, realizaciju, velike operacije "Raseljka".

Ovaj plan egzoticnog naziva u stvari je bio veliko etnicko higijensko pospremanje od Srba srpskih teritorija od Skradina i Sibenika, Velike Glave, Plastova, Bratiskovaca, Lisana Ostrovackih, Dobrovoljaca, ka Bruskoj i spajanja sa snagama ZNG (Zbor Narodne Garde) u Krusevu.

2. Zbog davanja lazne uzbune stanovnicima Zadra i Sibenika svo stanovnistvo je bilo napustilo grad, ocekujuci Optuzenog da sa svojom vojskom udje. Medjutim, to se nije dogodilo, zahvaljujuci nekim jos nerazjasnjenim okolnostima. Nemerljiva je akcija i admirala Frica Moretija, koju Optuzeni naziva izdajom. Medjutim, Moreti nije branio Jugoslaviju, staru i oronulu u vojsci kojoj se zakleo i maestralno je odigrao, poverenu mu ulogu.

3. Optuzeni se u vise navrata lazno predstavljao pripadnicima ZNG, ulazeci duboko u teritoriju pod njihovom kontrolom, ponasajuci se samosvesno, arogantno i provokativno. Po sopstvenom priznanju najcesce se predstavljao kao Stjepan Fazlijan, Ante Mikulic i Stjepan Hraber.

Ovakvim ponasanjem unosio je pometnju u mladu i tek nastalu hrvatsku vojsku.

4. Optuzeni je u vise navrata oslobadjao zarobljene pripadnika ZNG. Tako je 8. avgusta u selu Lokar zarobio i oslobodio celu diverzantsku cetu, kojom je komandovao Zlatko Radnjikovic, bivsi fudbaler "Hajduka". Nekoliko dana kasnije sentimentalnost je pokazao i prema ceti Marija Budiktera iz Kastela. Zbog kurira Belica, rodom iz Kastela, cela ceta je pustena kuci. Ovi detalji, naravno, ne uklapaju se u dijagnozu o Optuzenom, koju je ustanovila medjunarodna zajednica, ali mu svakako stavljaju na dusu moguci sasvim drugaciji a mozda i kraci ishod ratnog ludila na prostorima bivse SFRJ.

Optuzeni je pocetkom 1992. godine osujetio plan Alije Izetbegovica i njegovog rukovodstva da se razdvoje snage Petog, Devetog i Desetog korpusa. To bi u stvari prouzrokovalo stvaranje gvozdene zavese na Drini, i prostore zapadno od Drine zauvek oslobodilo mirisa tamjana i svetosavlja.

Zbog svoje surovosti u obracunima sa generalom Franjom Tudjmanom i islamskim sahom Alijom Izetbegovicem, koji se, u stvari bore za civilizovane i demokratske poretke, kao i zbog sputavanja njihove genijalne kreativnosti, Optuzenom treba posebno suditi. Takodje, na javnom pretresu za vreme boravka papskog izaslanika u svojstvu svedoka, treba iskoristiti, da se posredstvom njega i Svete stolice podnese disciplinska, a po proceni i krivicna prijava i protiv Josipa Broza, koji je za vreme svoje duge i plodne vladavine, bio utamnicio, ove dve humane i genijalne licnosti, kakvi su Tudjman i Izetbegovic.

U brojnim kontaktima sa politickim i vojnim zvanicnicima medjunarodne zajednice, optuzeni je pokazivao nedopustivu diplomatsku retoricku ironiju, praveci neumesne istorijske komparacije izmedju srpskog naroda ciji je dvor u jedanaestom veku jeo zlatnim i srebrnim escajgom i danasnje moderne i civilizovane Evrope i Amerike, koje su tada bile jos u dimnim signalima, i umazanija je bila prilikom obeda od mnogih pripadnika vrste, koja anatomijom, ali i nekim drugim svojstvima najvise lici coveku.

Optuzeni je pocetkom 1995, svojom nezainteresovanoscu, prema americkom drzavljaninu, prinudno spustenom u okolini Bihaca, potresao ali i obmanuo i razocarao americku naciju. Umesto da izda naredjenje i privede pilota, ciji je "Fantom" imao ljubavnu spojku s domacom Strelom, Optuzeni je, svojim pasivnim ponasanjem, doprineo da se u celoj Americi, napravi drama, takvih razmera, da je nacija naprosto, citava 24 casa bila prikovana za svoje TV aparate, prateci sudbinu kapetana O,Grejdija. Atmosfera od Istocne do Zapadne obale je naprosto usijana. O,Grejdi postaje heroj nacije. Pocinje utrkivanje u hvalospevima. Medijske zvezde na precac postaju njegove kolege, prijatelji, porodica. Signal iz njegovog radio lokatora, pusta se na svim satelitskim i TV stanicama. Heroj O,Grejdi, neustrasivi americki pilot boreci se sa prirodom i varvarstvom po bosanskim sumama, danima izbegava hajku bosanskih Srba, koji su mu srusili svemocnu celicnu pticicu, izvestavaju sa terena. Ekipe najelitnijih lovaca, danonocno pretrazuju teren. Komanci, Apaci i ostali starosedeoci Amerike, pretrazuju svaku stopu, odakle dopire signal, prizemljenog demonstratora sile iz vazduha. Nakon visednevnih temeljnih akcija, nalaze velikog heroja, scucurenog u misjoj rupi.

Iako umorna, neispavana i iscrpljena visednevnom potragom, ponosna nacija budno docekuje svog heroja, koji je uspeo da umakne tim zlim i nepredvidivim Srbima. Vitesku atmosferu, americki sjaj i glamurozni spektakl na kraju je zasenio onaj, u ciju cast je i napravljen. Celicni neustrasivi soko, pretvorio se u preplasenog goluba. Suze su zamenile pricu o borbi na zivot i smrt. O danima bez vode i hrane. O podivljalim sumskim zverima, razbesnjenim ratnom jekom i ludilom. Neustrasivi pilot je zaboravio i pricu, koju je naucio u avionu pre sletanja. Nemilosrdna novinarska znatizelja, primorala je nesrecnog heroja, da kaze suptilnom americkom retorikom, da je bio obican preplaseni zecic, scucuren u soku vise dana na istom mestu.

Optuzeni je odgovoran za pricinjenu ogromnu stetu, americkoj privredi. Za vreme potrage za nacionalnim herojem O,Grejdijem, veci deo populacije, je ostajao pored malih ekrana, iscekujuci vesti i prateci izvestaje o njegovoj sudbini.

U prolece 1995, zbog pretnji silom iz vazduha, Optuzeni pred kamerama, u zagrljaj bosanskih bukvi, dovode na desetine pripadnika Unprofora. I time odlaze pravednu odluku zapada o urazumljivanju nepokolebljivih i tvrdoglavnih Srba. Ovaj potez pojedine mocne institucije u svetu, sa zebnjom pocinju uporedjivati, sa borbenom strategijom somalijskog suverena Aidida i njegovih gologuzih ratnika, koji su se, putem nekoliko originalnih akcija, kurtalisali bede medjunarodnog arbitriranja i americke zandarmerije. Umesto da se do kraja obezbedi Optuzeni nastavlja da baca senku, na vec potpuno ustaljenu sliku o sebi i svom narodu. Pod pritiskom, necije kultivisanosti i civilizovanog imidza, oslobadja taoce, da bi nekoliko meseci potom, neki delovi Republike Srpske, bili bukvalno razoreni, lekcijama iz vazduha.

S obzirom na prednje

P R E D L A Z E M

- da se sto pre sazove glavni pretres, na kome ce se izneti dokazi;

- da se saslusaju svedoci optuznice, kao i osteceni;

- da se pozovu i francuski general Filip Morion, koji je napokon zasluzio revans na 64 sahovska polja, od strane Optuzenog, jer je za vreme svog mandata izgubio skoro sve partije u igri sa Optuzenim, sto je svakako uticalo, na njegovu mirovnu misiju. Sada mu treba pruziti i moralnu satisfakciju, zbog tradicionalnog prijateljstva i saveznistva sa Francuskom;

- da se dozvoli DZonu Batisti, pukovniku, komandantu Prve americke divizije u bivsoj BiH, da iz blizine vidi Optuzenog, s obzirom da mu nije ostvaren san da uhapsi "ovako impozantnu i kolosalnu figuru, cije bi hapsenje u potpunosti obuzdalo, srpske nacionalne i nacionalisticke ambicije", kako su skoro pisale neke americke novine;

- da vest o hapsenju obavezno prvi saopsti gospodin Nikolas Berns, prvi glasnogovornik, novog svetskog poretka;

- da se kao spiritualisticki vestak, pozove gospodja Hilari Klinton koja je u neprekidnim kontaktima, sa onim svetom. Gospodju Hilari za vreme pretresa, drzati sto dalje od Optuzenog, zbog radioaktivnosti njegovog originalnog sarma i pomalo dzentlmenske agresivnosti, sto bi takodje moglo izazvati dalekosezne i nesagledive posledice, po stabilnost, ne samo Bele kuce, vec i Novog poretka;

- da se pozove general Stevan Mirkovic i vodje JUL-a, kao cuvari svetlih puteva i tradicije Josipa Broza i obrazloze, kako se jedan njegov briljantni oficir otrgao kontroli, ugrozavajuci mir duz cele, ove uzegle i ruzicaste planeta;

- da se obavezno obezbedi nekoliko lekarskih ekipa, koje ce voditi racuna o zdravlju svedoka, prilikom suocenja sa Optuzenim.

Na osnovu svega do sada iznetog zahtevam da Sud sto pre zakaze glavni pretres, jer Istorija, pogotovu, ova unapred napisana, ne sme da ceka, te na osnovu relevantnih fakata i neoborivih cinjenica i sa pravne strane, verifikuje Istoriju za buduca neka pokolenja.

U ime sopstvenog mirovnog-hushackog tribunala, potpisujem Optuznicu

Miso Vujovic, predsednik M.H.T.