KOMENTAR 55.

On se odnosi na gresku koju u poslednje vreme stalno pravim i ciji razlozi mi nisu jasni, ali mi se cini da poticu iz jedne greske u Runu I, gde sam na jednom mestu, razdvajajuci peloponeski Argos od Argosa Orehtikon, rekao da je odatle krenuo Argo na svoje putovanje u Kolhidu. Medjutim Argo je definitivno, kao sto sam inace u komentarima ranije govorio, krenuo na svoje putovanje iz Jolka, iz jedne luke kraj Jolka. Prema tome, Argos koji se nalazi nize nije sa tim putovanjem, koliko ja vidim, trenutno imao nikakve veze. Medjutim ovo sto sam ja hteo da upotrebim kad sam zamenio tesalski Jolk sa Argosom bilo je verovatno vezano za Mikenu, za Argolidu i za neke elemente arheoloskih nalazista koje sam mogao da upotrebim u dolasku Noemisa u taj kraj. U Komentaru 54. govorim cak i o jednom kraljevskom grobu kraj koga sam mislio da on sretne Orfeja. Naravno da mene ove iskopine ne sprecavaju da taj grob premestim u blizinu Jolka. U svakom slucaju, ovakva zabuna ne sme vise da mi se dogodi.

KOMENTAR 56.

Prva Noemisova mitska slika, dakle nesto sto on najpre vidi u toj mitskoj situaciji. On zatice jednog mladog, lepog, gospodstvenog coveka, mladica, sanjara, kako sedi na kamenu u blizini tesalskog Jolka i svira u dvojnice. Oko njega kao zacaran cuci citav copor krvolocnih vukova. Najpre sam mislio da to budu razne zveri ondasnjeg doba, ali sam ipak odlucio da to budu samo vukovi. I da to budu vukovi od kojih ce se roditi, odnosno razviti, oni vukovi koje je gledao Simeon Grk kad se radjao njegov Lupus na gori Neradji. Noemis nema sluha, a ni onog specijalnog duhovnog sluha koji je potreban da shvati neobicnost i citavu paranormalnost situacije, pa njega pesma jednostavno ne moze da hipnotise. Uostalom, kao racionalac i covek koji nikome nista ne veruje, on smatra da je u pitanju obican trik, da je to copor pasa na neki nacin presminkanih u vukove i dresiranih za neki putujuci cirkus. Ispostavice se da je taj mladi covek Orfej.

KOMENTAR 57.

Kako je doslo do imena Simeon? Odakle potice ime Simeon? Kada je prvi put upotrebljeno ime Simeon? Ocigledno, ono je nastalo kad je Noemis iskrcan u Trakiju, na obalu Trakije i kad je, uplasen od daljeg progona bogova, pokusao od njih da se sakrije i na taj nacin sto je promenio ime. Onda se setio da bi u stvari najbolje bilo ako bi svoje ime promenio tako sto bi ga obrnuo. Od Noemisa napravio Simeon. Ja sam kasnije, vidim ovde u beleskama za VI i VII knjigu Zlatnoga Runa, napravio da se on budi u Trakiji, namazan izmetom, ali kao sto je to obicaj kod misterija Elevsinskih on se zapravo nicega ne seca, on se ne seca uopste onoga sto se njemu dogodilo, tako da za Argo ne zna. On samo zna da se zbilo nesto vrlo tajanstveno i vrlo mracno i duboko, ali ne zna sta je to bilo, tako da mu razlozi sopstvenog straha nisu poznati. On samo oseca taj strah i usled njega menja ime.

KOMENTAR 58.

Za mene je uvek bio problem na koji nacin da povezem Argo sa Elevsinskim misterijama, odnosno da pokazem kako je citavo putovanje Arga u stvari jedna simbolika. Da su to Elevsinske misterije kazane u odredjenim faktickim kodovima. Sada sam pronasao dva moguca resenja.

Prvo resenje je dosta mehanicko, a predstavlja i prilicnu poteskocu, jer bih morao prosiriti Argo jednim uvodom, ali cu ga ja ipak izneti kao mogucnost da se iz njega razvije ono pravo. Dakle, to prvo resenje bi govorilo o dolasku Noemisa ne u tesalijski Jolk nego u oblast Elevsine, dakle on dolazi u oblast Elevsine iz istorije. Elevsina se nalazi na granici izmedju istorije i mita, ona zapravo u sebi poseduje i istoriju i mit. To je onaj granican pojas u kome se susrecu u vatri i u Elevsinskim misterijama te dve dimenzije - vremena i prostora. Dakle, sve pocinje Noemisom u Elevsini, onim Noemisom koji u stvari, kao i kad je dolazio u tesalski Jolk, ulazi posle propasti svog roda, dakle opet u jednoj seobi, opet u bekstvu od pozara i unistenja, ovoga puta (kao sto sam pretpostavio, mada u to nisam siguran) posle borbe Kentaura sa Lapitima, njegovog kentaurskog plemena sa plemenom Lapita. Oba ova plemena pripadala su Pelazgima, dakle Hiperborejcima i paleobalkanskim plemenima. Mada ima tumacenja, o kojima moram voditi racuna, da su Kentauri bili predstavnici Pelazga, dakle Prabalkana, da su Lapiti bili u stvari Grci i da to znaci pobedu Grka nad predgrckim paleobalkanskim divljim plemenima. Noemis u Elevsini ucestvuje u Elevsinskim misterijama i prolazi kroz inicijaciju, dakle kroz vatru i smrt, i sada u stvari on tako dozivljava i Argo.

Ulazeci u smrt, posto je umro na jedan prividan nacin, on pocinje da zivi tako sto se budi negde na putu za Jolk, gde srece Orfeja i tako pocinje Argonautika. A zatim se opet budi na obalama Trakije, kad se Argonautika zavrsi, nicega se ne secajuci. On je samo namazan izmetom, kao sto sam vec govorio, ali se ne seca nicega sta se dogodilo izmedju trenutka kada je, a sad je to vazno i to moram resiti, dakle da li izmedju trenutka kada je usao u proces Elevsinskih misterija pa do budjenja na trakijskoj obali, to jest do svog ponovnog rodjenja, ili od kad se nasao na granici mita bez Elevsine. Medjutim, to porice moj pokusaj da od Elevsine napravim neku vrstu granicnog pojasa izmedju mita i istorije. To bi bilo prvo resenje.

Drugo resenje je, u stvari, na neki nacin unatrag. Da se u Elevsinu ne ulazi odmah nego da se o njoj kasnije razmislja. Drugo resenje bi bilo otprilike ovako: on se budi negde kraj Jolka u mitskoj zemlji, zemlji cuda, i onda se seca Elevsinske misterije, o tome da je ucestvovao u Elevsinskim misterijama i da je ovo njegovo, dakle drugo, rodjenje. Vec ta cinjenica da je krenuo, da je usao u misterije u Elevsini, da se nasao negde kraj tesalskog Jolka, na sasvim suprotnom kraju Grcke, jeste u stvari pravi pocetak cuda, odnosno osecaja da je u zemlji cuda. Tako je mozda za jednoga coveka koji ima za to smisla, ali za jednog racionalca kakav je Noemis to nesto sto on mozda trenutno ne moze objasniti, ali za sta pokusava da nadje racionalno objasnjenje. Tu bi onda doslo i pitanje: da li sam ziv ili mrtav? Ono pitanje koje ce ovde biti u grckoj formulaciji dato, ali koje ce se kasnije kod Simeona pojaviti kao pitanje: bonedzu, da li sam ziv ili mrtav? Ili bonedzu, jos zivim, ili u tom smislu. Dakle, to je poreklo. Tu ce se odmah naci poreklo one sintagme koja se kroz celo Zlatno Runo uporno javlja.

Tu onda Noemis, naravno, srece Orfeja i tu vazi, iz onog prvog resenja, resenje da se on ne seca Argonautike kad na trackoj obali bude dosao sebi, on samo vidi da je namazan izmetom i mozda bi se moglo uciniti da on i to cudo smatra za neki strahovit trik na svoj racun. Jer on je usao u vatru, on je zapravo bio posvecen, o izmetu nije bilo reci. Najzad sebe nalazi namazanog govnima beskrajno daleko od Elevsine, beskrajno daleko od Elevsinskih misterija, u jednom divljem nepoznatom kraju, pa prema tome moze smatrati samo da je bio zrtva neke stravicne prevare, neke stravicne obmane u stvari. A to sto se ne seca Arga, to je poznata zabrana svim ucesnicima misterija da o svom iskustvu govore. Medjutim, zabrana se odnosila u stvari na samu ceremoniju, na sam ritual, dok je sustina medjutim bila u tome da svi oni koji su prosli kroz te velike misterije Elevsinske, ne one pripremne, jednostavno nisu znali sta se sa njima dogodilo: ono duboko saznanje koje su oni poneli odande otislo je duboko u njihovu podsvest, ono je oplodilo njihov zivot na drugi nacin, a ne jednom otvorenom svescu o tome sta je bilo i sta iz toga oni mogu da izvuku kao uputstva za zivot.