Onome cemu se ne zna pocetak, ne zna se ni kraj; a bez kraja, svaki je pocetak lisen smisla.

Pripovest o vremenu vlasti nema stvarni pocetak. Niko ne zna tacno kada i s kim je zapocelo vreme vlasti. Mozda kaznjavanjem coveka kojije probao plod sa zabranjenog drveta poznanja dobra i zla; mozdacovekovim pravom da gospodari "nad ribama u moru, nad pticamanebeskim, i nad svim zivotinjama koje se po zemlji micu"; mozda saverom u Boga, a mozda sa odricanjem od Boga. Ako je otac, po snazi i pravu, prvi covek vlasti, onda je to i mati, sa mocima koje jedinoona ima. Ne zna se ime prvog eoveka koji je imao vlast, ali je uKnjizi postanja imenovan prvi ubica. Ako je zavist prema bratu bila uzrok covekovog ubistva, onda je zavist prema moci gospodnjoj mogla probuditi covekovu zelju da gospodari ljudima

Potcinjavanje i potcinjenost su pojave istog ljudskog jezgra, kojima samo uslovi odredjuju znacenje i smer. Svi ljudi mogu vladati i biti potcinjeni. Ako je potcinjavanje ispoljena agresivnost, potcinjenost je pritajena agresivnost koja ceka na osvetu. Izmedju vladalaca i podanika, na mrznji i strahu, uspostavlja se zajednica.

Vlast nije istorijska pojava; ona je susto opredmeljeenje istorije. Vlast se podjednako i zeli i trpi. Onaj ko vlada pripravan je da potcinjava; potcinjeni ima samo jedan nagon: da i on nekoga potcini. Zato despotija i tiranija imaju zescu podrsku ljudske vecine od svake druge vladavine.

A covek nije potcinjen jedino kad je sam; ali, sam covek nije covek. Da bismo bili celoviti ljudi, moramo zeleti da potcinjavamo i biti spremni da trpimo svoje gospodare. Van ove uslovljenosti covek prestaje da bude istorijsko bice. Teznja za oslobodjenjem od vlasti, to je teznja za istupanjem iz istorije. Ono se dogadja, ali kratko traje.

Pouzdano se zna da je vlast oduvek jedina moc koja raste upotrebom,zbog cega ljudi i teze da je osvoje i uporno je cuvaju kad je steknu.To je zanat koji se najlakse nauci i nikad ne zaboravlja. Vestinivladanja pamet ne smeta, ali, nije joj neophodna; vlasti je neophodnavolja da potcinjava. Ako se koristi u dobre svrhe, cega je bilo u ljudskoj proslosti, nosilac vlasti posmrtno se nagradjuje slavom. Ali slava Periklovih odanika nikad nije dostigla slavu Tiberijevih sledbenika. Vlast moze biti prljav ili krvav posao, a moze biti, sto je najcesce, i prljav i krvav. Ako nije ni jedno ni drugo, sto se retko dogadjalo, i ne zasluzuje paznju istoricara i pisaca.

A moje vreme vlasti tu paznju zasluzuje, jer je to bilo vreme kada su ljudi na vlasti verovali da pocinje srecna buducnost covecanstva. Vlast su osvojili oni koji su dotad bili potcinjeni. Dok je nisu osvojili, najtvrdje su verovali u njenu pravednost, a kad su je prigrabili, poverovali su da ona daje pravo na sve i da se njom moze sve.

U to doba, nejak za vlast i sa sumnjom u srecu, svoj smisao potrazio sam u svetu u kome zamisljeno postaje realno, a moc nije sila. Taj svet nazivam romanom.

Zapocinjem ga pricom o tome kako sam izmastane junake ucinio realnimi time svojom sudbinom uslovio njihove sudbine, a njihovim sudbinamaodredio svoju, da bih priveo kraju potragu za romanom svoga doba.

Dugo sam razmisljao o tome koji me je dogadjaj zivotno, trajno sjedinio sa glavnim likovima ove pripovesti. To nikako nije mogao biti slucaj, koji srecnim piscima s citavom pricom poklanja i slavu. Odlucio sam da to bude moja prva noc u oslobodjenom Beogradu, kojom i zapocinje moje vreme vlasti, u kome cu ziveti manje u stvarnosti, a vise u svetu svojih romana, hranjen i branjen njima.