KOMENTAR 112.

Polako se ocrtava sema kretanja praistorijskih Simeona, odnosno Noemisa. Pocecu ovaj opis lokacijom Crnoga konja s belom belegom. To je Arkadija, brdoviti, idilicni predeo srednjeg i severnog Peloponeza. Tu Crni konj, uzjahan od Nefele, Amazonke, biva pretvoren u stvari u prvoga Kentaura, sto odgovara mitskom radjanju Kentaura od Nefele. U tom arkadskom predelu nastanjuju se Kentauri i tu zive, a kasnije ce jedan deo otici u Tesaliju; sa tim delom bice i Hiron. S tim delom, dakle, u Tesaliju odlaze i potomci Crnog konja Iksiona i Nefele, u stvari Hiron koji je potomak njihov ili buduci Noemis. Posle bitke sa Lapitima, biva Hiron sa nekim Kentaurima proteran opet na Peloponez, ali ovoga puta ne u srecu, dakle, ne u Arkadiju, nego na pusti, sasvim juzni peloponeski rt - Malejski rt.

Herakle, u svojim traganjima za Erimantskim veprom, susrece svog prijatelja Kentaura Fola, dakle to su oni arkadski Kentauri koji su jos ostali u Arkadiji i nisu se bili preselili u Tesaliju, na goru Pelion. Tu dolazi do sukoba s Kentaurima, koji onda beze u pravcu Malejske pecine prema sedistu i dvoru svoga mudrog vodje Hirona, odnosno Noemisa. Herakle slucajno, ovde na rtu Malejskom, ubija Hirona i sada imamo onu pricu o Hironovim mukama koja se u stvari zavrsava necim vrlo vaznim, sto mi otvara put prema Argonautici, ali cemu cu posvetiti jednu od iducih belezaka. Dakle, to cu sada trenutno da preskocim.

Posle kazne bogova, kojima se Kentauri pretvaraju u ljude, Noemis, ne znajuci u stvari da je potomak Hirona i da sustinski zapravo ne laze Argonaute kada kaze da je bog, odnosno da ima bozansko poreklo - premda je ovo bozansko poreklo mozda i raskinuto, mozda je ono, moram voditi racuna, raskinuto u onom momentu kada su bogovi kaznili Kentaure da postanu ljudi i kad je Hiron zamenio Prometeja u paklu, dakle taj se lanac mozda prekida, tome treba opet posvetiti posebnu belesku. No u svakom slucaju, potomak Hirona Noemis, teran nesrecom (jer su Kentauri svi potuceni, jer je nastupila, uzgred budi receno, i glad koja obuhvata ceo taj vremenski period i zbog koje je doslo do sukoba izmedju Kentaura i Herakla), napusta Peloponez, bezi u veliku seobu koja ga odvodi u Elevsinu. U Elevsini on srece Demetru, tece citava ona prica koju sam ispricao i boginja ga onda salje u mit, u Argo. Budi se u Trakiji i odatle pocinje istorijski deo. Dakle, od Trakije prema Adrijanopolju pocinje istorijski deo.

Tako da bi mogla da se napravi ovakva sema. Ovo je neka vrsta praistorijskog dela, od Arkadije do Elevsine. Elevsina je neka granica izmedju mita i te praistorije, odnosno sustinski istorije, pa onda imamo mitski deo koji cu objasniti u buducim beleskama, a onda Noemis biva ponovo izbacen u istoriju, koja ce se, kako vidimo, izjednacavati sa paklom. I sad od Trakije pocinje taj istorijski deo, koji se ocrtava preko Adrijanopolja, Carigrada, Tivaja, Tebe, Janjine, Moskopolja, Kragujevca, Beograda, sve do podno Alpa. Ovaj znaci, preistorijski deo moze se geografski prikazati kao crte koje povezuju Arkadiju sa Pelionom, zatim se ponovno vracaju na Peloponez, na rt Maleju, a onda opet idu prema Elevsini, gde se to zavrsava. Drugi mitski deo pocinje od Jolka tesalskog, pa ide svim onim putevima kojim cu ja voditi i kojima mit vodi Argonaute, sve do izlaska u Crno more i nekih ostrva tamo gde se jos nesto dogadja, gde se centralna stvar zapravo dogadja, i sve se to zavrsava na trackoj obali. To je druga linija - mitska linija. I treca linija je istorijska: ona pocinje od tracke obale preko Adrijanopolja, da bi se, preko Carigrada, Tebe, Janjine, Moskopolja, Kragujevca, Beograda, zavrsila na Alima.

KOMENTAR 113.

Meni se sad postavlja problem gde da, u istorijskom smislu, smestim Noemisa. Po jednoj varijanti, Noemis je pripadao Folovom plemenu Kentaura, arkadskom dakle plemenu, i nije spadao u one koji su pobegli u goru Pelion, nego je u stvari plod jedne vanbracne ljubavi Hironove i ostao je tu, u Folovom plemenu, ne znajuci u stvari da mu je Hiron pravi predak. To, dakle, znaci da u sebi on ima i krvi Kronove, u stvari bozanske krvi. To je dobro upravo zbog toga sto ponavlja mit, odnosno citavu jednu mitsku shemu. Vrlo cesto su ljudi tako cinili. Odricali se svojih potomaka. Hiron se odrekao iz narocitih razloga Noemisa, jer mu je orakula, recimo Delfijska, ili bilo koja orakula, kazala da ce Noemis u stvari odvesti kentaurske osobine do pola suprotnog polu kome je Kentaur Hiron tezio. To znaci da je Kentaur Hiron hteo da Noemisa udalji od mogucnosti da nasledi vodjstvo Kentaura. Medjutim, pokazalo se da je to bila pogresna racunica, kao sto je to obicno u mitu bivalo, kao sto je, recimo, bilo u mitu o Jasonu, ili u mitu o Edipu.

Noemis je bezao pred Heraklom, koga je, znaci, sreo pre Arga, sreo u njegovom ljudskom obliku, tako da ga na Argu mozda odmah nije ni poznao, ali je svakako znao da se radi o istom ubici, ubilackoj formi koja je unistila Kentaure. On je, prema tome, bezeci ka Malejskom rtu, trebalo da prisustvuje Hironovoj smrti, dakle smrti svoga oca, ne znajuci da mu je to otac. Njega se, dakle, dalja Hironova sudbina u stvari ne tice, prividno. On je ne zna, ali ona bitno odredjuje dalju njegovu sudbinu. Hiron je, naime, tu umro, odnosno umro je zbog toga sto je izmolio od bogova da zameni Prometeja u paklu, i sada je to trebalo da se izvrsi. Da bi se to izvrsilo (to je, u stvari, ta kazna bogova) - Kentauri su pretvoreni u ljude. To sve ne zna Noemis zato sto su za njega to ljudi, on nema mitski odnos prema stvarima. Noemis upravo zbog toga biva bogovima vodjen, mada to ne zna, vodjen znaci gladju, strahom od Kentaura, od Herakla, ali u prvom redu gladju i time sto je sve opustoseno. Tako stize u Elevsinu, gde srece Demetru, koja je glavni uzrok citave te propasti Grcke, odnosno te gladi, te nemastine, nerodice, koja vec nekoliko godina muci sve grcke krajeve. Tamo ce on, u stvari, morati da kao covek izvrsi ono na sta je Hiron u njemu, jer on je u stvari Hiron, osudjen: mora da zameni Prometeja u paklu.

Demetra, jer je to takodje u mitu mogucno, kao zahvalnost za zir koji joj je dao, poslednju svoju hranu koju je podelio sa njom, daje mu Hijeru. To znaci, omogucava mu da prodje kroz Elevsinske misterije kao prvi covek i da izbegne kaznu bogova. Argonautika je stvarno put u smisao zivota. On je mogao da iskoristi Argonautiku, da se oslobodi kazne bogova i da ne ode u pakao, nego da ode u raj, dakle u onu formu kojoj su, preko Hirona, Kentauri tezili. Medjutim, on nije verovao u bogove, on je napravio greh, a drugacije nije ni moglo biti. Elevsinske misterije sustinski nisu mogle da uspeju zato sto je on imao okrvavljne ruke, sto nije rekao Demetri; umesto toga, on zaista po kazni bogova - kazna bogova se uprkos Demetrinoj intervenciji izvrsava - sa Arga biva bacen na trakijsku obalu, u stvari u pakao.

Sad dolazim do one prave sustine koja izjednacuje simeonsku pricu sa pricom koja se dogadja u paklu, a time i kazem da se citava istorija ljudska odigrava u stvari u paklu. Trakija oznacava ulaz u pakao. Noemisovo budjenje u Trakiji je budjenje u paklu. Citava njegova istorija jeste nova inicijacija kroz pakao, u stvari nov pokusaj, koji se ipak na kraju krajeva zavrsava njegovim uspehom i njegovim povratkom u Arkadiju, ovoga puta idealnu, nevidljivu i neunistivu.

KOMENTAR 114.

Kako mit kaze, Hiron se, pogodjen zatrovanom Heraklovom strelom, zatrovanom u krvi Hidre iz Lerne, toliko mucio da je pozeleo smrt. Ali, kao Kronov sin, bio je besmrtan i nije mogao umreti. On je onda zamolio bogove da mu ipak dodele smrt i da na taj nacin zameni velikog junaka Prometeja, koji je osudjen na pakao odnosno na Had, jer je ovaj prema odluci bogova mogao da se oslobodi Hada samo onda ako bi ga u njemu dobrovoljno zamenio neki besmrtnik. Dakle, sad je trebalo izvrsiti tu zamenu i zato su Kentauri pretvoreni u ljude, medju njima i naslednik Hirona Noemis, u kome u stvari, prema mojoj teoriji, i zivi sam Hiron, kao sto u Svakom simeonu zivi onaj prethodni Simeon. Sada Noemis treba da ode u pakao, i Argonautika je u stvari put u pakao. No, ja sam u prethodnim komentarima objasnio kako se on ipak mogao spasti, kako mu je Demetra dala sansu, uputivsi ga na Argo koji trazi smisao zivota; medjutim, on nije iskoristio tu sansu. To je sustina moje price o Argonautici. Zasto? Ja treba da objasnim zasto Noemis svoju sansu nije iskoristio. Ali, ono sto je vazno u ovom komentaru jesu ideje o Trakiji kao o paklu, i zacetku istorije, i o istoriji kao alegoriji pakla. Ja cu to pokazati i u odredjenim slikama.

No prethodno moram da ukazem na jedan paradoks. Kentauri su se uvek plasili vatre. To je bilo njihovo prokletstvo jos od Iksiona, koji je mogao izazivati vatru. Vatra je bila njegovo glavno oruzje, dakle tog Crnog konja, tog boga Iksiona koga ja sad alegorisem kao Crnog konja, i on je u stvari kaznjen: to ga i ubija na kraju krajeva. Ubija u jednom prenosnom znacenju, posto on vecno treba da pati od te vatre, ploveci nebom. Dakle, oni su se tradicionalno plasili vatre. Oni su doziveli to da ih vatra unistava - preko Herakla koji gadja bakljama. Medjutim, paradok je u tome sto je Hiron, koji se takodje plasi vatre i, iako je besmrtnik, oseca od nje najveci moguci strah, upravo taj koji bira vatru odlazi u pakao. I ne samo to, nego on ( a to vec unapred na neki nacin ukazuje na sliku koju cemo videti kada Gazda bira vatru obarajuci glavanj) cak oslobadja iz pakla coveka koji je vatru dao ljudima. Tog trenutka se, dakle, Prometej vraca na zemlju i u momentu kada se Noemis iskrcava u Trakiju, dakle u pakao, alegoricni pakao, tog trenutka Trakija treba da pocne da gori, jer se Prometej vratio na zemlju. Vatra je ponovo preuzela svoju ulogu. Prometej se, prema tome, ovde prikazuje kao tvorac istorije i tvorac istorijske nesrece, ciji je simbol u stvari vatra,kao spaljivanje i unistenje.

Ja cu to prikazati i na ovakav nacin: posto se Noemis bude probudio u Trakiji, u tom pustom tajanstvenom predelu, i posto sretne Orfeja, kao sto sam sve vec opisao, posto se sve zbude i on shvati neke istine o Argonautici koju je preziveo, usedne na onog konja, bude pracen crnim psom, ogrne se singunom, imajuci batinu, koja je u stvari Heraklova batina, i postajuci tako Tracki konjanik, on ce tada, kroz tu mesecinu i kroz taj predeo pun vetra, krenuti u svoju istorijsku avanturu. Ali taj pocetak istorijske avanture, a prema tome i citav kraj scene pre nego sto bude poceo Epilog, u stvari je jedan strahoviti zemljotres. To je jedan od onih zemljotresa koji su grcko tlo pogadjali, Balkan pogadjali od pamtiveka; on simbolizuje istoriju koja je permanentni zemljotres, permanentna katastrofa: odjednom, taj mirni predeo pod mesecinom pretvara se u jedno pakleno more pozara, dalekih pozara, sve plamti, i Simeon, u stvari, bezi od tog pozara. To treba da bude jedna epska ogromna slika ljudskog pakla u koji on ulazi.

KOMENTAR 115.

Posto se, istorijski, Trojanski rat stavlja negde oko 1250. godine pre Hrista, a posto se smatra da su Argonauti prethodna generacija, jer je jedan od Argonauta (Pelej) kasnije i ucestvovao u Trojanskom ratu, to znaci da bi se sama Argonautika istorijski mogla staviti negde kasnije od 1300, izmedju 1300. i 1250. godine pre Hrista. Dakle, to je upravo vreme, 1300. godine je u stvari istorijski uzeto vreme u kome se dogadjaju i ostale stvari. To je znaci mikenski period, i to zreo mikenski period, koji ce ubrzo sustici katastrofa oko 1200. godine, dolaskom Dorana. Prema tome, oko 1300. godine dogadja se istovremeno i onaj Heraklov Rad koji izaziva bekstvo Noemisa iz Arkadije na rt Malejski, odakle, vodjen bogovima (mada on to ne zna) stize u Elevsinu i zatim na Argo, koji je istorijski Argo, ali u stvari sustinski mitski i predstavlja veliku mitsku alegoriju. Dakle znaci, 1300. godina je za mene bitna godina. Doduse, kaze se na jednom mestu da je otprilike 1500. godine podignut prvi mikenski hram Demetri, sto bi znacilo da se prica o Demetri i Persefoni dogodila 200 godina ranije nego sto je tvrdim, ali u jednoj istoriji koja ima mitski karakter 200 godina ne znace nista. Ja to mogu da spojim u jedinstven dogadjaj.