ZLATNO RUNO

STUDIJE ZA VII

Greece and Its Myths (Grcka i njeni mitovi)

Putnicki vodic Majkla Seniora, knjiga uzeta iz Maxvel Hil biblioteke. Citati, komentari, interpretacije i fakta.

Primedba. Vec posle prvih stotinak stranica vidim da knjiga nije bog zna sta i da je verovatno nije ni trebalo uzeti, jer je isuvise popularna i sadrzi uglavnom stvari koje poznajem, ali kad sam je vec uzeo i sa njom cu raditi kao i sa ostalima.

BELESKA 1.

Grcki mitovi su mnogo cvrsce locirani nego mnogi drugi. Skoro za svaki incident u grckom mitu dato je mesto. Skoro svaka figura tog mita pripada negde. Hronika kretanja tih mitskih figura data je sa izvanrednom grafikcom preciznoscu i u mnogim slucajevima mesta su locirana u limitima od nekoliko kilometara, pa cak i nekoliko metara. Zna se tacno kamen kraj zida na kome je sedela Demetra kada je dosla u Elevsinu. Zevs nije rodjen u bilo kojoj pecini na Kritu, nego u odredjenoj pecini, koja se zna, i zove se Diktejska, i ciju sliku pisac donosi ovde. Atena je sudila Orestu ne bilo gde u Atini, nego bas na Areopagu. Posejdon je trozupcem udario jednu stenu za koju se zna, i odatle je izbio izvor. Apolon je cekao Pitona na padinama Parnasa, ali ne bilo gde na toj velikoj planini, nego blizu vrha, odmah kraj danasnjeg grckog sela Arahola. Mi znamo tacno gde su Edipa nasli korintski pastiri i znamo tacno mesto na kome je on sreo i ubio svoga oca. Mi znamo svaku tacku na kojoj je Herakle izvrsio svoje Radove.

Od svih ovih podataka meni ce biti potreban verovatno samo onaj koji govori o kamenu kraj zida na kome je sedela Demetra kada je dosla u Elevsinu. Jer povodom one epizode, za cije mesto i za ciji sadrzaj jos nisam siguran, a koja govori o Noemisu i o njegovom boravku u Elevsini, pala mi je na pamet mogucnost (a stalno sam je trazio - stalno sam trazio na neki nacin da te misterije oneobicim, odnosno sam ritual pretvorim u njegove izvore u vreme njihovog nastajanja) da to ne bude prosto svetkovina, ma koliko tajanstvena, ma koliko neobicna i neuporediva sa bilo kojom drugom, nego nesto vise od toga - jedan mitski fakt, nacin da verovatno dam sâmo nastajanje mita. Zbog toga je mogucno da Noemis, kad se nadje u Elevsini, i to u vreme vladavine mitskoga kralja za cije vladavine je taj mit postao, a to je bilo doba kada su bogovi jos uvek setali zemljom, on na kamenu u Elevsini, na posvecenom kamenu, za koji se zna da je na njega sela Demetra kada se spustila medju ljude, zaista nadje jednu staru zenu. Ta stara zena, on to nece znati, bice Demetra.

Da bih objasnio kakva mi je namera, potrebno je ukratko da ispricam mit. Demetra, sestra Zevsova i cerka Kronova, imala je sa Zevsom cerku Persefonu, iz incestnog, dakle, odnosa. Persefona je jednoga dana brala cvece kada se iz jedne provalije, naglo otvorene iz zemlje, pojavio Had, njen ujak u stvari, brat Zevsov, i odneo je u podzemlje. Mit nigde ne govori gde se to dogodilo ali logicka je pretpostavka da se to desiloupravo u Elevsini, zbog toga sto je Demetra odlucila, kad je napustila Olimp, tuzna i nesrecna zbog nestanka cerke, da medju ljude i to da dodje bas u Elevsinu. Potpuno je prirodno da dodje tamo gde je njena cerka nestala, i gde je najvise mogla ocekivati ponovo da je vidi.

Za to vreme, kako mit kaze, zemlja je bila gola i nije davala plodove. A onda, uplasen da covecanstvo sasvim ne nestane sa zemlje, Zevs salje Hermesa koji vraca Persefonu iz Hada i predaje je Demetri upravo u Elevsini. Dakle, prakticno sve se u Elevsini dogadja. Tu je poreklo mita. Boginja je onda pokazala mesto gde treba podici hram i kralj Elevsine je tu hram podigao, prvi hram, koji je ocevidno imao mikenska obelezja, i cija je, dakle, starost negde od oko 1500 godina pre Hrista.

Ja sada razmisljam o tome da Demetra svaki put silazi u Elevsinu licno, da isprati svoju cerku Persefonu koja se vraca u Had, jer prema mitu Persefona je, prevarena, okusila od hadske hrane i time se obavezala da svake godine jedno vreme, dakle tokom zime, kada je zemlja gola (i zbog toga je zemlja gola), provede u Hadu kao kraljica Hadova. Vreme Demetrinog ispracaja Persefone u Had pada u jesen, u nekoliko nedelja septembra i oktobra, kada zemlja pocinje da zuti, da gubi svoje blago i da se pretvara u pustos. Demetra, dakle, svake jeseni silazi u Elevsinu, a to znaci da ona licno prisustvuje Elevsinskim misterijama, pa je, sledstveno tome, moguca pretpostavka da je Demetra ono sto, pored simbolike jedne dramske radnje, jednog licnog dozivljaja, imaju oni koji se posvecuju u tim misterijama.

Ja sam posao od te pretpostavke. To je jedna pretpostavka, a druga je da je vreme u kome je Noemis dosao nakon sukoba njegovog plemena sa Lapitima i sukoba sa Hanaraklom upravo ovo vreme kada se stvara mit. To je jedna varijanta. Postoji i jedna druga varijanta. Ja cu sad da se zadrzim samo na ovoj varijanti, u kojoj Noemis dolazi u Elevsinu u vreme kada njome vlada kralj Kelej. Razlog zbog koga mi se ova varijanta cini pogodnom je sto sam jos ranije pretpostavio da izmedju istorijskog vremena i mitskog vremena, izmedju geografski postavljenog predela istorije i geografskih prostora mita, postoji - ako se to tako moze reci - jedan medjuprostor u kome se mit i istorija susrecu, u kome mit nadahnjuje istoriju. To je, u stvari, ona granicna tacka gde mit kao sudbina odredjuje istoriju, a to mesto se simbolicno nalazi u Elevsini. Elevsina je, dakle, prva istorijska tacka, ne samo Grcke nego i uopste, prva tacka susreta mita i istorije, i narocito je pogodno sto se upravo u Elevsini govori o jednom od najstarijih, ako ne i najstarijem, ljudskom mitu, mitu ploda, egzistencije, vecnog radjanja i umiranja, sto je sve povezano u tamosnjim misterijama Demetre i Persefone.

Dakle, Noemis kad stize, on stize u vreme istorijskog kralja Keleja (ja ga uzimam sada kao da je istorijski kralj), a Demetra, koja nakon nestanka Persefone u Hadu, seda na kamen kralj zida i gde je nalaze cerke kraljeve, unosi zapravo mitski elemenat u istoriju, koji ce od tada, skriven, u njoj zauvek ostati.

Prema ovoj varijanti, Noemis dolazi u Elevsinu kada misterije za koje sada znamo jos uvek ne postoje, kada se Persefona jos uvek nalazi u Hadu i kada jos nije vracena majci Demetri, onda kada je zemlja potpuno gola. Noemis, dolazeci u Elevsinu, prolazi kroz pustos onako kao sto mitski junaci prolaze kroz magijom opustosenu zemlju. Vladaju glad, smrt, rat (rat, naravno, zbog hrane) i nesreca se srucila na zemlju. Mogucno je kao posledicu te nesrece i tog pustosenja zemlje uzeti i ono sto se dogodilo njegovom plemenu, odnosno sukob ako ne sa Lapitima ono sa Heraklom, i na taj nacin se cela stvar povezuje sa Demetrom, koja i onako predstavlja, u svojoj jednoj formi, boginju konja.

Mozda je Noemis ucinio toj staroj zeni neku uslugu, a to je trenutak kada se toga Demetrina pretvara u radost, jer dobija vest da joj Hermes vodi iz Hada cerku i da ce se one ponovo zdruziti. Ona zna pod kakvim je uslovima Persefona oslobodjena iz Hada, ali je uprkos tome srecna, jer ce najveci deo vremena provoditi sa svojom cerkom na Olimpu. Noemis je prvi covek koga je ona u tom trenutku ugledala i prvi covek kojeg je nagradila misterijama. Noemis je tako, znaci, prvi istorijski covek koji je prosao kroz misterije onda kada one jos nisu imale zvanicnu formu i kada ih je Demetra kroz njega, Noemisa, u stvari ustanovila. To bi znacilo da je u tom trenutku, na radosnu vest, Demetra mogla poceti ponovno da jede, a to znaci, isto tako, da je Noemisa mogla posluziti, iz jedne tajanstvene sasude, nacim sto je ovoga odvelo u stanje u kojem ce biti svi oni koji su kasnije prolazili kroz Elevsinske misterije. To je, u stvari, jedna tajna koja je sakrivena u toj sasudi, o cemu cu govoriti kasnije. To ga onda, dakle, odvodi na Argo, u alegoriju mita. Ovoga puta ne samo mita Persefone i Demetre koji je sadrzan u stvari u samoj situaciji Arga, nego jednog opsteg mita, iz kojeg su potekli svi ostali, mita umiranja i ponovnog radjanja, mita seljenja dusa, ali u jednom specificnom vidu, kao sto sam uvek govorio, ne u striktno orfickom.

Ova prica dalje se razvija, a i dozivljava promene, u sledecem smislu. Mnogo je bolje da Noemis ne sretne Demetru u jesen, kada se stvarne Elevsinske misterije odigravaju, kada Demetra prati Persefonu. To bi bila druga varijanta, o kojoj cu jedanput kasnije govoriti. Bolje je da je sretne u trenutku kada ona ocekuje da primi Persefonu, koju ce joj dovesti iz Hada Hermes, i Noemis prisustvuje tom susretu majke i cerke. U tom trenutku, ono sto je postojalo kao istorija postaje mit. Oko njega pustos pocinje da se menja, biljke pocinju da rastu, razlistava se drvece, dakle zemlja, to je u simbolici dato, mrtva zemlja ponovo pocinje da zivi i da daje plodove svoje. Menja se, dakle, kompletna konstelacija predela i to priprema Noemisa, sa uzimanjem onog specijalnog obroka iz sasude, sprema ga na tu prvu inicijaciju koja je u stvari neuspesna, a neuspesna je zato, i to moram jos bolje objasniti, sto je Noemis bio necist a to nije kazao. Prema buducim pravilima Elevsinskih igara, odnosno misterija, udalje se samo oni koji su izvrsili ubistvo, koji na sebi imaju krv, a nisu se u medjuvremenu ocistili. Takav je bio Noemis, i to je mozda razlog sto njegova inicijacija nije uspela, i sto je on izbacen iz mita ponovno u istoriju, dakle ponovno u Trakiju.

Jos jedan momenat treba ovde zapamtiti. S obzirom da ja dajem celu situaciju u Elevsini u istorijskom smislu, dakle to jos nije mit vec samo prelaz izmedju istorije i mita, ono sto ce Noemis dozivljavati, kako ce on dozivljavati i Demetru i dolazak te mlade, lepe devojke koju vodi jedan mlad, lep covek - Hermes, sve ce to njemu izgledati kao jedna normalna ljudska scena, i ona ce tako i biti opisana. Sav razgovor koji se bude vodio izmedju majke, cerke i Hermesa, Noemis nece shvatiti: u stvari, mit ce biti isprican, ali Noemis nece znati da je to jedan mitski razgovor, nego ce smatrati taj razgovor potpuno normalnim.

BELESKA 2.

Na strani 21. Senior govori o elementima tabua u mitu. On kaze da su izvesni momenti, elementi, u mitu tabu i da, kao sto je poznato, predstavljaju verovatno ranije faze mita koje su sad zabranjene i u okviru novoga mita predstavljaju tabu. Tako je, na primer, tabu zrtvovanje dece, zdranje mesa zrtvovanih ljudi prilikom rituala, itd. Nesto od tih elemenata mislim da bih mogao da koristim u Argu.

BELESKA 3.

Na strani 23/24. pisac govori o tome da grcki mitovi nemaju vremensku dimenziju i vremensko odredjenje, pa prema tome ni tu vrstu asocijacije sa ljudskom istorijom, ali da su ipak izvesni momenati u njima povezani sa ranom grckom istorijom i otuda je ta rana grcka istorija na izvestan nacin relevantna za mitologiju. Premda je ovo sto cu sad interpretirati opstepoznato, ovde je nekako sumirano i ja cu to dati da bih pronasao kasnije kod Barija, a verovatno i kod drugih specijalizovanih pisaca, onu tacku koja je meni potrebna za pojavu Noemisa.

Postojala je, naime, predgrcka civilizacija koju mi znamo u njenoj kritskoj formi kao minojsku, a koja je svakako imala svoju paralelu na kopnu pre nego sto su dosli Ahajci sa grckim jezikom. Postojanje i sada izvesnih mesta sa negrckim imenima indicira da je zemlja pre Grka bila nastanjena grupama za koje se zna da su bile paleobalkanske skupine Pelazga, kojima je izmedju ostaloga pripadalo i pleme Noemisovo.

Posto linearne "A" tablice koje su nadjene na Kritu jos uvek nisu transkribovane, mada se zna da ne pripadaju Grcima, kao sto je to nesto kasnije linearno "B" pismo, mi ne znamo mnogo o tome sta se dogadjalo pre dolaska Ahajaca. Ali neki arheoloski dokazi pokazuju da se obozavala boginja koja je bila vezana za pojam zmije, a da su tek Ahajci doneli bozanski panteon u kome su glavnu ulogu igrali muskarci, kao sto je Zevs. To se dogodilo dolaskom Ahajaca negde oko 1800. godine pre Hrista, pa i ranije, ja mislim u vremenu koje mi obelezavamo kao bronzano doba; tada se sa Ahajcima stvara mikenska civilizacija.

Sve su to, naravno, poznate stvari, ali ja sam ih ovde interpretirao zato sto su nekako sumirane u tri, cetiri recenice. Meni vise od toga sustinski ne treba da bih pronasao onu tacku u kojoj ce se javiti Noemis, posle bitke sa Lapitima i Heraklom, odnosno posle propasti kentaurskih plemena, i kazne kojom su Kentauri postali ljudi.

Moram, naravno, voditi racuna da je moja ideja da citavu stvar pomerim u mitsko vreme, dakle ocevidno u vreme izmedju 2500. i 1800. godine pre Hrista, u izvesnom sukobu sa pretpostavkom da je Argonautika obavljena generaciju ili dve pre Trojanskog rata, dakle negde izmedju 1300. i 1200, godine pre Hrista. Pogotovo ako je odrziva pretpostavka da je mikenski hram u Elevsini podignut negde oko 1500. pre Hrista. Ja, dakle, moram sve te godine da uravnotezim i pitanje je da li se mogu tako pustiti u dubinu; moracu, zapravo, da stvari pomerim na 1250. godinu, recimo, i da se vezem za datum Argonautike i da sa datumom Argonautike povezem stvaranje Elevsinskih misterija, jer je najzad i u mitu o Argonautima prisustvo bogova evidentno, premda se oni jos uvek nisu javno setali po zemlji.

Ovim istorijskim faktima koji bi mi mogli biti korisni treba jos dodati da je velika mikenska civilizacija, sa svojim palatama u Pilu, Tirinsu, Mikeni, itd. kolabirala negde oko 1200. godine pre Hrista, cemu je sledio jedan dug period dezintegracije i nereda, poznat kao mracno doba Grcke, nesto sto bi odgovaralo srednjem veku u oblasti Evrope.

BELESKA 4.

Strana 25. Premda je poluslikovno pismo egzistiralo u Aziji, u samoj Grckoj su za vreme i minojske i mikenske civilizacije u upotrebi bili ideogrami i znaci. Samo pisanje je preslo u opstu upotrebu tek nakon sto je tamno doba Grcke pocelo da nestaje i nastupalo novo zlatno doba, kada se egipcanska ideografija razvila u nesto sto je pocelo da lici na grcki alfabet. Medjutim, za mene je vazno da je, u vreme koje mene interesuje, u prvom redu u upotrebi bilo to poluslikovno pismo, neka vrsta kuneiformnog pisma, u stvari sineformnog.

Mislim da mi ovo moze trebati u trenucima dolaska Noemisa u Elevsinu, a mozda i na Argu. Mislim da motiv mogu upotrebiti kao neku vrstu ilustracije, ali u samome tekstu u okviru VII knjige Zlatnoga Runa.

BELESKA 5.

Na strani 37. prica pisac o jednome mitu koji se tice odnosa Hefesta i Atene, a koji bi mi mozda bio potreban ako bih pronasao neku vezu izmedju nekog od argonautskih junaka i mitskog atinskog kralja Erehteja. Naime prica tece otprilike ovako:

"(…) Atena Partenos je u stvari bila nevina odnosno bila je citavog svog besmrtnog zivota devojka, ali Hefest, bog zanata, pokusao je da je obljubi. Medjutim, ona je uspela da mu pobegne, a on je ejakulirao i svojim semenom natopio citavu Atiku i odatle se, iz te fertilizirane zemlje, rodilo cudotvorno dete koje u stvari nije bilo Atenino, ali prema kome je ona osecala izvesnu odgovornost, jer je zbog nje bilo rodjeno i ona ga je preuzela, a zatim se postarala da se nadje na atinskoj teritoriji kojom je tada vladao kralj Kekrop. Njegove cerke su nasle jednu kotaricu u kojoj je bio taj infant Erehtej. One su, po jednoj verziji bile uzasnute, jer je Erehtej imao zmijski rep. Po drugim verzijama, on ga nije imao. Njegov unuk je bio legendarni kralj koji je obozavan na Akropolju. (…)"

Ponavljam, to ce mi trebati ukoliko pronadjem neku vezu, ukoliko mi bude potrebno da pronadjem neku bozansku vezu nekog jos neobogotvorenog junaka sa Arga, i da ga povezem sa Erehtejem.

BELESKA 6.

Povodom izvesne msticnosti koja okruzuje atinski Partenon nocu, za razliku od slike koji on pruza danju, pada mi na pamet ideja da se susret izmedju Demetre i Noemisa u Elevsini odigrava nocu, i to pod punom mesecinom. Na taj nacin cu mesecinu, lunaticnost, ponovo uneti kao jedan prelazni medijum izmedju istorije i mita, nesto sto se tokom Zlatnoga Runa stalno obnavlja.

BELESKA 7.

Od stranice 58. do stranice 78. trebalo bi kopirati, premda su i tu uglavnom podaci koje znam, ali uvek se nadje neka perspektiva, ako ne vec i fakat, koji me inspirise. Pod ovom Beleskom 7, ja cu prvo iz citavog ovog kompleksa izvuci neke elemente izgleda Elevsine, bez obzira sto su oni dati na razlicitim stranicama.

Elevsina lezi na obali ravnice ciju pozadinu cine udaljena brda i gleda preko zaliva koji je kompletno obrubljen zemljom, i to prema Salamini, mestu velike pomorske bitke izmedju Grka pod Temistoklom i Kserksovih Persijanaca. Ostaci svetilista, premda zbunjuju stanjem zbog vise arheoloskih slojeva koji su iskopani, pokazuju da je ono nekada bilo ogromno, da se terasasto spustalo niz krecnjacku padinu, sa fokusom na jednom sirokom prilazu koji je u stvari bio tzv. Sveti put. Ono sto na prvi pogled nije jasno jeste da je to samo poslednji u dugom nizu hramova koji su podizani uvek na istom mestu, pri cemu je novi uvek svakako bio veci od prethodnog, onako kao sto se kult Elevsinski sirio Grckom. Prvi od ovih hramova ciji se tragovi jos mogu videti bio je mikenski, za koji se smatra da je podignut negde izmedju 1500. i 1000. godine pre Hrista i da je to upravo onaj hram koji je po Demetrinom naredjenju podigao kralj Elevsine u spomen na njenu potragu za cerkom Persefonom. Ocevidno je da je taj hram bio najmanji i da je mogao primiti samo jedan ograniceni broj ucesnika u misterijama.

Ja ovo sve govorim bez obzira na to sto, u vreme kada Noemis dolazi, tamo verovatno nema uopste hrama, jer se mit tek dogadja i svetiliste, odnosno misterije, tek se ustolicavaju kroz prvi njihov slucaj, dakle kroz Noemisa. Oko tog prostora nalaze se i neke zgrade koje su zidane kasnije, ali jos uvek u tom ranom dobu. Sve to uzima konacnu formu u jednom velikom cetvorougaonom prostoru sa kamenim sedistima, cija se pozadina naslanja na stenu brda. Postoje jos uvek baze stubova koji su drzali krov.

Ovaj je svakako najveci od hramova i kroz vekove je poznat pod imenom Telesteriona, ali pre nego sto se do njega dodje, mora se proci pored jedne prirodne pecine, koja je otvorena u obliku usta, sto je vrlo karakteristicno, u bledom kamenu brda. To je mesto Plutoniona, hrama koji je posvecen bogu donjeg sveta, koji je ocevidno, prema tome, bio priznat u Elevsini i bio je, s obzirom na mit, deo citave misterije. Ostaci tog hrama imaju trougaonu osnovu i pretpostavlja se da poticu iz IV veka pre Hrista. Mogu se videti odmah pre ulaska u pecinu.

Posto je svetkovina svakako na neki nacin ukljucivala ceo mit o Persefoni i Demetri, odnosno ozakonjenje Persefone i njen povratak u gornji svet, ta crna usta pecine su, nema sumnje, sluzila kao ulaz u pakao, odnosno ulaz u ambis kroz koji je ona potonula kad ju je Had oteo, tako da je deo citavog rituala morao da se odvija i ovde. Pretpostavlja se da je to bio preliminarni ritual pre ceremonija inicijacije, koje su se odigravale u samom centru hrama, u najtajnijim njegovim prostorijama.

Sveti put prolazi pored Plutoniona, zaobilazi ga na svom putu uz brdo prema hramu. Izmedju Plutoniona i ulaza hrama bila su vrata iz rimskog perioda. Medjutim, mene ovde specijalno interesuje nesto drugo, a to je jedan bunar, dakle jedna kruzna obicna struktura, koja je Pausaniji bila pokazana prilikom njegove posete Elevsini: to je taj bunar za koji se kaze da je na njemu sedela Demetra kada je prvi put dosla u Elevsinu, na kome ce je bunaru zateci Noemis u trenutku pretvaranja mita u buduce svetkovine i o kome se svakako govori u homerskoj himni Demetri kao o jednoj od glavnih tacaka onog originalnog hrama, koji je Demetra naredila kralju Elevsine, posle srecnog povratka Persefone, da podigne. Taj bunar se zove Kalihoron. Pretpostavlja se da je izgradjen u ovome stilu izmedju 550. i 500. godine pre Hrista, ali da je svakako ranije imao drugu konstrukciju.

BELESKA 8.

Jedno opste misljenje pogoduje mojoj varijanti susreta Noemisa i Demetre. Sasvim je jasno da su i sam kult i njegovo svetiliste veoma stari. Verovatno stariji nego ijedno sveto mesto Grcke i da su Boginja i njen kult vezani za Triazijsku ravnicu, kako se zove ta elevsinska ravnica, od samog pocetka, pre nego sto su Grci dosli. Tako da se ovo moze dobro povezati sa paleobalkanskim mitovima kojima pripadaju i Kentauri, a svakako da je Demetra u stvari bila glavna boginja Velika Majka i to, u svom kobiloglavom obliku, glavna boginja plemena Kentaura.

BELESKA 9.

Sada pisac interpretira mit o Demetri i Persefoni. Ja cu ga ponoviti jos jedanput, ma koliko ga znao napamet, zbog toga sto se pri svakom ponavljanju uvek setim nekog podatka koji mogu da primenim u svojoj prici o Noemisu.

Dakle, kao sto se zna, Demetra je bila cerka Krona i Reje i sestra Zevsova. Svakako je njeno poreklo u jednom od aspekata bozanstva zemlje, i u mnogim predelima gde je ona obozavana, a imala je svakako najsiri krug od svih bogova, njena je duznost bila da obezbedjuje plodnost zemlje. Dakle, zbog toga i otuda dolazi njeno ime, bez obzira koliko se covek mogao sporiti oko predmetka "de" ovde, ono sto je vezano za zemlju izgleda da je najprivlacnije za naucnike, dakle povezivanje toga "de" sa zemljom, a sto se tice drugoga dela "meter" sasvim je jasno da to oznacava majku. Prema tome, ona je u stvari Majka Zemlja, prirodno prva Boginja koja bi mogla ljudima pasti na pamet u meri u kojoj su oni od te zemlje zavisili. I sam pisac kaze da, do izvesne mere, ona sadrzi najstariji i najprimitivniji oblik religije u njenoj prvoj civilizovanoj formi, povezan sa poljoprivredom, sto se dokazuje i time da su u minojskoj civilizaciji, kojoj je pripadao i Krit, dominirale zene kao nosioci kultova i svestenice, a tek kasnije su, zajedno sa Ahajcima i Grcima, dosla muska bozanstva i preuzela glavne funkcije u tom Panteonu.

BELESKA 10.

Za mene je vrlo vazno da se Demetra tradicionalno povezuje sa konjima i cak se kaze da je, u jednoj epizodi iz njenoga zivota, ona bezala od Posejdona i pretvorila se u kobilu koja se sakrila u krdu kralja Onka. Taj incident je verovatno potekao od njene uloge kao boginje konja. U nekim svojim vidovima ona se javlja, kao na primer u Arkadiji, kao kobiloglava majka, odnosno osoba sa glavom kobile. O tome je Grevs narocito pisao. Njena cerka Persefona je rezultat zavodjenja od njenoga brata Zevsa i to svakako ima jedan incestni ton. Mit o otimanju Persefone od Hada, od strane strica dakle njenoga, ima zvanicnu svoju formu i tzv. homerskoj himni Demetri i ta himna daje osnovu citave price koju danas mi znamo. Misli se da je ona nastala nesto kasnije od Homera, otprilike negde oko 600. godine pre Hrista, ali svakako da u ovoj formi u stvari predstavlja prepevavanje starijih oblika himni ili nekakvo poetsko sazimanje vrlo davnih oblika istoga mita.

Sama prica, u svakom slucaju, tece onako kao sto je poznato. U to vreme su se bogovi kretali zemljom, to je ono vreme u koje ja mislim da cu uvesti Noemisa u Elevsinu. Persefona se setala i brala cvece u dolini, upravo u Elevsini, i sudeci po tome sto je himna obelezavala cvece koje je ona brala, ali i sudeci po tom cvecu, bilo je vreme prolecu. Kad se ona sagla da uzme jedan cvet, u tom trenutku se pod njenim nogama otvorila zemlja, pojavio se Had, bog podzemlja na kocijama i odveo je u podzemlje. Ona je zvala u pomoc, a Demetra, njena majka, cula je krik i pocela da je trazi.

Ona je trazila Persefonu devet dana po zemlji, bez jela, bez pica, sve dok joj Helije, bog sunca, nije kazao sta se dogodilo. Posto Zevs nije odmah nista preduzeo, Demetra je odbila da se pridruzi dvoru na Olimpu, gde je obicno zasedala, i otisla je medju ljude, pretvorivsi se u jednu staru zenu. U tom je oblicju dosla u grad Elevsinu i sela na stenu pored bunara gde su zene dolazile da uzimaju vodu. Tu su je nasle cerke kralja Elevsine Keleja i odvele je na dvor svojoj majci. Kraljevska porodica je uspela nekako da Demetru povrati, da joj vrati volju za zivotom i da je ubedi da uzme nesto hrane. Ona je dobila posao da se stara o nasledniku prestola Demofontu, koji je, pod njenom paskom, poceo vrlo naglo da raste. Ocevidno je bilo da je u pitanju bozanska osoba i kraljevska porodica je to odmah shvatila. Tada je Demetra rekla ko je i naredila da se podigne hram ispod citadele, pored bunara, gde se ona odmarala kad je dosla u Elevsinu.

Cim je hram podignut, ona se u njega preselila. Ali, naravno, jos uvek je bila tuzna zbog toga sto nije bila sa cerkom. U medjuvremenu, buduci da zbog toga nije vrsila svoje funkcije boginje zemlje, zemlja je opustela, nije vise donosila plodove, sve je bilo pusto i mrtvo, a covecanstvu je zapretila propast. Bogovi su tada odlucili da intervenisu. Oni su dosli kod Demetre u Elevsinu da je mole da im se ponovo pridruzi na Olimpu i da preuzme svoju funkciju oplodjaca zemlje, ali ih je ona obavestila da ce glad ostati sve dok joj ne bude vracena cerka. Tada, nemajuci nikakve alternative, Zevs je poslao Hermesa, glasnika bogova, da dovede Persefonu iz Hada. Ona se pojavila na svetlosti dana na jednim brzim kolima, vodjena od Hermesa, i zaustavila se ispred hrama elevsinskog. Demetra joj je potrcala u susret i tu je doslo do ponovnog ujedinjenja majke i cerke.

Ali tu sada nastaje jedna komplikacija, tipicno grcka. Bilo je poznato da onaj ko u Hadu okusi ma koliko malo hadske hrane, mora tamo da se vrati. I premda je Persefona u pocetku odbijala da jede, u jednom trenutku se prevarila, verovatno ju je Had prevario, i uzela je seme nara, sto je bilo dovoljno da osigura nuznost njenog permanentnog vracanja na isto mesto, dakle u pakao. Tako je onda uredjeno da ona dve trecine vremena provodi izvan Hada, na zemlji, zajedno sa majkom, a da jednu trecinu provede u podzemlju kao kraljica mrtvih, kao supruga Hadova. Dakle, jednu trecinu vremena u paklu, a dve trecine na Olimpu. To su one dve trecine vremena u kojima zemlja zivi, a u onoj trecoj, dok je ona u paklu, na zemlji je pustos, ona ne daje plodove - to je, u stvari, zima.

Pre nego sto je napustila Elevsinu, kako zakljucuje homerska himna, Demetra je pokazala kralju i vodjima Elevsine na dvoru kakve misterije treba u cast dogadjaja da obavljaju. One su morale biti tajne i sto je najinteresantnije, za mene narocito vazno, ta tajnost nije bila osigurana dobrom voljom ucesnika, nego oni jednostavno nisu mogli to da iskazu. Po mitu, oni su bili nemi kad god bi pokusali da govore o tome sta su doziveli za vreme misterija; po meni, oni se jednostavno toga vise nisu secali.

BELESKA 11.

Za mene je narocito vazno simbolicko znacenje puste zemlje, pustosi. Simbolicno, u stvari, neplodnost zemlje moze da se protumaci kao projekcija unutrasnjeg stanja same boginje nakon razdvajanja od cerke. Mi mozemo da nazovemo to represijom libida, anomijom, kako god hocemo, ali svet je postao siv, sve je izgubilo svoje znacenje, svaki je cin izgubio svoju svrhu. Nastala je neka moralna neplodnost, u stvari iscezavanje iz sveta svih vrednosti koje su postojale pre nego sto je doslo do incidenta sa Persefonom. Dok je bilo takvo stanje, koje simbolicno predstavlja zemlju kao pustu, Noemis je dosao u Elevsinu, a bio je i sam u istom stanju u kojem je zatekao i Boginju pre nego sto ce, u datom trenutku, doci Persefona. Kod Noemisa za to postoje odredjeni razlozi. Noemis bezi iz svoje postojbine, progonjen, kao jedan od bednih ostataka kentaurskog plemena, koje je potuceno od strane Lapita i Herakla, koje je kaznjeno od bogova da postanu ljudi, mada on to ne zna i ne priznaje taj mit. On uzima sve to kao istorijski dogadjaj. Iza sebe je ostavio pustu, gladnu, pozarom unistenu zemlju, ovde je zatekao istu takvu jednu zemlju i u stvari je na rubu samoubistva.

Ja se pitam ne bi li on o tome samoubistvu morao misliti pre susreta sa Demetrom. Tako da se sada javlja jedna nova tema, jedan nov elemenat. Na izvestan nacin, Gazda Simeon ce na kraju da izvrsi samoubistvo da bi postao Crni konj, ali to je drukcija vrsta samoubistva. To samoubistvo ima izvesnu svrhu, to je stvaralacko samoubistvo. Ovo samoubistvo od koga je Noemisa Demetra, kao stara zena, odvratila (jer je on na tom bunaru hteo da izvrsi samoubistvo) nije imalo nikakve svrhe. Tim samoubistvom on bi se samo poistovetio sa pustom zemljom i ono ne bi imalo nikakvu svrhu. Demetra ga je spasla. Kakav je razlog imala boginja da Noemisa spase samoubistva, a kasnije da ga, kroz inicijacije, (dok nije znala da je on kriv za ubistvo, dakle da nema pravo da pristupi toj inicijaciji), kasnije zapravo simbolicno navede na ono drugo samoubistvo, kojim ce on postati Crni konj pod njenom direktnom paskom kao boginje konja?

Ovaj novi momenat u prici, novi psiholoski momenat, ispunjava susret izmedju Demetre i Noemisa jednom sadrzinom koju on dosada nije imao: bio je pomalo ljustura, vise prica koja je bila neobicna nego sto je imala svoju sadrzinu. Ovde imamo jednu novu mogucnost, koja ce dati pravu temu njihovom susretu. S jedne strane, mi imamo tuznu Demetru koja predstavlja onaj psiholoski sadrzaj koji vidimo realizovan simbolicno u pustoj zemlji, jednu majku koja je ostala bez cerke i koja bi, da moze, takodje izvrsila samoubistvo. Nazalost, ona je besmrtna i ona to ne moze. I mi nju vidimo u susretu sa covekom koji je sve izgubio i koji je odlucio da ovde izvrsi samoubistvo. Dve osobe u istom psiholoskom stanju: jedna koja bi izvrsila samoubistvo a ne moze, ne moze zbog toga sto je besmrtna, i druga koja moze da izvrsi samoubistvo. To je jedna varijanta njihovog susreta. Da li mogu ici u pravcu da upravo Noemis na neki nacin Demetri pomogne u tome da ona izdrzi odsustvo Persefone, da ona i u tom odsustvu vidi neki smisao, da u stvari pronadje neki smisao, pa da onda, kao uzdarje, spreci Noemisa u samoubistvu i pokloni mu mogucnost za inicijaciju? Kakav ce odnos tu biti? Ko ce koga cemu nauciti? Sta ce se izmedju njih dvoje zbiti, ostaje jos da se vidi, ali to mora biti apsolutno u skladu sa kasnijim razvojem mita i sa citavim misaonim oblikom VII knjige Zlatnoga Runa. Ipak mislim da je ovde, na tom bunaru u Elevsini, u stvari jedan od najdubljih bunara za citavu moju ideju i da to moram, onako kao sto je Bah radio svoje fuge, do kraja izraditi, i do svih krajnjih mogucnosti iskoristiti ovu situaciju.

BELESKA 12.

Moguca pretpostavka je da je i najveca snaga citave ove price u misli - da saznanje smrtnosti i prolaznosti moze da pogodi i naizgled bezvremene zivote bozanstava. Jer za Demetru je rastanak sa Persefonom, koja odlazi u Had svake godine, neizbezan bez obzira sto je taj rastanak privremen, sto nije sam po sebi vecit: on postaje, u stvari, jedan permanentan uslov zivota. Zbog toga same Elevsinske misterije, citav mit, mogu se shvatiti kao beskrajni ciklus ponovnog radjanja i ponovne smrti. U tom smislu se elevsinski dodiruje sa orfickim mitom, i u tom je smislu on za mene neophodan, jer izrazava sustinu citave simeonske istorije odnosno Argonautike, koja povremeno ima svoje folklorne vidove u tzv. povampirenjima.

BELESKA 13.

Ne smem nikako zaboraviti ono sto mi je, cini mi se, jedanput i pre puno godina govorio Miron - da se ne kaze Eleusis nego Elevsis i da je ovo Eleusis poteklo od vulgarnog latinskog, pada je pravi izgovor Elevsis, dakle Elevsinske misterije, Elevsina, Elevsis a ne Eleusina, Eleusis.

BELESKA 14.

Najstariji anticki izvori ukazuju da je pocetak kulta u Elevsini padao negde oko 1400. godine pre Hrista. Ako je to tacno, i ako je zaista, kao sto po svemu izgleda, ono mikensko svetiliste bilo posveceno obozavanju Demetre, onda su rituali u Elevsini postojali i obavljali se 1000 godina pre nego sto je Elevsina usla u stvarnu istoriju. Ovo je za mene uopste vazno zato sto mi se cini da se taj momenat dolaska Noemisa, zatim pocetak same istorijske, ako je tako mogu nazvati, Argonautike i pocetak kulta u Elevsini na neki nacin priblizuje. Jer ako je ovo bilo 1400. godine pre Hirsta, a Argonautika se stavlja negde mozda oko 1250. godine pre Hrista, razlika je otprilike samo 150 godina. To znaci da je apsolutno mogu da momenat stvaranja kulta, dakle u prvom redu momenat odigravanja samog mita kao realnosti, zatim stvaranja kulta i pocetka Argonautike, povezem u jedan jedini datum, opet naravno uslovan datum, ali jedno jedino vreme. Da sve to stavim u jednu tacku i vezem za Noemisa.

BELESKA 15.

Verovatno da ja od svega ovoga sto cu sad zabeleziti u vezi sa Elevsinskim misterijama, sto ja sam znam, necu gotovo nista koristiti zbog toga sto se Noemis sa Demetrom srece pre nego sto su se ti elevsinski rituali uspostavili onakvim kakve ih mi znamo prema vestima iz antike, ali neki elementi ce verovatno morati postojati. Moja prvobitna ideja da kraj bunara nema nicega, nema hrama Demetre, verovatno ce morati biti izostavljena i Noemis ce Demetru sresti takodje na bunaru, na njenom uobicajenom mestu, gde je prvi put dosla kad se spustila sa Olimpa na zemlju, ali u blizini ce vec biti podignut hram, jer pred tim hramom treba da se zaustavi Persefona sa mladicem, odnosno Hermesom koji ju je doveo iz Hada. Tako ce Noemis verovatno verovati da ta stara zena, s obzirom na odecu, i nije bas sasvim obicna zena, nego da je svestenica toga hrama. Sam festival jos nije odredjen, jer je on zapoceo tek onda kada je dosla Persefona, kada se Demetra oprostila od kralja, otisla na Olimp, a kralja upoznala sa misterijama koje treba u njenom hramu da se odigravaju.

U svakom slucaju, premda ja manje-vise znam sve ovo, ipak cu ponoviti da je taj festival odrzavan u jesen, onda kada je, dakle, Persefona odlazila u Had. To je bio njen ispracaj u Had, i on se dogadjao tokom nekoliko nedelja septembra i oktobra. Pocinjao je time sto je Elevsina, hram u Elevsini slao Grcima glasnike koji su proklamovali Sveti mir i pozivali Grke da dodju na inicijaciju. Sam festival bi zapoceo procesijom od Elevsine ka Atini koja je nosila Hijeru. Hijera - to je sveti objekt koji je nosen u kacigama. Ovi koji su isli u toj procesiji zajedno sa elevsinskim svestenicima ostajali su u Atini pet dana, i tamo su se obavljale razne ceremonije koje su u stvari smatrane malim svetkovinama, za razliku od velikih Elevsinskih svetkovina, odnosno misterija. Nakon toga je cela procesija svestenika, sluzbenika i svih onih koji su zeleli da prodju kroz elevsinske inicijacije peske prelazila put od 14 milja izmedju Atine i Elevsine. Kolike su to povorke bile vidi se po tome sto je poslednji hram Telesterion, koji je podignut u cast Demetre, mogao da primi oko 3000 ljudi.

Najveci broj autoriteta na ovom polju smatra da homerska himna Demetri daje kljuc za ono sto se na inicijacijama dogadjalo. Vrhunac rituala bilo je otkrice Hijere, u stvari onoga sto se nalazilo u tim zatvorenim sasudama, kontejnerima, kotaricama, i sto je mogao da pokaze jedino vrhovni svestenik elevsinskog kulta zvani hijerofant, i to u najsvetijem unutrasnjem delu svetilista samo, u onom trenutku kada je izgovarao specijalne posvecene svete reci. To je bilo praceno nekom velikom svetloscu, ali je sama svetkovina odrzavana nocu; ona je, dakle, pocinjala u stvari iduceg dana, posto su u noci kada su stigli iz Atine posvecenici igrali u verovatnim orgijama, mozda i dionizijskim. Tako bi taj dan prosao, pa bi se obred odigravao tek one iduce noci, a baklje su drzali sami ljudi koji su se pripremali za inicijaciju. Dakle, tajna je zapravo lezala u recima koje je hijerofant izgovarao, kao i u identitetu same Hijere koja im je pokazana, a za koju ja mislim da u stvari nije pokazivana, nego su je oni uzimali kao neku vrstu droge, i to je ona simeonska amvrozija s kojom ja stalno operisem u Zlatnome Runu.

Sustina, u stvari, prema svim gotovo autoritetima, bili su dramatizovana ili simbolizovana smrt i ponovno radjanje ucesnika samih inicijacija. Bilo bi normalno da u mojoj interpretaciji to ne bude simbolicna nego stvarna smrt i stvarno novo radjanje. U tom smislu, ja sad moram da izaberem trenutak u kome ce Noemis stvarno umreti i stvarno se ponovno roditi, a da uzmem u obzir da u inicijacijama nije uspeo. Momenat smrti mogao bi biti trenutak uzimanja Hijere, dakle na samom pocetku, a trenutak radjanja mogao bi biti onaj momenat kad se nadje u Trakiji, posto ga Argonauti tamo izbace. Naravno, moram uzeti u obzir i cinjenicu da je on na neki nacin obesvetio te misterije i zato one za njega nisu uspele. Zato ni njegovo radjanje nije izvedeno u forimi u kojoj se ocekivalo, jer se on uprljan krvlju inicirao, a boginja to nije znala. Opet malo cudno za jednu besmrtnu, sveznajucu, boginju.

Postoje jos i drugi dokumenti. Postoji mozda momenat njegove smrti upravo u trenutku kada mislimo da se on ponovno radja, dakle u Trakiji - u smislu da je on onda umro, i onda zapoceo svoje vampirsko kretanje kroz istoriju, odnosno kroz svoju drugu Argonautiku. Moram ostaviti da to pitanje odredim kad malo dublje zadjem i u mit i u nejgovu alegoriju u argonautici.

BELESKA 16.

Ova beleska se odnosi upravo na ovo sto sam sad govorio, na jedine zabrane koje bi se ticale Elevsine, odnosno bile u vezi sa kandidatima za inicijacije. Ni socijalni status, ni bogatstvo, niti bilo sta drugo nije odlucivalo o dozvoli da se pripusti inicijacijama, osim sto su morali znati grcki, verovatno da bi razumeli svete reci koje je izgovarao hijerofant i koje su ocevidno igrale ogromnu ulogu, a koje ce u mom slucaju izgovoriti sama Demetra kada bude vrsila inicijaciju davanjem Hijere Noemisu. Druga stvar je bila da su se morali ocistiti ukoliko su pre toga izvrsili neki zlocin ili bili umrljani krvlju, sto je sa Noemisom upravo bio slucaj. Noemis je bio umrljan krvlju, i to je mozda jedan od razloga sto je njegova inicijacija propala, ili cu naci drugi razlog, ali o tome moram voditi racuna.