KOMENTAR 134.

Badnjak kojim radnici razbijaju ili vrata, kapiju, Gradscine, ili sale za banket gde su za Badnje vece na veceri okupljeni Njegovani, ima svoj arhetip u jednoj sceni gde Noemis predlaze da se vrata jedne kraljevske palate koju oni nocu napadaju razbiju deblom koje lici na taj badnjak, a ima i nekih drugih slicnosti o kojima cu govoriti. To je ono ostrvo na koje su Argonauti po mitu, po Apoloniju Rodjaninu, nocu dosli i greskom ubili svog prijatelja kralja, koji ih je prethodnog dana bio slavno ugostio. Ovaj arhetip ima jos drugih nekih ponavljanja tokom Runa. Spomenucu ono kada, na Gazdinu inicijativu, revolucionari od 1848. godine probijaju jarbolom za zastavu vrata Lupusove palate na Stefanplacu u Becu.

Odatle se mogu izvlaciti i neke druge paralele u pravcu Skolopsa, na kome je izdahnuo Simeon Moshopolit u Moskopolju 1769. godine; zatim kolac za koji je bio vezan mali osmogodisnji Lupus u Kragujevcu, kada su ga srpska deca mazala govnima; onaj direk na koji se nabio Hadzija kada je skocio kroz prozor 1872. godine u zimu; zatim oni direci, odnosno one grane, kojima su Kentauri napali Herakla u Arkadiji posto ga je Fol ugostio i njihovim vinom dobijenim na poklon od Dionisa, a tu spada i karlibana. U citav taj sistem lajtmotiva ovoga kova spada i cuvena karlibana koja u stvari nije nista drugo nego ostatak napravljen od te hrastove grane kojim su se Kentauri branili, odnosno napadali Herakla. To cu sprovesti ne samo dalje kroz VI i VII knjigu gde budem mogao, vec cu upotrebiti kao primer sprovodjenja jednog lajtmotiva i njegovih znacenja u knjizi Gradjenje Runa.

KOMENTAR 135.

Sad, dok ponovo radim kartoteku, zapravo dok radim za svoje primedbe na prvih pet knjiga Zlatnoga Runa, na strani 249. II toma nailazim na odlomke koji me podsticu na neke nove ideje. Tu kazem pod kodom "940 C":

"(…)Sad mu se, izgleda, posredstvom oporih mirisa paljevine, pruza nova prilika. (…) Izgleda, jedino on te dirljive signale cuje", dakle to su signali vatre, "buducnost samo njemu nesto znaci, buducnost i proslost, jer su one u ostrom vonju paljevine nerazdvojno opet zdruzene. (…)"

Pitam se, posto je vatra nerazlucni, pored one Hijere, nerazlucni deo Elevsinskih misterija, pitam se onda na koji nacin bih ja mogao nju uvesti u tu prvu inicijaciju koju nad Noemisom vrsi Demetra. On uzima, Demetra njemu daje naravno tu ambroziju Hijeru, i on pada u trans u kome se onda budi u Jolku da bi otputovao Argom po Zlatno Runo. Medjutim, meni bi tu nedostajala vatra. Da li bih mogao da uradim ovo - da Hermes sa Persefonom izlazi iz Hada, odnosno iz one pecine na Elevsini, drzeci u ruci jednu veliku lucu kojom je sebi osvetljavao put kroz Had. Demetra onda uzima tu lucu i potpaljuje Noemisa koji je oduzet drogom i uzasnut time; medjutim, taj uzas nije kao njegov raniji uzas, koji ga je obuzimao kad je Herakle, recimo, zapaljenim bakljama razgonio Kentaure. Nije to to. Tu se uzas mesa sa zadovoljstvom i tu se vatra prvi put pokazuje u drugoj boji. No, to je pitanje tehnike. Ja moram uzeti u obzir da je vatra kao simbol pakla hriscanski motiv i da je grcki Had bio pre hladan i mracan, kao nesto sto je ostalo nepomicno u mraku i potpunoj tisini.

KOMENTAR 136.

Jedna od misaono najznacajnijih epizoda u Argu treba da se odigra pod punom mesecinom: to je magijski razgovor sto ga Noemis ima sa brodom Argo, sa samim brodom Argo, odnosno sa onom dodonskom hrastovom granom, svetom granom, koja je ugradjena u njegovu provu. On je ostao sam, ili sa jos nekoliko Argonauta koji su se uspavali na strazi, dok su ostali Argonauti pod mesecinom zajedno sa Heraklom krenuli u potragu za njegovim izgubljenim pazom Hilom.

Ovde cu da napravim jednu malu zagradu i da pokazem na koji sam ja nacin prepravio mit o Hili. Hilu je Noemis podgovorio da ode, znajuci da ce onda sa Arga otici i strasni Herakle koga se bojao i koji ga je uvek podsecao na propast Kentaura. Mozda je imao i jedan dublji, prakticniji razlog. Herakle, premda glup, mozda je ipak naslutio da sa Noemisom nesto nije u redu i da on nije polubog ni heroj. Noemisu je, da se uvuce na Argo, pomoglo poznanstvo sa Orfejem, uglavnom, jer on se rastao od Orfeja kad je saznao kuda ovaj ide i uslove koje treba ispuniti za Argo. Pripremio se, zatim je dosao nezavisno, ali ga je Orfej prepoznao i preporucio, videci u njemu jednog nepoznatog poluboga. U stvari, Orfej je tu prevaren i pripomagao je da se Argo natovari tom nesrecom. Zbog toga je odigrao i glavnu ulogu u kaznjavanju Noemisa na kraju. Dakle, mozda je Herakle kazao Noemisu da ce narednog dana sazvati zbor Argonauta da se resi njegovo pitanje, i zato je on uklonio Hilu i na taj se nacin otresao i Herakla.

Argonauti spavaju, Noemis ne moze da spava. On se brine i to je opet jedna arhetipska osobina koja ce se roditi na Argu, - ta stalna napetost i briga u kojoj zivi Noemis, za razliku od bezbriznih heroja i bogova, koji sve ocekuju na gotovo, koji znaju da je svuda sudbina u pitanju i da oni nista tu ne mogu da poprave ili da promene. I tada, tako krecuci se tim brodom, osluskujuci kako se iz daljine sa ostrva cuje dovikivanje dok traze Hilu, uzasni glas Herakla i sitni glasovi njegovih drugova, ocekujuci u stvari sa strahom da mozda Hila ne bude nadjen, on govori glasno sa sobom nesto u tom smislu i dobija iznenadni odgovor od te grane, dakle od samog Boga, koji kroz ladju, i narocito kroz tu granu dodonsku, govori sa njim. Brod Argo ne samo da zna spletku sa Hilom nego zna i ko je Noemis, ali mu je zabranjeno da se mesa. On kaze da ce Noemis doneti nesrecu pohodu, jer ne veruje u bogove, ne veruje u visu svrhu, zemljan je suvise, suvise je stvaran. Noemis, naravno, u pocetku ne veruje da Argo moze govoriti, misli da je to trik, pretrazuje brod, vidi da nije, ne zna sta se desava, ali upusta se u razgovor sa granom, a taj razgovor se uzdize do metafizickih visina i predstavlja sustinski glavni idejni razgovor gde se deli stanoviste nebesko od stanovista zemaljskog carstva. Ja se pitam da li tu treba inkorporirati sad i one razgovore izmedju Simeona Moshopolita i Kir Tasije. Nisam siguran. Cini mi se suvise prakticnim taj razgovor, bez obzira na patetican ton. Kasnije ce Noemis misliti da je sanjao, jer kada posle bude pokusavao da obnovi dodir sa tom granom, nikad vise nece uspeti. To je jedan jedini razgovor sa njom.

KOMENTAR 137.

Od inace praznog prolaska nocu pored Troje, odnosno mimo trojanskih straza, jer su oni neprijatelji Minijaca, sto ce se pokazati u Trojanskom ratu u iducoj generaciji, u toj praznoj sceni koju nista ne moze da ispuni, mislim da mogu da napravim jednu vrlo dobru fantasmagoricnu scenu. Mops, koji ume da vidi buducnost, pada u trans: on vidi i opisuje propast Troje, dakle opisuje Trojanski rat. On govori Peleju, Ahilovom ocu, da je u njegovom semenu smrt za Troju, u njegovom semenu i u semenu Autolikovom, kome je Odisej bio unuk. Dakle, to moze da bude scena koja uspostavlja vezu sa propascu Troje, da se tako povezu raznoliki mitovi.

KOMENTAR 138.

Postavlja se pitanje, sad vec ne pitanje posto mi se cini sasvim sigurnim da cu uraditi tako, mogu li i treba li u usta Arga, to jest one hrastove grane, u razgovoru sa Noemisom da stavim ideje koje su bogovi, prema Pindaru i Homeru, u raznim prilikama izgovarali - reci, cak citave fraze. Mislim da na taj nacin biva jasno da sa Noemisom kroz Argo, kroz tu hrastovu granu, razgovara Olimp. Ali da bi to dobilo odredjenu literarnu sugestivnost, mislim da bi najbolje bilo da upotrebim u stvari razna prorocanstva, dodonska i delfijska, tako da to poneki put dobije i izvestan pitijski karakter. U svakom slucaju, sve sto izgovara ta grana receno je u literaturi.

KOMENTAR 139.

On se odnosi na jedno uputstvo. Potrebno mi je da, pre daljeg rada napravim, spisak Argonauta sa njihovim bozanskim i herojskim poreklom i eventualno sporednim genealoskim vezama prema ostalim grckim mitovima. Zatim, za svakog Argonauta da dam njegove osobine, one koje su date kroz te mitove.

Druga stvar koju moram da uradim jeste da napravim spisak epizoda, drzeci se Apolonija Rodjanina, dakle onih realnih argonautickih epizoda sa njihovim geografskim odrednicama. To znaci, da iscrtam kartu i da povezem odredjene epizode sa njima, a onda da vidim kako cu tu, i gde, da stavim svoje vlastite nove epizode.

KOMENTAR 140.

Apolonije izvinjava Tezeja time sto, zadrzan jednim poslom u paklu, nazalost - iako je obecao, iako se ocekivalo da ce kao najveci zivi grcki, minijski junak doci na Argo - nije dosao. Ja ga takodje ne stavljam na Argo, ali ga, u okviru moje price, mogu jos bolje upotrebiti nego da je tu. O njemu se dosta govori na Argu, jer bi, da je on tu, njemu svakako pripalo vodjstvo puta. Kasnije, da bi naljutili Jasona, kad god on napravi neku gresku ili kad god okleva, u skladu sa svojim karakterom, izvesni Argonauti govore - "eh, da nam je sad Tezej tu, ne bi nam se ovo desilo"; ili - "Tezej bi to bolje uradio"; ili - "Tezej bi to ovako i ovako uradio"; ili - "Tezej nikad ne bi oklevao"; ili - "trebalo je sacekati da se veliki Tezej vrati iz Hada, pa tek onda dici jedra"; ili - "bez Tezeja nam se slabo pise, bez Tezeja ne mozemo nikad doci do Zlatnog Runa". Cak se izvestan humor moze napraviti od toga. Rasrdjen jednom zbog stalnog pominjanja Tezeja, Jason je rekao - "kad toliko kukate, bogovi ce vam dati da ga sretnete"; ili - "da vam bogovi dadnu sto pre da ga vidite", sto znaci - da budete u paklu. Dakle, ja kroz Argonautiku moram da ponovim vise puta, nekoliko puta, tako da bude jasno citaocima da je Tezej u paklu.

E sada kad se Noemis probudi u Trakiji, pomocu Tezeja ja cu, na jedan posredan, a ne neposredan nacin, da kazem da je Trakija istorija, a da je sve to u stvari pakao, gde ce Noemis sresti Tezeja - u dve varijante. Ili ce prvo sresti Orfejevu glavu, a onda Tezeja i shvatiti da je u paklu, s obzirom na ono sto je doziveo povodom Orfejeve glave, cuo i sve to ostalo, pa na kraju krajeva reci - "vazno je da se zivi, makar i u paklu, zivimo, uzivajmo", i krenuti kroz Trakiju da trguje. Ili ce, po drugoj varijanti, prvo sresti Tezeja, razgovarati sa njim, ali bez obzira sto zna njegovo ime, nece znati sta to znaci i gde je on, jer je zaboravio sve sto je bilo na Argu. Citalac medjutim zna, i to je vazno. I tek nakon susreta sa Orfejevom glavom setice se Tezeja i shvatiti gde je Tezej i gde se on sam sad nalazi. Ostaje sada jos jedno pitanje: da li da vidi kraljicu Persefonu, koja je prisustvovala njegovoj inicijaciji, kad mu je Demetra dala da uzme drogu? Mozda je opet vidi samo daleko u prolazu, kako je Hermes opet u kocijama izvodi iz Hada, ali sada je to vec rutinski, sada je to njeno godisnje izlazenje, jer kao sto se zna - ona na godinu tri meseca provodi dole kao kraljica pakla, a ostatak vremena u kome sve okolo cveta ona provodi na Olimpu sa svojom majkom Demetrom. Uzgred budi receno, ovde u ovoj Trakiji, gde se on iskrcava, nema nikakvih plodova. Zemlja je crna, bazaltna, svud su stene, pecine, kamen i cista voda koja ima jedan specijalan, metalni ukus. Na celoj toj bazaltnocrnoj pozadini vide se samo paklene vatre.

KOMENTAR 141.

Spomenuo sam vec da moram naci arhetipsku brigu koja ce moriti kasnije Simeone. Dakle, Noemisa karakterise stalna briga, stalna napetost, stalan racun, stalni planovi, stalna razmisljanja, nasuprot bezbriznosti heroja i bogova koji mu se, kao takvi, cine potpuno neodgovornim ludacima. Time se zapravo ustanovljuje arhetip buduce simeonske brige.

KOMENTAR 142.

Celu pricu o nestanku Zlatnoga Runa na kome Zevs leti u nebo, po Grevsu, zatim pricu o Friksu i Heli, o sukobu Bele Boginje i Zevsa, prica Orfej Noemisu prilikom njihovog prvog susreta, kad mu objasnjava kuda ide Argo i zasto ide u Kolhidu. Ali ovaj, dabome, ne veruje ni reci od svega toga. On smatra Orfeja ludim. Medjutim, posto sam nije lud, on smatra da tu mora da se krije neka tajna koju samo Jason zna. A kako ga, posle arkadijske nesrece sa Kentaurima, nista vise ne vezuje za Grcku, on se resava da se pridruzi Argonautima i da dodje do tog zlata, jer on cvrsto veruje da je u pitanju neko zemaljsko dobro i zlato. Sto se tice same price, mitoloske, a zatim razlicitih tumacenja te mitoloske price izmedju ostalog i Grevsovog, ja cu tu pricu ispitati u odnosu na moju opstu ideju i ukoliko mi odgovara prihvaticu jednu od njenih varijanata, a ukoliko ne - prilagodicu je svojoj ideji o Zlatnom Runu kao o simbolu, osnovnom simbolu zivota odnosno postojanja; ono je samo spolja povezano sa problemom plodnosti, plodjenja, a krije u sebi jednu daleko dublju tajnu.

Meni je cak palo na pamet da onu ideju o jecmu koji nece da nikne, ne Grevsovu ideju nego ideju koja se odnosi na sam mit, prosirim ako se zadrzim na tom simbolu u toj meri, da prosirim tako da Jolk, u koji Noemis ulazi iz jedne puste, gladju morene Elevsine, da i Jolk pati od nerodice. Ta nerodica je posledica uvrede koju je muski bog Zevs naneo Velikoj Majci, i zbog cega sad treba vratiti Zevsu ovo Runo. Tu postoji na prvi pogled jedna protivurecnost, jer Argonauti idu u stvari pod auspicijama i Bele Boginje i Zevsa, ali u prvom redu Zevsa. S obzirom na to da moraju njemu da -vrate Zlatno Runo, a on medjutim ne daje plodnost, Zevs nije taj koji moze Jolku da obezbedi prosperitet. Bela Boginja se umilostivljuje obecanjem da ce biti umiren Friksov duh, no ja moram naci svakako konzistentnija objasnjenja za sve to, narocito za protivurecnost koja postoji izmedju jednog puta Argonauta i dva na izvestan nacin oprecna zadatka - jedan u ime Zevsa, a jedan u ime Bele Boginje.

KOMENTAR 143.

Pitam se da li bi bilo dobro i da li bi Noemis, koji je sve vreme antagonist citavom argonautskom pohodu, ne kao pohodu nego kao ideji koja stoji iza njega, mogao prema kraju svog dela putovanja poceti da se pomalo preobraca, da shvata neke stvari koje su do sada bile iznad njegove moci poimanja, da li bi mogao da pocne da oseca, ne da veruje, ali da razmislja o mogucnosti te vise stvarnosti u kojoj zive svi ostali osim njega, dakle da je u stvari na putu da se ta njegova inicijacija uspesno obavi, ali naravno onaj uslov nije ispunjen. On je okrvavio ruke, osim toga je kaznjen da ide u pakao i pre toga, kroz Hirona, tako da nema sanse da uspe, ali sa gledista dramske radnje i citaoca, bas onda kada se on priblizava toj visoj stvarnosti i veruje u nju, Argonauti otkrivaju ko je Noemis i on biva izbacen izgubivsi mogucnost da svoje saznanje dovede do kraja onako kako ce to uspeti Gazdi u njegovom poslednjem predsmrtnom razmisljanju. Time ce obezbediti sebi pravo da postane Crni konj, da uzme tu savrsenu, konacnu formu.

Vrlo je vazno u tom slucaju dati paralelno ova dva razmisljanja, uciniti dakle da ona korespondiraju. Jedno razmisljanje je ono poslednje razmisljanje, najvaznije svesno razmisljanje (do izvesne mere) Simeona Gazde pre nego sto ce umreti, dakle na kraju VI knjige, sto opet prelazi posle u pocetak VII knjige, sa razmisljanjima Noemisa na Argu, pre nego sto ce ga prekinuti otkricem da je obesvetio pohod.