Господин Милош Тодоровић
Центар за слободне изборе и демократију - ЦеСИД

Београд, 06. новембар 2001.

Поштовани господине Тодоровићу,

Пажљиво смо прочитали ваш предлог о новом Изборном закону. Коментари које дајем овом приликом резултат су коментара текста више наших људи у дијаспори. Такође, користим прилику да захвалим на датој могућности да прокоментаришемо ваш предлог о новом Изборном закону.

Пажљиво смо прочитали текст предлога. Одмах желимо да вам честитамо на раду и напору, са надом да ће Скупштина прихватити ваше предлоге са што мањим променама у суштинским деловима закона. Другим речима, ми се слажемо са главним поставкама и начелима на којима ваш предлог почива. Ипак, имамо неколико важних примедби/предлога. Углавном се тичу дијаспоре.

У члану 13 (страна 3) Садржај изборних права се каже да "изборна права обухватају права грађана". Шта је "грађанин"? Ако Србин/Српкиња живе у иностранству, да ли су они "држављани" или "грађани". Ово треба разјаснити и прецизније дефинисати тако да се не догоди да неко држи да овај члан онемогућава грађане других земаља који су Срби да гласају.

Члан 21 (страна 4) је потпуно неприхватљив Србима у расејању. Овај закон је прогурао Слободан Милошевић у задњим данима његове власти. Уперен је био суштински против Срба у дијаспори. Милошевић се плашио кандидатуре Срба као Милана Панића или Мирослава Ђорђевића. Уставна промена коју је он наредио је такође уперена и против покојног Драгослава Аврамовића. Прва идеја је била да закон тражи 5 година пребивалишта на територији Србије. Онда се утврдило да Аврамовић има 6 година и због тога променише захтев на 10 година. Овај закон је дискриминаторни, неоправдан, заоставштина једног пропалог режима и идеологије. Ми не верујемо да било која земља у Европи има такве захтеве. Наш је предлог да треба да буде неки законски услов за пребивалиште рецимо од 6 месеци, али никако више од годину дана.

Потребно је дефинисати "Бирачко подручје и бирачко место" посебно за дијаспору. Нека буде то додатна секција (сада члан 30, под В). Србима у расејању се треба омогућити лак приступ и једноставна процедура за гласање, као што то Грци, Јевреји и други чине.

Под VI Евиденција бирача такође треба да се прецизира као што се предлаже у претходном. Члан 4 треба да јасно потврди бирачка права Срба у расејању.

Члан 61 мора д укључи дијаспору.

У односу на Члан 77, ми сматрамо да он даје неоправдану и недемократску предност партијама и личностима на власти. Уместо забранити, треба ставити јасно ограничење колико се СМЕ укупно потрошити по кандидату и партији. Ако желимо отворено и слободно тржиште, онда је такође неоправдано спречити приватне медијске фирме да зараде новац на овај начин.

Остајемо слободни да дамо још неколико коментара од наших чланова, којима је такође у међувремену послат предлог новог Изборног закона.

У закључку, желимо да истакнемо да је данас више од једне трећине Срба у расејању. Они су неотуђиви део народа и народ жели да они учествују у животу отаџбине (наше испитивање српског јавног/бирачког мњења преко Медијум Индекс недавно нам је показало да 70% жели и подржава да Срби у дијаспори учествују у изборима и другим јавним збивањима, као и политичким позицијама нације. Према томе, ми се надамо и апелујемо на вашу организацију да прихвати и подржи ове предлоге у писму. Молимо вас да нас контактирате у случају да имате питања или желите додатне коментаре од нас.

Срдачно и са најбољим жељама за успех у вашем важном раду,

Славка Драшковић Јовановић
Директор
Београдска канцеларија Конгрес српског уједињења