KOMENTAR 178.

Priroda ima vrlo malog udela u sest knjiga Zlatnoga Runa. Ja je retko opisujem. Sa njom ne postoji neki narociti odnos koji bi zahtevao da se upustam i u opsirnije opise prirode i u dublje vezanosti sa njom. Medjutim, stvar je sasvim drukcija u VII knjizi koja obiluje opisima prirode upravo zbog toga sto je ovde covek zdruzen sa prirodom, razume njen govor, njeno znacenje za zivot coveka, sto zavisi od nje i obogotvoruje je. Ja se stoga njome bavim.

KOMENTAR 179.

Njime pocinju komentari za Parnicu trecu Simeona Njegovana VI knjige, odnosno za 1903. godinu. Prelaz sa V na VI knjigu moze se obaviti na dva nacina. Prvi nacin je da ga dam u trecem licu, dakle objektivno, s tim sto se Gorda prenosi - a to je povezivanje - sa pozicije u kojoj se 1872. godine sprema da doceka goste sa suzom u oku, prenosi se u kapelu Svetoga Marka, nocu, pred lesove Drage i Aleksandra. U tom slucaju, ja ono tradicionalno simeonsko razmisljanje ne bih imao ovde, u pocetku, jer bih poceo trecim licem, vec samo na kraju VI knjige. Mane ovog resenja jesu upravo to sto prve dve Parnice ja zapocinjem simeonskim monolozima. Drugo resenje bi bilo da se on seca 1903. godine u monoloskom vidu, iz perspektive 1941. godine.

Meni se cini da je prvi nacin prelaska mnogo interesantniji, kao prosto pretapanje njegovog lika iz dva doba s tim da ta suza u stvari povezuje (kao sto je tamo kaplja krvi povezivala) ova dva momenta. S tim, naravno, sto mene nista ne obavezuje da dam samo monologe Simeonove na kraju VI knjige; ja mogu da ih stavim i u druge Parnice na pocetku, gde mi to bude zgodno.

KOMENTAR 180.

Prelaz u okviru Parnice trece sa 1903. na 1298. i Milutinovu zenidbu moze biti vrlo originalan. U okviru toka 1903, Gazda se sprema da pise kralju Aleksandru jedno pismo ciji je sadrzaj vazan i koji saznajemo delimicno dok ga u glavi smislja. Ali onoga casa kada spusti pero na hartiju, to se pismo pretvara u jedno drugo pismo, od pre mnogo stotina godina, koje je pisao Glumac Simeon, na grckom, Logotetu u Konstantinopolj 1298. godine.

KOMENTAR 181.

Nije moguce da Gazda, dok posmatra kovcege sa kraljem i kraljicom, ne vrsi poredjenje izmedju Julijane i Drage, jer se to poredjenje namece samo po sebi: i Julijana i Draga krenule su da donesu propast Firmi, odnosno prva Firmi druga Srbiji, ali Firma, odnosno Srbija, uredila je stvar sebi na polzu. Takodje je jos jedna slicnost tu: i na njega, Gazdu, su pucali - razlika je jedino u tome sto njega nisu ubili, ubili su samo Julijanu, odnosno Dragu Masin.

KOMENTAR 182.

Teske odnose izmedju oca i sina, kralja Milana i kralja Aleksandra, proistekle iz ovoga dvovlasca, Gazda uporedjuje sa odnosima Lupusa i Grka, potom Hadzije i Lupusa, i najzad sebe i Hadzije, ali Firma Njegovan je uspela da izadje sa tim problemom na kraj, na osnovu nacela "jedna Firma - jedan gazda". U tom smislu odobrava Gazda odluku Aleksandra da ukine dvovlasce i da konacno sam preuzme vlast, bez obzira sto se ne slaze sa njegovom zenidbom Dragom.

KOMENTAR 183.

Takodje je sasvim moguce poredjenje dvovlasca Milutin-Dragutin, Milan-Aleksandar, na koje se Gazda poziva ili u svojim razmisljanjima ili u razgovoru sa Aleksandrom. Takodje se pitam ne bi li Gazda mogao da u razgovoru spomene nesto iz tog odnosa, odnosa Milutin-Dragutin, sto nikome nije poznato, pa ga onda kralj pita odakle on za tako nesto zna, a Gazda jednostavno ne moze da mu odgovori istinu, istinu koju u tom trenutku i on sam ne zna. Kad bi mogao, rekao bi mu da to zna iz vlastitog iskustva, jer je on taj glumac iz 1298. godine.

KOMENTAR 184.

Sasvim jasno se mora istaci ambivalentnost Gazde u odnosu na opoziciju. On ne mari za demokratske krilatice opozicije: u tom smislu, on je za cvrstu ruku. On ne mari za Rusiju: naprotiv, on je za Austriju. Medjutim, citava situacija stavlja ga pred izbor i on mora da se povinuje interesima Firme, koji se ovoga puta duboko razilaze sa interesima dinastije Obrenovic. Dakle, vazno je da bude jasno da on na opoziciju i na zaveru pristaje uz prezir prema opoziciji i uz prezir prema njenim idejama, ali zapravo nema kud.

KOMENTAR 185.

Za Simeona koji je slucajno prisustvovao demonstracijama od 23. marta (jedan posao ga je vodio nekuda, kao i Arsenija uostalom u Hodocascu) i koji je bio oboren mada ne i povredjen, ciji je sesir pao, taj tradicionalni, gradjanski, simeonski sesir, odlucujuce je bilo kada je video pasivno drzanje vojske, odnosno konjice prema demonstrantima. Onda je shvatio da ce zavera pobediti i onda se ipak za nju odlucio.

KOMENTAR 186.

Gazda Simeon je dobio od Hadzi-Tome garancije da se kralju nista nece desiti, da se nece dici ruka na kralja, da ce se on jednostavno odvesti na granicu i pustiti da izabere preko koje granice u koju zemlju zeli da predje. Za Dragu i njenu bracu, medjutim, nije Gazda intervenisao. Kucki sta bude!

Postavlja se naravno pitanje i u razgovoru, tom posmrtnom razgovoru sa poslednjim Obrenovicem, to pitanje ce se pojaviti, postavlja se pitanje da li je tacno ono sto u prvom trenutku kaze Gazda - da on nikad ne bi pristao na to da je znao da je ubistvo smisljeno. On ce najzad morati, ako hoce da bude u tom casu iskren prema sebi, da kaze da bi se opirao sve dotle dok konacno ne bi imao drugoga izbora, jer kad bi bio stavljen pred dilemu da se zavera ispuni a da se kralj ubije, ili da se dignu ruke od zavere a da se ovakva politika nastavi, on bi pristao na ubistvo kralja.

KOMENTAR 187.

Ni Hadzi Toma ni Simeon jedan drugome ne kazu da ce otici da gledaju sta se u dvoru dogadja. Simeon u pocetku ni nije imao nameru, ali jednostavno ga mesto nije drzalo i toboze posao je u setnju, a otisao je pred dvor. Tako scena u kojoj se dva starca nalaze slucajno u kapiji preko puta dvora mora biti groteskna. Najpre se oba prepadnu, Gazda se prvi snalazi i pravi salu koja jezivo zvuci. Pita Hadzi-Tomu - da li je tu dosao da vidi kako mu na ovoj berzi akcije stoje. Hadzi Toma mu na dostojan nacin odvraca. I tu se vodi jedan razgovor koji je u medjuvremenu pracen pucnjavom iz dvora.

KOMENTAR 188.

Kompozicija onog dela Parnice koji se odnosi na 1903. godinu. Posle prelaza sa V knjige, koja se daje onom drugom varijantom, varijantom u kojoj mi vidimo objektivno Gazdu kako u kapeli Sv. Marka stoji ispred leseva Drage i poslednjeg kralja, ili mozda prisustvuje njihovom nocnom ukopu, sve zavisi od istorijskih fakata, i koji se od njih oprasta, posle dakle tog prelaza, mi dajemo objektivno citavu atmosferu i situaciju. A onda prelazimo na direktan razgovor Gazde sa mrtvim Aleksandrom Obrenovicem, po staroj tradiciji grckoj gde se sa mrtvim glavama govori, a i po njegovoj porodicnoj tradiciji da govori sa mrtvima, kao na pimer sa Tomanijom. Toga nigde drugde nema - te njegove ispovesti i te njegove price o tome kako je i zasto je usao u zaveru, gde narocito figuriraju odnosi sa Hadzi-Tomom, kako je tekao sastanak medju njima, kako je bilo sa tim stajanjem u kapiji dok su Aleksandra i Dragu ubijali, mada on to nije znao. Sve on to sada prica. S vremena na vreme, mi cujemo objektivno kako se, ako postoji obred, kako se obred vrsi. Prema tome, ja bih mogao da nadjem tacne reci obreda, opela, pa da ih unesem s vremena na vreme, sto bi ostvarivalo autenticnu atmosferu.

Sada, pri kraju te ispovesti, kada on trazi oprostaj od kralja, kada pokusava pred sobom da sakrije izvesne istine, mi tu prekidamo kao da je tim oprostajem Simeon zavrsio citavu stvar. No, ipak ostaje jos jedan momenat, on se ponovo vraca na jedan raniji trenutak citave radnje, na to kako je hteo da pise kralju, kako je bio smislio sta ce da pise. On mu sve to govori na "vi" - Vase Velicanstvo ili sine - i mi ga vidimo, on opisuje kako je stavio ruku na papir, kako je njegovo pero taj papir dotaklo, i u tom trenutku, potpuno naglo, mi prelazimo na sadrzaj pisma koje je 1298. godine Glumac Simeon uputio velikom Logotetu, koji ga je bio poslao u Konstantinopolj da ponizi Milutina na njegovoj svadbi sa Simonidom.

KOMENTAR 189.

Gazda nije hteo da cuje nista o pojedinostima plana, kao da je smatrao da na taj nacin ne ucestvuje u zaveri u kojoj je inace ucestvovao. I to karakterise opet njegovu potpunu dvosmislenost u citavoj toj aferi, pa je prema satu svome, casovniku i zvucima, samo izvodjenje opisivao u stvari Hadzi Toma, s kojim se on sreo u kapiji, a da cela stvar bude jos grotesknija, mozda u kapiji Ruskog poslanstva, jer je Rusko poslanstvo tada bilo preko puta staroga dvora koji su zvali Konakom. Hadzi Toma je sve to opisivao prema planu, posto je on taj plan znao u detalje, a odredjivao je, prema zvukovima i onom sto je mogao videti, koji se deo plana upravo desava. Gazda nije rekao ni reci, za sve to vreme razmisljajuci. Jedino je mozda reagovao, ne znam kako, to moram narocito da nadjem, u trenutku kada je shvatio da su kralj i kraljica ubijeni, odnosno kada je to Hadzi Toma kazao, jer Gazda do poslednjeg trenutka svoje svesti nije hteo to da prizna.

Polozaj koji je on imao u kapiji bio je u stvari polozaj na prozoru, s kojeg Simeoni posmatraju istoriju. Taj polozaj se nije mnogo promenio, jedino sto je s prozora sisao u kapiju.

KOMENTAR 190.

Gazda je za svaki slucaj, kao oprezan covek, pripremio sve za bekstvo u Zemun ako zavera ne uspe.

KOMENTAR 191.

Groteskno je zvucala cinjenica, koju je kasnije saznao Simeon, da je njegovog rodjaka, koga je on uvukao u zaveru, kraljevog adjutanta pukovnika Naumovica, mada se i to uvlacenje u zaveru, na tipicno grkovski nacin, podrazumevalo a ne razumevalo, ubio neki nepoznati potporucnik iz unutrasnjosti po imenu Simeunovic. Gazdi se to cinilo kao da ga je on licno ubio, izvlaceci tu slicnost iz slicnosti imena Simeunovic sa svojim imenom. To upozorenje na njegovu krivicu bilo je zaista groteskno.

KOMENTAR 192.

Bila je jos jedna grotesknost u citavoj toj poziciji njegovoj u kapiji, o kojoj on govori svome kralju. Nabrajajuci delove plana samo na osnovu sata u svojoj ruci i zvukova, Hadzi Toma je licio pomalo na Andoniusa Kir-Tasiju koji je u Moskopolju stajao pored, odnosno cucao pored, Simeona Moshopolite i nabrajao sta sve Turci pale i sta Turci rade, sudeci samo po glasovima koji dolaze iz Moskopolja. Na koji nacin cu ja to preko Simeona saopstiti kralju, to je pitanje. Evidentno je da se Gazda onda jos nije bio ni rodio i nije mogao to znati, a ako bi jednostavno o tome kralju govorio, to bi bilo i za njega nesto zapanjujuce. To bi bio nov dokaz da je on ziveo i u drugim Simeonima, odnosno da drugi Simeoni zive u njemu.

KOMENTAR 193.

Govoreci kralju, on ce pred kraljem izvesti na neki nacin bilans odnosa Srba prema svojim kraljevima, prema svojim vodjama, velikim vodjama. Karadjordje je ubijen, 1839. godine oteran je Milos Obrenovic, 1842. godine oteran je njegov sin Mihajlo Obrenovic, 1858. godine oboren je Aleksandar Karadjordjevic koji je doveden posle smrti Mihajlove, 1868. godine ubijen je Mihajlo Obrenovic koji je doveden na mesto oteranog Aleksandra Karadjordjevica. Godine 1889. je prvi jadac Srbima: od Srba dize ruke kralj Milan neposredno pre nego sto su Srbi stigli da dignu ruku na njega, ali to cine 1903. ubijajuci mu sina - "Vas Velicanstvo".

Ja se vise ne secam da li je jedan rimski car rekao to povodom Heroda, velikog Heroda koji je pobio svoje sinove, rekao je - "ja bih radije bio svinja u Herodovom oboru, nego njegov sin". Tako se moze isto kazati, a to i Gazda kaze - "ja bih bio radije konj u srpskoj stali, nego srpski kralj".

Kada Gazda pominje Tiberija, jer to je bio car Tiberije, i njegovo "radije bih bio svinja u Herodovom oboru nego sin na njegovom dvoru", seca se Gazda nekih svojih somnambulih, dinastickih, ambicija nastalih nakon razgovora sa Lupusom, a nastavljenih u razgovorima u krevetu sa Tomanijom koje sam opisao u Zlatnom Runu, pa kaze "voleo bih biti konj, nego kralj Srbima" - posto je pre toga ispripovedao kako su prosli srpski vladari.