LJUBAV

Problemi su se radjali jedan za drugim. Nesporazumi. Zivot s Jocom vise nije imao nikakvog smisla. Vise nije bilo ni prijateljstva.

Prijateljstvo je jedna dusa u dva tela.

U jednom trenutku, kad je bio na meni onako mali, odgurnula sam ga svom snagom i rekla:

- Dosta!

Bio je to nas kraj, osecala sam. Vise ga nisam podnosila kraj sebe, a kamoli na sebi, ni u svom krevetu.

Nakon tih devet godina, Joca kaze:

- Ja bi zeleo s tobom da pricam.

Prvi put je pozeleo sa mnom da prica. Sva prica sastojala se u tome da mi kaze da nista ne znam. Odgovorila sam:

- Ovde nema nikog ko ce da te slusa. Pricaj sa onim s kim si dosad pricao.

To je bila njegova mama.

Moja drugarica Slobodanka, koja je vec po koji put slusala moju pricu o Daletu iz Cikaga, spremala se da ode na sluzbeni put, na nekakav seminar koji je bio organizovan u skijaskom centru Aspen, u Koloradu. Posla sam na put s njom.

Dok sam na aerodromu uzimala torbu sa trake, primetila sam necije noge kako mi prilaze. Ostala sam prikovana, pogleda usmerenog ka traci koja se vrtela. Neka strasna struja drmala je moje telo. Uvek sam nastojala da se svemu smejem, jer sam se bojala da zbog svega ne placem. Na licu mi se pojavio osmeh i otvorio mi grudi pune ljubavi i osecanja.

Kad me je uhvatio za ramena i okrenuo ka sebi, kad su nam se pogledi sreli, znala sam da sam se snazno zaljubila.

Cuteci, odvezao me do hotelske sobe. Vec smo pripadali jedno drugom. Bilo mi je jasno da je Slobodanka javila Daletu da cu doci, da je on sve znao i da je dosao da se sretnemo.

Sve sto je radio bila je samo priprema da dozivimo ljubav.

Dok smo se vozili do hotela, price su bile lagane, bez napetosti. On je znao da situaciju napravi tako da se opustite, da svima bude prijatno. Ne znajuci sta mi se dogadja, ne poznajuci taj prelepi osecaj, ponekad bih okrenula glavu i pogledala ga u oci. Postidela bih se. Onda bih posmatrala prirodu i kobajagi bila u toku razgovora.

Kad smo dosli do hotela, on me je digao u narucje kao pero, tako snazno i muski, otkljucao vrata, nogom ih gurnuo da se otvore.

Kad se toga sada setim, ja se....

Zamisli kako sam se tada osecala. Nesto potpuno drugacije i neplanirano. Mislila sam, sta li mi se to sada dogadja... Svidjao mi se taj osecaj, treperila sam i mislila: sta ce sad da bude. Odrasla sam osoba i nije to nista strasno. Onda je on rekao:

- Raspakuj stvari... Mozes da se istusiras, ako hoces, pa se spremi da izadjemo na veceru.

Tako sam i uradila. Ali ocima koje ljube nije moguce sakriti ljubav. Otisli smo na veceru. Smejali smo se. Odjednom sam zivnula, osetila sam da sam ziva. Sve mi je prijalo.

Posle toga smo otisli u klub. Tu smo pili, veselili se. Pice kroti svaku srdzbu. I najtvrdja srca se mogu omeksati lepotom. Sve je bilo carobno.

Aspen je gradic iz bajke. U dolini velikih planina, gradic sporta, skijanja i biznisa. Kad smo krenuli u hotel, uhvatila me trema. Napolju je bilo klizavo i on mi pruzi ruku, toboz da ne padnem, a hteo je samo da me oseti. Kad smo se dodirnuli, ja sam jos vise poludela. Sam taj osecaj me je plasio jer tako nesto nikada nisam dozivela. Bojala sam se i pitala kuda to vodi. Tada je ljubav govorila, a razum je stao.

On je osetio moj strah i kazao:

- Nemoj da se brines. Ako ti neces, ne mora nista da se dogodi.

Usli smo u sobu. Raspremamo se da legnemo, medjutim, samo je jedan krevet. A spavacicu nisam ponela. Sta sad? Obavijem peskir oko sebe i kazem mu:

- Ja cu da spavam na svojoj strani kreveta, a ti na svojoj. Mislim da smo dovoljno odrasli da se to postuje.

- O ja, kako da ne! - kaze glasom svilenijim od svile.

Legnemo. Tisina. Bar da je bio neki zvuk... Da se ne cuje moje disanje...

Pokusavam da ne disem. A osetim da i on treperi. Osetim mu energiju. Ja umirem od zelje da me dotakne! Pa se mislim: sta mi je trebalo da mu kazem da spava na svojoj strani, a ja na svojoj. A necu prva da pridjem. Ljubav je mocan oganj. Sve vode je ne mogu ugasiti. Pa ni krv. Peskir, oko mene obmotan, sklizne. Prekrivac mi na goloj kozi... Ljubav je zudnja za zivotom, moja Dobrila. Ljubav je ocajna i tamna potreba koju svaki smrtnik oseca kao radjanje svoje besmrtnosti. Sta da radim?

Na svu srecu, on mi nezno pridje. Obuhvati me oko nagog struka. Privuce me k sebi. I kaze mi:

- Volim te...

Taj osecaj negove blizine, njegovog dodira, za to je vredelo ziveti, ali i umreti. On se nasao u soku zbog nacina na koji je moje telo reagovalo na njega. Nije mogao da veruje jer nije znao da prvi put dozivljavam ljubav. Pravu ljubav. To ga je jos vise spojilo sa mnom.

Evo, Dobrila, ja se i sada tresem. Covek koji je iskusan, covek koji ljubav vodi i pridaje svu paznju zeni dok je s njom, za razliku od onog bednika. Mislila sam, sta sam ja dosad radila? Svi smo mi rodjeni iz ljubavi i ljubavi podredjeni. Sve se krece prema ljubavi i ulazi u ljubav.

Nismo izasli iz sobe do sutradan uvece. A u oci nisam smela da mu pogledam, u njegove prelepe plave oci koje samo kroz mene prodiru. Tu sam dozivela najlepse dane, i posle tih pet dana i noci nisam marila ni da umrem. Konacno sam saznala sta je ljubav.

Vodili smo ljubav celu noc i ceo dan. Bilo je to potpuno predavanje. Do srzi. U tim danima postala sam svesna sta znaci potpuno jedinstvo udvoje, sta znaci davanje i uzimanje. U mom telu su se dogadjale stvari koje mi do tada nisu bile poznate.

Aspen je gradic koji je pun romantike, kao da je zacaran, kao da su svi andjeli ljubavi tu i svi u tom gradicu su zaljubljeni i srecni. Zvezde su ogromne, nebo cisto, i cini ti se da mozes da rukom dodirnes zvezdu. A sneg kad pada, ogromne pahuljice polako se spustaju dok smo u dzakuziju. Napolju, na terasi, svira tiha muzika.

Opijena ljubavlju, tu sam mu jedne veceri, znajuci da je ozenjen, kazala:

- Ako mi dozvolis, volecu te bez ikakvih obaveza prema meni.

Na to je on odgovorio:

- Ja sam u procesu razvoda. Dozvoljavam ti da me volis. Ja tebe volim vise. Priznajem da sam imao nameru da ti se osvetim za drskost sto si me ignorisala u Cikagu tako sto bih te samo uzeo jedanput i ostavio te. Znaj, ono sto hocu, ja i dobijem. To moram da imam. Ali sam se prevario. Ni u snu nisam ocekivao ni sanjao da bih se ja mogao zaljubiti.

Naivno sam, Dobrila, nasela, ali se ipak dobro zavrsilo. Andjeli su bili na mojoj strani.

Znas, da ti kazem jos i ovo: Svako ljubavno osecanje podrazumeva izvesnu kontrolu.

To je veoma jednostavan put ka stvaranju dubokog unutrasnjeg mira. U tom smirenom stanju, ronim u sebe, uzimam ispravan ugao i slobodno plivam. U tom smirenom stanju imam vecu verovatnocu da cujem svoje srce unutar sebe. To je radost. Sve je blazenstvo. Dodir... Ja sam blazenstvo, neograniceno, vecito, nepromenjeno. Ucili su me da je to seme, a ljubav je cvet.

Potpuno sjedinjavanje proistice iz ljubavi i upotpunjava ljubav. Sve se mora pretvoriti u ljubav. To je snazna energija koja treperi, koja duva kroz nas. Svaka celija igra.

Taj susret nije mentalni, to je susret energija. Kad se jednom sazna, zavoli se taj cin da bi se ponovo uslo u njega. Ako se zna osecaj, moze se uci u cin s partnerom. Zatvorimo oci, legnemo s partnerom, secamo se lepih stvari, i pocnemo da osecamo. U telu osecamo tok i vibracije. Ne mislimo na probleme ni o nekom drugom. Postojimo samo nas dvoje. Krecemo se u ujednacenom ritmu. Onaj drugi postaje ti. Ulazimo polako u ljubavni cin. Koncentrisemo se na svoje telo. Osecamo sve jace i jace lepotu ljubavnog cina. Radim sve ono sto on voli. Krug je stvoren.

Dok vodimo ljubav, sastajem se sa postojanjem. Kad se jednom upozna ta meditativna tehnika, dobija se nova sloboda - sloboda uzitka udvoje. To je druga dimenzija u kojoj sam u zajednistvu s vazduhom, sa suncem, s nebom... Mozemo biti u tom cinu sa kim zazelimo, cak sa citavim univerzumom, kad jednom saznamo kako se to desava. Stalno ubedjivanje da je ljubav greh stvara velike zapreke. Podsvest je tu koja stalno osudjuje. To je najvece ropstvo, najjaci covekov nagon, a moze da se koristi kao pokretac za najvecu slobodu, kao otrov koji se koristi kao lek. Potrebna je samo mudrost.

To je velika energija. Kad sam u njemu, ne postojim, struja me nosi bilo gde. Zato postoji strah. I zato ne dozvoljavam toj vitalnoj energiji da me zaposedne. Ja sam svoj gospodar. To je energija koja nema kraja, postaje meditativni krug. Tada se duh i telo smiruju i pocinje da deluje na transcedentalnoj svesti.

Dozvolim sebi da ozivim tisinu. Projektujem misao i ozivim akciju na nivou ciste svesti. Cista svest je kuca znanja, ili polje svih mogucnosti. To je nivo sa kog svi prirodni zakoni deluju. To mi daje snagu da delujem i radim u poljima svojih mogucnosti, da budem uspesna u radu bez stvaranja problema za sebe i svoju okolinu. A to znaci da sve radim bez krsenja prirodnih zakona. Duh i proces misljenja je ono sto preobrazava i odredjuje, ne samo ponasanje, nego i zdravlje, licnost i duhovni razvoj.

Ja verujem da sam sa Daletom vrsila razmenu informacija koje sam mu slala na daljinu. Zato, danas mogu satima da sedim i da ozivim njegove reci, dodire, poljupce, milovanja i da ga cekam da se i u stvarnosti pojavi. Znam, uvek znam!

Bice mi lepo, bice mi lepo... Sada uzivam u secanju na svaki nas zajednicki trenutak, mislim na njega, volim ga... Voliiiiim...

Najveca sreca je jedinstvo udvoje. Jedinstva udvoje nema bez velike, strasne sveprozimajuce ljubavi. Ta ljubav je sada zivela u meni. Vise nisam mogla bez Daleta. A dani koje sam posle toga provela sa Daletom postali su pravi pakao. Htela sam da i ja priznam svoju gresku, sama sebi i da zivim dalje.

I pored ljubavi, komunikacije, strpljenja i poverenja, moze se pogresiti.

Velicina i pobeda coveka je u tome da prizna svoju gresku, da je ispravi i mudro odgovori: "Na greskama se uci."

Dale je bio u mojim venama, u mojoj krvi, u mojim mislima. Znala sam da mi se konacno dogodila ljubav. Nema bica bez ljubavi.

Dale nije ni momenta propustao kad je mogao, morao je da me zove i da mi kaze da me voli. Sedela sam i cekala njegove pozive. Pocetkom januara, doleteo je u Los Andjeles. Nije mogao da izdrzi da me ne vidi i da ne bude sa mnom. To vece u hotelu, dok smo vodili ljubav, nesto se cudno dogodilo. Kao da smo se oboje uzvisili i podigli od kreveta. To ti ne mogu opisati, Dobrila. Mislim da je to retkost da se tako nesto dogodi. Bili smo iznad kreveta, lebdeli u vazduhu. Bili smo u stanju levitacije. U tom momentu smo se pogledali u cudjenju sta se to dogadja.

Mi smo u potpunosti postali jedno bice. On o tome nije zeleo mnogo da diskutuje. Njemu se ocigledno prvi put dogodilo, iako je bio vrlo iskusan, jer je pre mene bio sa mnogo, mnogo zena. Time je jos vise bio vezan za mene i jedno drugom smo sluzili kao droga. Onda smo postali jedno drugom droga.

On je u Los Andjeles dosao da bi potvrdio svoje osecaje. Tada je shvatio da bi napustanjem mene, ili nasim razdvajanjem, stvari bile jos teze. Otisao je s tim da se ubrzo opet vidimo, a zvao me je svakih pola sata. Samo da mi kaze da me voli i da za njega vise ne postoji ni jedna druga zena na ovom svetu.

I napravi plan, da se vidimo u februaru, u Lejk Tahou u Nevadi. Opet skijasko mesto. Odem. Sacekao me na aerodrumu. Iznajmio je brvnaru, s kaminom. Sve je bilo podeseno u stilu i u skladu za ljubavni par. Tu smo i dalje nastavili ljubav istom jacinom, od pogleda, do potpunog predavanja.

Toliki je sneg pao, da smo bili zatrpani i nas boravak se tu produzio na devet umesto cetiri dana. Dok sam spavala, on je sedeo pored mene i gledao me. U neverici sta mu se dogodilo. Tu smo provodili i dozivljavali strast ispred kamina. Ta ljubav je bila kao plamen u kaminu na kome su bogovi zavideli nama, sto nam je obadvoma odgovaralo. I sto nam je priroda dozvolila da ostanemo duze. Tu smo se rastali, ja otisla za Los Andjeles, a on u Cikago.

INSERT

Svakog dana sam radila po 16 sati po zimi, bez kaputa, bez zimske opreme. Cekala sam autobus po najvecoj zimi. Na nogama sam imala sandale iz Beveri Hilsa. I suze. Ljubav moze suze razumeti jer ima suza. Svakodnevna borba. Nadje se ponekad dobar covek da me odveze do kuce. Zvao se Edi. Nije ni bio svestan koliko mi je ucinio.

Radila sam za Italijane koji igraju prljave igre. Gazdina zena se neprestano poigrava tudjim osecanjima. Pravili su razne smicalice mojim kolegama, a onda bolesne strasti nasladjivali na tudjoj nesreci. Psiholoski pritisci su bili do neslucenih razmera. Svi smo mi radili na procenat. Pola - pola. Moras da trpis. Moras da se boris za opstanak. Gazde traze da kolega kolegu izda da bi sacuvao radno mesto i od gazde dobio vise musterija.

Dosao je dan kad su mislili da ce to isto meni da rade. Dotad su mi davali vise musterija, ali su mi skoro svake nedelje busili gume na kolima, samo da bih imala vise troskova i bila prinudjena da sto vise radim.

Dale se povremeno javljao, a onda ga danima nije bilo. Vracala sam se autobusom kuci i gledala njegov "mercedes" parkiran ispred kafane.

INSERT

Moj sin Dragomir Ilic, koji je dobio ime i prezime po svom ocu, da mu ime izgovaram, tiho je i junacki patio. Razboleo se, nije znao da mi objasni sta mu je. Odvedem ga hitno u bolnicu. Dok cekamo u sobi, Dragomir se plasi, hrabrim ga, neprestano ga hrabrim. Pokusavam da pricam o lakim stvarima, da mu skrenem misli, a on mi kaze:

- Mama, ne moras to da radis. Ja cu biti dobro.
- Da li ti mislis da si bolestan zbog tate?
- Ne znam... Mozda.
- Tvoj tata te nije napustiio. On je s tobom, on te cuva.

I dok, bledunjav, lezi na krevetu, pojavi se belo pero. Pada na njega.

U bolnici perjanih jastuka nema. On se blago nasmesi, pogleda me, a ja mu kazem:

- Eto, vidis da je tata sa nama.

Od tog momenta je poceo da veruje, da shvata zivot drugacije. Kad god mu je bilo tesko, pero bi mu se pojavilo.

Copyright © 2000 Dobrila Gajic-Glisic
Copyright © 2000 Serbian Unity Congress
All Rights Reserved.