Tacan broj ubijenih lica srpske nacionalnosti jos nije moguce utvrditi. Utvrdjeno je da je ukupno stradalo preko 1000 lica, a broj povredjenih i ranjenih, prema procenama, iznosi izmedju 2800 i 3200 lica. Najveca neizvesnost vlada kada je rec o onima koji su zarobljeni, uhvaceni ili se, na svejedno koji nacin, nasli u vlasti muslimana i na njihovoj teritoriji. Za tu kategoriju, najverovatnije jos nepoznatih stradalnika, danas nije moguce datini pribliznu procenu. Mozda ih je na podrucju Bratunca, Milica, Srebrenice i Skelana nekoliko desetina, a mozda i nekoliko stotina. Traganje za njima predstavljace, sasvim sigurno, najslozeniji deo posla traganja za ukupnim brojem zrtava srpskog naroda u ovom, od muslimana nametnutom ratu. Tek kada se okoncaju ratna dejstva i kada se ljudi budu mogli vratiti na svoja ognjista, videce se ko sve nedostaje i, eventualno, sta se sa njima u medjuvremenu dogodilo. Do tada, konacan broj lica koja su stradala gotovo da nije moguce iskazati.

Najveci broj povredjenih i ranjenih cine civilna lica, a prouzrokovanje oruzanim napadima na srpska naselja, postavljanjem zaseda na saobracajnicama i granatiranjem. Manji, ali ne i neznatan broj zrtava, nastao je usled aktivnosti snajperista ili dejstva nagaznih mina.

Pri svemu tome, poseban problem predstavlja sahrana zrtava. Nepoznat je broj onih koji nisu sahranjeni kao sto je nepoznat i broj ukupnih zrtava. Vreme i mesto sahrane u ovakvim okolnostima cine glavnu okosnicu saznanja o zrtvi, ato je za mnoge ostalo nepoznato.

Znatan broj zrtava je sahranjen neposredno posle ubistva, posto su prethodno ipak nekako iznete sa mesta stradanja od strane clanova porodice i ostalih mestana; nekolicinu njih su sami muslimani, dan ili dva kasnije, u zamenu za svoje zive ili poginule, predali srpskoj strani da ih sahrani, a ostali pokojnici su ostali i jos uvek se nalaze prepusteni zivotinjama, ali i vremenskim uslovima, u zgaristima i rusevinama svojih kuca ili negde u okolnim prostorima u kojima su izgubili zivote. Medjutim, ta sela i okolina, otkako su osvojeni od muslimana, postali su nepristupacni, a time je izgubljena i mogucnost da se pronadju tela poubijanih Srba. S obzirom da su mnogi stradali jos u toku leta, tesko je pretpostaviti da ce ikada i biti sahranjeni. Broj zrtava koje su ostale na muslimanskoj teritoriji ili koje su ubijene kao zarobljenici i zatvorenici, kao i njihov identitet, bice mozda moguce saznati tek po okoncanju rata. U ovom slucaju dovoljno ilustrativan je primer Zalazja, srpskog sela nadomak Srebrenice. Prilikom odbrane sela, na Petrovdan 1992, poginulo je oko cetrdeset lica. Neki su izgoreli u kucama koje su branili. A ostali su, ne mali broj, zakopani u zajednicku raku. U toj raci su i oni koji su se bili predali, ali i mestani poubijani po svojim imanjima. Ni nakon petnaest meseci ta kolektivna grobnica srpskih stradalnika nije otvorena, a time je ostao i nepoznat broj zrtava sela Zalazje na Petrovdan 1992. godine.

Slicno je i sa mestima sahrane. Najvise zrtava je sahranjeno u Bratuncu, a potom u Skelanima i srpskim selima koja su jos slobodna. Izvestan broj stradalih je samo pokopan na mestu ubistva, a ne mali broj je sahranjen i u Jugoslaviji, u Bajinoj Basti, Ljuboviji i selima duz desne obale Drine. Nekima je Drina grobnica. Tekuce potrebe i obaveze, koje su svedene samo na borbu za fizicki opstanak, ne omogucavaju ni civilnim ni vojnim vlastima da se posvete otkrivanju zrtava. Pa i pored toga, ono sto je sasvim poznato, utvrdjeno i u izvesnom smislu medicinski obradjeno, svedoci o velikoj tragediji srpskog naroda na ovim prostorima. Spisak koji sledi sadrzi imena zrtava a to je, po nama, i vecina do sada stradalih lica srpske nacionalnosti. Medjutim, i u vreme pisanja ove hronike broj poginulih se, iz dana u dan, povecavao. Zato i ovaj dokument treba primiti kao prvu, nepotpunu, znaci samo privremenu informaciju o stradanju srpskog naroda i njegove imovine na podrucju cetiri opstine. Konacan dokument tek treba da usledi kad se za to steknu potrebni uslovi. U prilozenom spisku zrtava saopsteni su: a) ime, ime oca i prezime, b) godina rodjenja, v) mesto pogibije. Mozda treba napomenuti da je za vecinu zrtava, poznato i mesto rodjenja, zanimanje, broj clanova porodice, uzrok smrti, a na raspolaganju su i medicinski nalazi o spoljnom pregledu tela, kao i imena posrednih ili neposrednih pocinioca zlocina i svedoka. Uz to, poznati su i podaci o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali sa par izuzetaka, rec je samo o Srbima pravoslavne veroispovesti. Spisak je sacinjen hronoloski, po mesecima i datumima stradanja, sto omogucava uvidu opseg i dinamiku pohoda muslimanskih bandi u pojedinim vremenskim razdobljima, kao i redosled razaranja srpskih sela.