KOMENTAR 116.

Ona rupa, rupa u sjajnom ogledalu zivota, koju je Simeon Lupus 1856. kod barona Sine na balu u jednom trenutku video na mestu svog lika i koja ga je za trenutak ocarala pretpostavkom ma i zlodusne vampirske vecnosti, ta mracna, crna, beznadna, rupa kao ulaz u hipokosmos na stranici 383. IV toma, slika je one pecine u Elevsini kraj koje je Noemis na jednom bunaru sreo boginju Demetru. Kad se ta rupa rasirila u trakijsku obalu, pokazalo se da je za njega to upravo ulaz u pakao, da je za njega ulaz u vecnost bio ulaz u pakao, da je za njega ulaz u realnost istorije bio ulaz u pakao.

KOMENTAR 117.

Panican strah svih Simeona od vukova potice arhetipski otuda sto je Simeon, odnosno Noemis, ali tada vec covek koji je izabrao ime Simeon (ili on to ime bira tek posle susreta s Orfejem sto ce biti bolje), dakle otuda sto je Simeon video Orfejevu glavu kako, odsecena, pliva u izvoru i peva pesme koje zacaravaju vukove. Dakle, vukovi su u kolektivnoj podsvesti bili povezani sa Orfejevom glavom, a Orfejeva glava sa stravicnim iskustvima Argonautike, a narocito sa ulogom koju je u simeonskoj sudbini imao Orfej. Jer Orfej je bio taj koji je smislio presudu kakva je doneta nad Noemisom. On je smislio izbacivanje u Trakiju.

KOMENTAR 118.

Postoji mogucnost da se objasni, a ne da se u reviziji uklanja, onaj miris kolhidske obale koji, pored mirisa mora i kao secanje na Argo, prati Lupusa. Postoji mogucnost, naime, da je Noemis ipak dospeo sa Argonatima do kolhidske obale, ali su bogovi bili ljuti na argonaute sto nisu prozreli Noemisa i sto su dozvolili da on kalja njihov pohod i preko Posejdona, zapravo Posejdonovim posredstvom, stvarali takve nepogodne vetrove da Argo nikako i ni na kakav nacin, mada je vise puta pokusavao, nije mogao pristati uz kolhidsku obalu. Kako Argonauti jos ni tada nisu shvatali o cemu je rec, bogovi su se jos vise rasrdili, Posejdon je uznemirio more, nastala je stravicna bura i ona je oterala Argonaute prema trackoj obali. Tada se, na jednom ostrvu na koje su pristali, otkriva ko je Noemis i tada ga oni iskrcavaju na tracku obalu, a potom se Argonautika produzuje normalno.

KOMENTAR 119

Na stranama oko 441. IV knjige Runa ima jedan tip sna, jedna varijanta koju mogu da koristim, ako je izaberem za poslednja predsmrtna Simeonova razmisljanja, kada se, zbog blizine arhetipova na Argu, kroz njega bude vrsilo ponavljanje kljucnih momenata iz zivota svih Simeona. Druga je varijanta da se sve to predstavi u jednoj izmesanoj fantasmagoricnoj sceni, a treca - da se dâ u trecem licu.

KOMENTAR 120.

Slika Trakije u jednom trenutku treba jasno, sa pomrcinom, vetrom, vatrama, da podseti na vizije pakla koje su imali svi Simeoni tokom Zlatnog Runa. To ce biti prvobitna vizija od koje su ostale nastale arhetipski. Iz ovog arhetipa nastale su kasnije sve ostale vizije. Zemljotres ce samo pojacati tu viziju. Sad ostaje pitanje da li ja da dam (a mislim da to moram dati), u odredjenom trenutku to poslednje saznanje Noemisovo, pre Epiloga. On shvata da on to silazi u Had, u pravi pakao, onako kako je Hironu i dosudjeno. On mora imati osecaj da nosi neciju dusu, ono sto ima svakako uvek Tracki konjanik kad to cini, ali da je to zapravo njegova vlastita dusa. U interpretacijama ostalih Simeona, to ce uvek biti neka knjiga, nesto sto oni nose dole na neko polaganje racuna, kao sto je recimo Lupus imao; medjutim, ovaj ce imat savrseno odredjen osecaj da u pitanju dusa.

KOMENTAR 121.

Meni je potrebno jos nekih knjiga koje se bave iskljucivo genealogijama heroja grckih mitova. U prvom redu moram nabaviti Hesioda, a zatim ce mi dobro doci Pauzanija. Ja, u stvari, imam Pauzanijinu drugu knjigu, koja se odnosi na juznu Grcku i tu mogu da vidim sve sto se tice Arkadije. Medjutim nisam uspeo da kupim ili da pronadjem, prodata je prva njegova knjiga. To je svakako jedan neverovatan putopisac, koji je dao obilje fakata neophodnih za proucavanje Grcke klasickog perioda.