KOMENTAR 226.

Za nudjenje krune kralju Petru Karadjordjevicu, povodom vesti koju je o tome donosio Hadzi Toma, njegov pouzdanik, a povodom Beleske 237. na traci 34/68, Gazda je kazao, opominjuci se Cezara:

"Taj nece cekati da mu se tri puta ponudi. Zgrabice je cim je na vidiku spazi."

On je kralja Petra zvao radikalskim kraljem ili seljackim kraljem, gegulom, ali najcesce muzikom.

KOMENTAR 227.

Povodom Beleske 253, traka 34/68. Osnovno je u tom Gazdinom pledoajeu, kad se samo u jednom momentu uzdigne iznad price i licnog oprostaja, osnovno je, kazem, razvijanje jedne gradjanske filosofije u odnosu na drzavu Srbiju i sam zivot. To je klasicna filosofija u svom najboljem izdanju. On je razvija neposredno pre priznaja o anonimnom pismu.

KOMENTAR 228.

Ovde pokusavam da napravim jednu preliminarnu kompoziciju Parnice trece, odnosno onog njenog dela koji se odnosi na 1903. godinu i to uz pomoc jednog crteza. Crtez je sastavljen od tri kvadrata. Kvadrat "A" je najsiri, u njemu se nalazi kvadrat "B", a zatim kvadrat "C". Kvadrat "A" obelezava objektivno stanje u trenutku pocetka price, u kome se objektivno u trecem licu krece Gazda. To je kapela Sv. Marka na Tasmajdanu, u noci izmedju 29. i 30. maja, kada se Gazda nalazi na opelu Aleksandru i Dragi Obrenovic. On tada prelazi u unutrasnji kvadrat "B", u kome u drugom licu, direktno se obracajuci kralju, evocira odnose sa njim i njegovom vladavinom sve do kraja prijema i koncerta garde uvece 28. maja 1903. godine. Odatle, nastavljajuci tu pricu dok opelo traje, on ulazi u kvadrat "C", u kapiju Ruskog poslanstva gde zatice Hadzi-Tomu i zajedno sa njim u noci 28. na 29. maj 1903, preko zvukova i pricanja Hadzi-Tominog, prisustvuje prevratu, ispunjavajuci praznine onim sto je kasnije saznao. Odatle se vrsi reverzibilan proces dok opelo jednako traje. On se vraca u kvadrat "B", dakle na odnos sa Obrenovicima, ali ovoga puta ne odnos sa Aleksandrom nego odnos sa Obrenovicima uopste, dajuci jedan sumarijum odnosa Njegovana i Obrenovica, i prelazeci na licni emotivni oprostaj sa kraljem. Zatim se u tom nastavku vraca na pocetak, dakle na kapelu, na tacku "A1", gde vidimo objektivno opet kapelu u kojoj tece, odnosno blizi se kraju, opelo Obrenovicima; tu on daje, nakon oprostaja, u stvari jedno priznanje, jedno iznenadjenje i za citaoca, to jest priznanje o anonimnom pismu. To priznanje o anonimnom pismu poklapa se sa trenutkom kada svestenik poziva prisutne, a zapravo samo Simeona Njegovana, da pridju na poslednje celivanje.

U primedbi sam stavio da se spustanje poljupca pri poslednjem celivanju poklapa sa spustanjem zamisljenoga pera na anonimno pismo, ciji sadrzaj vec znamo, ali koje se pretvara u pismo Glumca Simeona velikom Logotetu 1298. godine.