Ponedeljak, 14

Sve sto u osnovi ima znak trojstva posveceno je Velikoj Majci, Beloj Boginji. Tako na primer: detelina sa tri lista, troglavi pas, tronozac, koji joj je kasnije ukrao Apolon, magicni trougao, odnosno trougao koji je u stvari njen geometrijski znak i koji je zbog toga magican. U Elevsini, Noemis nije taj njen znak prepoznao i nije shvatio njegovu magiju kada ga je stara zena, zapravo Demetra, nacrtala na zemlji vrhom svoje sandale i trazila od njega da on, kao u neku vrstu magicne zagrade (koja se kasnije pretvorila u pentagram, u srednjem veku, mislim), stupi pre nego sto ce okusiti od svete Hijere i uci u trans.

Mada ovde nije mesto, dodajem i da je kraljica Elevsine naisla na Demetru u trenutku kada je ova njenog sina drzala iznad vatre, smerajuci da mu podari besmrtnost. Tako se Demetra otkrila u stvari u Elevsini. Medjutim, ovo je apsolutni dokaz da je besmrtnost povezana sa prolaskom kroz vatru.

Dolazak Argonauta je ranije najavljen, pa kad su svi dosli i svecano predstavljeni, umesto Tezeja dosao je jedan tajanstveni glasnik. To je glasnik kome se lice ne sme videti, cije je lice pod kukuljicom iza koje naslucujemo smrt. To je glasnik iz Hada sa Tezejevim izvinjenjem. Mesto njega je onda primljen Noemis.

Postoji jedna varijanta u vezi sa imenima Simeon - Noemis. Po ovoj varijanti, na kojoj sada radim, Simeon se najpre zvao Noemis, a promenio je ime u Simeon tek u Trakiji: u strahu da ga demoni ne gone, obrnuo je ime i postao Simeon.

Po drugoj varijanti, Simeon se zvao onaj covek koji je dosao u Elevsinu, svi njegovi preci su se zvali Simeoni. Medjutim, kada je dosao u Jolk, on je video da svi ti kraljevi imaju imena kao Argo, Tifis, Jason, da imaju neka imena koja nisu ovako obicna kao njegovo i zato je obrnuo svoje i postao Noemis. A zatim kad je iskrcan u Trakiju, on je, potpuno nesvestan toga kako se zvao, obrnuo ime jos jednom i postao Simeon. To je druga varijanta. Mislim da je mozda ipak prva bolja.

On se odnosi na helespontsku trojansku epizodu. Kad prolaze nocu kroz Helespont, tiho da ih trojanske straze ne cuju, pored one scene sa Mopsom koji ce imati viziju Trojanskog rata i propasti Troje, kao i uloge sinova izvesnih Argonauta u buducem ratu, pojavice se i duh Hele. I duh Hele ce biti taj koji ce ih sprovesti kroz Helespont. Svi Argonauti vide taj duh, samo ga ne vidi Noemis, no on ne sme to da kaze, on se mora praviti kao da ga i on vidi.

Ja sam se uvek pitao na koji nacin da pojacam tenziju u prici o Argonautima. Jer sadrzina i dramaticnost radnje koja se tice Zlatnog Runa ne mogu biti dovoljne, tim pre sto Noemis ne stize do Kolhide i do Zlatnog Runa. Sad sam nasao jednu vrlo dobru ideju koja mi omogucuje da Argonautiku, uprkos sve njene patetike, pretvorim u neku vrstu prividne detektivske price. Naime, neposredno posle pocetka plovidbe Arga, dodonska hrastova grana u pramcu broda objavljuje Jasonu da brod ocekuje velika nesreca, jer se na njemu nalazi neko ko to ne zasluzuje. Jedna jedina osoba medju svima Argonautima. Time se unosi nepoverenje i omraza medju ljude, odnosno heroje i polubogove, koji sad pocinju da sumnjaju jedan u drugoga i to izaziva stalne sukobe. Svi se stalno moraju ponovno dokazivati, a kad nestane Hile i za njim podje Herakle, Noemis koristi to da kaze da su verovatno to ljudi na koje je mislila dodonska grana, s obzirom na neprijateljstvo Herakla prema Zevsu i njegovo suparnistvo sa Zevsom, iako mu je ovaj bio otac. Medjutim, kako stvari ni kasnije ne krecu na bolje, pokazuje se da Herakle i Hila nisu ti, i da je jos uvek taj nepoznati na brodu. Mozda cu uciniti da nekog nevinog izbace, misleci da je on. Postavlja se takodje pitanje zene Atalante, i to stalno drzi paznju sve dok se stvarno ne otkrije Noemis.

U VII knjizi, odmah posle prvih i jedinih posmrtnih razmisljanja Simeona Gazde, ja pocinjem tu mitsku pricu, specijalnu pricu Zlatnoga Runa - Argonautiku, dolaskom Noemisa u Elevsinu, odnosno znajuci, naravno njegovim razmisljanjem, da je on pobegao iz Arkadije od Herakla posle Hironove smrti. Ja prikazujem ovde, odmah na pocetku, scene strahovite gladi, pustosi, kao sto sam rekao cele Grcke, pa i Elevsine, i sve je to praceno ljudozderstvom, dakle antropofagija vlada. Usled te antropofagije, slike koje budem pokazivao bice arhetipske slike u odnosu na Seobu Srba 1690. godine, kada ce se antropofagija u velikoj meri ponoviti. To mi opet daje ideju da mozda Noemisu dolazi na um, kad sretne staru zenu, Demetru, koja je usamljena, jer nikog nema okolo, da tu zenu pojede. Ovo bi unelo jedan vrlo znacajan, groteskni momenat odmah na pocetku citave te Argonautike i pokazivalo bi u stvari fantasmagoricni pravac kojim ce se cela prica kretati.

Kada je Demetra, zbog nestanka Persefone i neaktivnosti Olimpa, osudila zemlju na glad i smrt, kad se javila antropofagija i sve ostalo, prve godine je nastupila glad koju su ljudi na neki nacin ipak preziveli, jer su jeli koprivu, korov, itd. Ali iduce godine, kada se ona ponovila, nestalo je hranljivosti tog korova i te koprive i oni su od korova umirali. Ponovila se prica da ono sto zivot daje to i ubija, pa su i lekovi koji su dobijani od raznih biljaka, i koji su ranije spasavali ljude, sad ove trovali. Od tada nastaje ona poslovica - nesnosan kao gladna godina.

Kod Apolonija Rodjanina i Grevsa, Akast je protivu ocevog plana i bez njegovog znanja bezi na Argo, jer ovaj zeli da ga zadrzi ocekujuci da ce Argo propasti. Kod mene je njegovo bekstvo deo plana Pelijinog da preko Akasta, ako Argo ipak stigne u Kolhidu, tajno saopsti Ejetu plan o kradji Runa. Medjutim, po drugoj varijanti koja mi se sada cini mnogo bolja, Akast je, kao i kod Grevsa i kod Apolonija Rodjanina, zaista nevin i na brodu je protivu volje i bez znanja svoga oca Pelije. Ali Noemis, da bi posle prorocanskog govora dodonske grane u krmi o teretu na brodu Argo zbog kojeg ce Argo stradati, dakle da bi Noemis imao na koga da baci krivicu, Akast je tu i Noemis smislja pricu, uspeva da obedi Akasta i Argonauti ga izbacuju na obalu pre nego sto otkriju da je stvarni teret i stvarna nesreca za Argo u stvari Noemis.

Sve vise mi se cini da ona Hijera, u stvari sveti objekt Elevsinskih misterija, moze da se poredi sa ambrozijom, sa hranom besmrtnosti i da je to zapravo i glavna nagrada, da je to glavno, pravo Zlatno Runo, koje ceka te polubogove i heroje u Kolhidi. Drugim recima, sticanje besmrtnosti, do koje ne dolazi Noemis, jer ga u medjuvremenu izbacuju u pakao, odnosno u Trakiju.

Moram preduzeti nesto u dramaturgiji da izbegnem sto je vise moguce sporednih scena kojima su se i Grevs na osnovu Apolonijeveg epa, i sam Apolonije Rodjanin, bavili. Sa lakocom cu, naime, preskociti sve sto se tice licnih Jasonovih poslova kojima Noemis i ovako nije mogao prisustvovati, na primer oprostaj sa roditeljima, itd. No pre nego sto krenu, oba pisca, i Rodjanin i Grevs, iscrpno opisuju porinuce Arga u vodu i zrtvovanje Apolonu na obali, Apolonu bogu ukrcavanja. Nema nikakvog smisla to da ponavljam. Kako da ucinim sad, pitam se, da Noemis dodje posle zrtvovanja i cime da objasnim to njegovo zakasnjenje. Kasnije mu to zakasnjenje dobro dodje da kaze kako je video da se Pelija oprasta od sina Akasta, koji je navodno na brod utekao bez Pelijinog znanja. Dakle, Akast je znaci poslan da nahudi poduhvatu. To je onaj glavni dokaz koji ce Akasta izbaciti sa Arga.

No ostaje pitanje koje se tice samoga Noemisa, i onoga sto je Noemisa zadrzalo da ne dodje na vreme na Argo? On nije verovao u bogove, pa se nije mogao plasiti da ce ga Apolon odati time sto ce, recimo, kroz zrtvene bikove, preko svoga tumaca Idmona, napraviti neki rdjav omen za put, pa mozda i otkriti razloge za takav rdjav omen u Noemisu. Mora biti nesto racunski. Trivijalnim mi izgleda izbegavanje rada oko porinuca broda. Medjutim, postoji jedna mogucnost koja mi se cini sjajnom. Noemis se plasio da javno, pred narodom i pred herojima govori ko je, zbog toga sto je pomisljao da bi ga neko mogao poznati, da ima jos izbeglica iz Arkadije i da bi se spetljao. U svakom slucaju, njegovo poredjenje u javnosti sa svim ovim navodnim polubogovima i herojima moglo bi po njega ispasti rdjavo. Zbog toga se odlucio da se nekako na cudotvoran nacin, koji ce se dopasti herojima i polubogovima vecno sujevernim, nadje na Argu, dakle na jedan nacin koji niko ne bi mogao sporiti i posle koga ga niko ne bi mogao odbiti. On je znao koliko su ti polubogovi sujeverni, pa je odlucio da postupi ovako: da saceka da se Argonauti oko Apolonovog oltara, gde su se gostili pred put, podnapiju i da se uvuce na brod, a kad ovaj vec bude na pucini da se objavi, i to posto je nabavio jednu konjsku masku, da se objavi jednim velikim njiskom i rzanjem. Kad vidi gde se nalazi, vikace i bunice se toboze - sta ce on tu, da on nije hteo da putuje, da on nikud nema nameru da putuje, nece znati zapravo ni gde je, ni ko je, ni sta je Argo, a pravice se naravno da zna sta je Argo i da on nema sta da trazi na njemu. Ali onda ce ispricati jedan san koji ce neko od tih bezjaka sto sebe zovu prorocima morati da protumaci, on ce ga napraviti tako da ispadne kako je on u stvari samo nesvesno izvrsavao naredjenje Velike Majke Demetre u njenom kobiloglavom oblicju. On, u stvari, nece znati da stvarno govori istinu, da je njega Demetra zaista i poslala na Argo. Dakle, potrebno je naredjenje da plovi na Argu i to iz specijalnih mozda nekih razloga, koje jos moram da nadjem. U san ce umetnuti jednu misao koja ce ga spasiti truda oko veslanja, i bice protumacena tako da on po zavetu ne sme ni dodirnuti veslo, jer bi to donelo nesrecu za Argo, nego mora ledjima podupirati jarbol koji bi se bez njega mogao srusiti. Na kraju tako ce i biti. On ce za taj jarbol biti vezan. To ce biti ta ironija koju ce neko cak i da spomene.

Orfej je poznavao Noemisa i on ce verovatno pomoci da ga Angonauti prihvate. Nece ga moci odbiti kad cuju njegovu pricu ko je, a tu pricu je, i svoju genealogiju, on dobro smislio. Tako je i bilo, tako je Noemis dospeo na Argo, a ja srecno izbegao sve one dosadne radnje koje su Apolonije Rodjanin i Grevs vec opisali. Jedino ce mozda sa broda cuti biranje vodje, ali i to nije nuzno, osim da se prvi put spomene Tezej i da se pozali sto Tezej nije tu; tako ne bi bilo sumnje ko bi trebalo da vodi ovaj pohod, a ne Jason, u koga ljudi ocevidno nemaju poverenja.

Biblioteka | Sadrzaj | Sledece: Utorak, 15