KOMENTAR 248.

S obzirom na mit o Hironu i njegovoj smrti, iako je on zaprvo besmrtan, ali mi po mitu znamo na koji se nacin on oslobodio te besmrtnosti, i s obzirom na to da je u stvari Noemis inkarnacija Hirona, ovaj dolazi u Elevsinu na svom dosudjenom putu u pakao, jer je tu ulaz u pakao. To je ulaz u onu pecinu iz koje ce Hermes izvesti Persefonu. Premda Noemis sam svega toga nije svestan, iako zna prcu o Heraklovom unistenju Kentaura, ne zna pozadinu Hironove smrti, Demetra, kao boginja, jeste i to se iz dijaloga vidi, kada mu ona kaze da ce tamo gde odlazi mozda sresti njenu cerku i da joj prenese kako ona misli na nju. Noemis smatra zenu ludom i ne uzima u obzir te njene reci. Demetra ce mu tada dati sansu da izbegne pakao, jer ce mu ostaviti da pojede svetu drogu, za koju ce on misliti da je hrana, a ona ce ga odvesti na Argo.

Naravno, kao sto znamo, on ce promasiti Zlatno Runo, promasiti tu sansu. Zasto se Demetra smilostivila na Noemisa? Zato sto je znala sta za sve vreme razgovora sa njom Noemis misli. Citavo to vreme Noemis smislja na koji nacin da je pojede i kako ce da je pojede. Medjutim, ukoliko vise razmislja, utoliko vise dolazi do uverenja da ni to ne moze mnogo da mu pomogne. Ma koliko njeno meso rastezao, najzad ce i njega nestati, a na citavom svom putu nigde nije uspeo da vidi nijedno zivo bice i na kraju ce ipak morati umreti, jer nema ni bilja, nema zivotinja, smrt je sasvim sigurna. Odlucuje se zato da ne ubije staricu, vec da sam sebe ubije skokom u duboku pecinu, dakle nesvestan toga da u stvari ispunjava sudbinu, jer je to ulaz u pakao. Tamo je on i upucen i tamo ga nestrpljivo ceka Prometej. On nema mnogo od zivota, izgubio je svoju porodicu, izgubio je svoje pleme, izgubio je prakticno sve, kao sto obicno Simeoni gube sve u svojim seobama. Kasnije, kad se bude pojavio u paklu, odnosno u Trakiji, sresce Prometeja i nece razumeti zasto se ovaj nepoznati covek na njega srdi i na koji nacin u stvari povezuje svoj boravak u Trakiji sa njegovim, Noemisovim, zakasnelim dolaskom. Ovde cu verovatno morati resiti i pitanje odnosa junaka Prometeja sa mirom o vatri. Demetra, dakle, daje Noemisu svetu hranu, koju ce kasnije u inicijacijama da upotrebljavaju ljudi da bi se doveli u trans, zbog toga sto on, pre nego sto ce navodno otici da se ubije, daje Demetri svoju poslednju hranu, jedan mali zir. Dobija tu sansu kao sto znamo, ne koristi je, biva izbacen u Trakiju, istoriju, zivota - pakao ponovo.

KOMENTAR 249.

Noemis ce u paklu sresti Tezeja, Prometeja, Tantala, Sizifa, Euridiku, Orfeja, ali naravno nece saznati, odnosno nece znati da su to oni i ko su oni, sve dok to ne otkrije na kraju, dok ne shvati, dok ne nasluti zapravo gde je.

KOMENTAR 250.

Smrt prirode kojom pocinje VII knjiga totalna je. Ne radja zemlja, ne radjaju ni ljudi ni zivotinje. Zivi ljudi mogu se videti uglavnom na velikoj daljini, jer se plase jedni drugih, i Noemis primecuje da su to uglavnom stari ljudi, nailazi na leseve koji su izjedeni, kosture crvene ili one koji umiru. Sve je obelezeno totalnom smrcu. Kad se sve probudi, kad nastane prolece, kad Persefona izidje iz pakla, njemu se, pod uticajem te svete hrane koju je dobio od Demetre, cini da, prvi put posle toliko vremena cuje plac deteta. Kad se drugi put probudi, na prilazima Jolku, mozda ce cuti to dete koje se tek rodilo, i ono ce se umiriti na Orfejevu pesmu.